Izvor: Politika, 12.Jul.2012, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porast gubitaka i raspoložive opcije
Za privredu Srbije su primarni zadaci: sanacija ili stečaj ugroženih preduzeća i radikalna izmena zakona o privatizaciji
Odgovor na postavljeno pitanje podrazumeva poznavanje područja u kome su nastali problemi čije se rešavanje traži.
Područje o kojem je ovde reč je privreda Srbije, čije se rastuće teškoće naročito ispoljavaju u povećanju broja nezaposlenih, u poslovanju s visokim gubicima, u naglašenim problemima u vezi splaćanjem (nelikvidnost) i teško >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kontrolisanim rastomcena.
Pri tome, glavni razlog pojave rastućih teškoća u privredi Srbije je poslovanje s gubicima, čiji ubrzani rast počinje 1995. godine, kada su ukupni kumulirani gubici iznosili samo 3,8 milijardi dinara. Ali do kraja 2008. gubici su dostigli iznos od 1.360 milijardi dinara, što je 357,9 puta veća sumaod oneiz 1995!Značaj pomenutog iznosakumuliranih gubitaka postaje očigledniji ako se ima u vidu činjenica da oni čine 27,5 odstoukupnog sopstvenog kapitala svih preduzeća, kojih je na kraju 2008. godine bilo 89.726.Od tog broja,samo su 924,ili 1,03 odsto,bila velika preduzeća. Međutim, u ta 924 velika preduzeća je bilo 849,5 milijardi kumuliranih gubitaka, što je dovoljanrazlog za preduzimanje hitnih mera za rešavanje njihovih finansijskih problema. Ovo zbog toga što poslovanje s gubicima i njihovo kumuliranje ima za posledicu, pre svega, smanjenje sopstvenog kapitala neophodnog za pokriće stalne imovine i zaliha, bez koga je nezamislivo održavanje neophodne likvidnosti. Upravo je pomenuto kumuliranje gubitaka glavni razlog visoke nelikvidnosti i pratećeg nedostatka dugoročnog kapitala, koji mogu dovesti čak i do bankrotstva.
Poslovanje sa gubitkom nastavljeno je i posle 2008,tako da kumulirani gubici na kraju 2011. godine iznose 2.233 milijardedinara, od čega se 806,2 milijardedinara odnose na gubitke iznad visine kapitala. To znači da je jedan broj preduzeća kroz gubitke izgubio više nego što je njihov sopstveni kapital.
Poslovanje sa gubitkom praćeno smanjenjem dugoročnog kapitala, neophodnog za finansiranje dugoročno vezane imovine (stalna imovina i zalihe), uslovilo je pojavu nedostajućeg dugoročnog kapitala, što je razlog porasta dugoročnog i kratkoročnog zaduženja, koje na kraju 2011. godine iznosi ukupno 6.518,3 milijardedinara, od čega su dugoročni zajmovi 1.933,1 milijardu, a kratkoročne obaveze 4.585,2 milijarde dinara.
Pomenuti primeri upućuju na zaključak da je kvarenje finansijske struktureuglavnom prouzrokovano poslovanjem sa gubitkom, ali treba reći da je kvarenju finansijske strukture u znatnoj meri doprineo neadekvatan način privatizacije, naročito velikih preduzeća, koja su najčešće ozbiljno finansijski obolela. To je i bio razlog što su ona kupovana relativno jeftino, a ukoliko su kupci bili domaća pravna ili fizička lica, kupovinesuu mnogo slučajeva obavljaneiz kredita, i sa obavezom doinvestiranja, ali bez ikakve obaveze pribavljanja potrebnog dugoročnog kapitala, koji je u mnogo slučajeva bio daleko potrebniji od doinvestiranja.
Obaveza doinvestiranja proisticala je iz ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, a utvrđivana je u visini od oko 30 odstougovorene prodajne cene društvenog kapitala, odnosno imovine.
Pošto je najveći broj subjekata privatizacije, naročito većih preduzeća, imao poremećenu finansijsku strukturu, doinvestiranje je, po pravilu, uslovljavalo dodatne potrebe dugoročnog kapitala, koga nije bilo, i zbog togasu privatizovana preduzeća zapadala u još veće finansijske teškoće, pre svega u nesposobnost plaćanja dospelih obaveza, u koje spadaju i plate zaposlenih.
Iz svega rečenog proizilazi zaključak da su za privredu Srbije primarni zadaci:(a) sanacija ili stečaj ugroženih preduzeća;(b) radikalna izmena zakona o privatizaciji, koji je pogrešno koncipiran zbog naglašavanja potrebeza prodajom društvenog kapitala, a ne prodajom uzuslov finansijske sanacije i višegodišnjeg zadržavanja broja zaposlenih.
Pristup rešavanju pomenutih problema pretpostavlja organizovanje skupa neutralnih eksperata, koji bi, na osnovu bilansnih podataka za potreban broj godina razmotrio postojeću situaciju i analizirao raspoložive opcije za predlaganje konkretnih mera u cilju rešavanja prioritetnih problema u privredi Srbije.
*Profesor univerziteta
Jovan M. Ranković
objavljeno: 12.07.2012
