Izvor: Politika, 15.Jan.2011, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popisivanje, optuživanje, obećavanje
Onaj ko je spreman da se okrene budućnosti popis stanovništva će doživeti samo kao pečatiranje nove regionalne realnosti
Samo naizgled može da se čini da se popisna statistika ljudi bavi samo crvenim krvnim zrncima. Kao i sve ovde, ali i tamo, u regionu, popis stanovništva je i te kako politika.
Rezultati ustaljenog jednodecenijskog ažuriranja demografske, ekonomske ili socijalne nacionalne slike određuju mnogo važne stvari: utiču na međusobne odnose država, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nehotično otvaraju stare rane, pitaju zašto izumiremo, upozoravaju na neispunjena obećanja.
Šta će svako u regionu dobiti? Kredibilni statistički izvor pojedinačnih podataka o našim životima. Svakako. Brojčane potvrde etničkih čišćenja? Nesumnjivo. Verski prekomponovane prostore? Naravno. Ujednačavanje popisne dokumentacije sa izbornim spiskovima? Možda.
Onaj ko popis bude shvatio kao nov povod optuživanja i mržnje, može da bude zadovoljan. Da, hladna statistika će potvrditi mnoga zla koja su se događala na ovim prostorima poslednjih decenija.
Onaj ko je spreman da se okrene budućnosti popis će doživeti samo kao pečatiranje nove realnosti. Sve zavisi kako na ovaj poduhvat gledate.
Popis u Srbiji, planiran za april, odložen je za oktobar. Nije bilo para u budžetu pa je morala da usledi finansijska pomoć Evropske unije.
To znači da kasnimo s davanjem preciznih podataka, uključujući i one koji se traže u upitniku iz Brisela. To takođe znači da ćemo za zakašnjenjem doći do pretpristupnih fondova.
Ne znam koliko je to dobro za vlast. Rezultat rada nekih 50.000 popisivača traži vremena da bude obrađen. Nije ovo Kina, gde je potrebno 6,5 miliona popisivača. Nije ni Indija, koja je rešila da popiše svoje beskućnike.
Reklo bi se da posao nije suviše komplikovan, ali skener nacije dobićemo ipak tek početkom 2012. – u predizbornoj godini.
Ne verujem da će se zvaničnoj Srbiji dopasti otkrića statistike. Biće tu bolnih podsećanja. Anketa će nas vratiti na mnogo toga što nesvesno potiskujemo u zaborav.
Popis će, recimo, Srbiju ponovo suočiti sa „belom kugom” koja njeno stanovništvo svake godine smanjuje 30-35 hiljada. Jedna Kikinda manje.
Podsetiće i na masovno bekstvo mladih umova. Uz Irce i Mađare smo treći narod na svetu kome je dijaspora tek nešto manja od matice. Primoraće nas da ponovo razmislimo zašto smo četvrta nacija u svetu po pesimizmu.
Šta mislite, koliko će ljudi odrečno odgovoriti na pitanje popisivača da li su računarski pismeni? Kakvi crni kompjuteri! Obrazovni sistem srpskog 21. veka meri se jakom trećinom stanovništva koja je nepismena ili „tehnički pismena”.
Koliko će pripadnicima armije od 700.000 onih koji žive ispod granice siromaštva cinično delovati pitanje o broju stanova ili kuća koje poseduju, a trenutno u njima ne žive.
Šta mislite, zar neće otpljunuti i prozvati sve svece podmićenim političarima, tajkunima i čitavoj kolekciji secikesa.
Dobro je što će se prvi put posle pola veka izvršiti popis poljoprivrednih domaćinstava s najmanje 0,5 hektara obradive zemlje. Dajte konačno da vidimo da li je Srbija zemlja koja može da hrani pet-šest puta više stanovnika nego što ima, ili ćemo proširivati listu poljoprivrednih proizvoda koje uvozimo. I ti podaci će nas žacnuti.
Jedan od najzanimljivijih popisa biće u aprilu na Kosovu i Metohiji. Prva registracija stanovništva posle čak tri decenije, prva posle tri neuspešna pokušaja od bombardovanja 1999.
Pošto, za razliku od BiH, međunarodna zajednica insistira, kosovske vlasti nameravaju da popis sprovedu na čitavoj teritoriji, uključujući i severni deo gde dominantno srpsko stanovništvo konstantno pruža otpor inicijativama i potezima centralnih vlasti u Prištini.
Eto belaja. Eto prilike da pasionirani ovdašnji akademici i istoričari podsete da je na Kosovu 1929. živelo 61 odsto Srba, dok popis 1981, sproveden pod kontrolom tadašnjih pokrajinskih vlasti, beleži da 77,48 odsto tadašnjeg ukupnog stanovništva Kosova čine Albanci.
Kako se, ne bez razloga, strahuje da veliki broj proteranih Srba neće biti u prilici da bude obuhvaćen prebrojavanjem, Beograd najavljuje da se najavljenom popisu treba usprotiviti svim političkim sredstvima.
Bojkotovati ga, kao što su Albanci to učinili 1991. Ne dozvoliti „legalizaciju etničkog čišćenja Srba sa Kosova“.
Kako je svojevremeno iz Republičkog zavoda za statistiku Srbije bilo najavljeno da će se tokom popisa u Srbiji obavi i popis na Kosovu, pretila su dva istovremena popisa.
Pada mi na pamet da kašnjenje popisa u Srbiji možda i nije slučajno. Da mi sačekamo šta će biti s prvim popisom na Kosmetu. Da vidimo šta će biti od dijaloga Beograda i Prištine.
Ako u popisnoj godini pogledamo oko sebe, izgleda da će retka uteha dolaziti iz Bosne i Hercegovine, gde je poslednji popis obavljen pred rat 1991. Tamošnji političari ni oko popisa nemaju usaglašen stav.
Zbog paralize vlasti, postoji opravdana bojazan da će BiH ostati jedina evropska zemlja u kojoj ove godine neće biti popisa stanovništva.
To bi značilo da neće biti precizne evidencije ne samo o promenama populacione strukture tokom i posle godina rata, već ni podataka o razaranjima u kojima su nestale hiljade stambenih zgrada, bezbroj fabričkih hala, škola, komunalnih i drugih objekata.
Problem je čisto politički.
Bošnjaci se pozivaju na poziciju EU i standarde Evrostata i traže da da popis ne sadrži obavezu izjašnjavanja o verskoj, nacionalnoj i jezičnoj pripadnosti. Smatraju to „legalizacijom etničkog čišćenja”, jedne od najstrašnijih posledica rata u BiH.
Najveće žrtve etničkog čišćenja bili su Hrvati, uzvraćaju lideri bosanskih Hrvata, pozivajući se na podatak da danas u BiH živi 43 odsto Hrvata manje nego što ih je bilo početkom 1992.
Hrvatske i stranke iz Republike Srpske strahuju od unitarizacije i centralizacije Bosne. Neki kompromis je nađen, mada nedovoljan, pa su svi izgledi da će RS sprovesti popis samo na teritoriji svog entiteta.
Ekonomske posledice rasprave o popisu mogu da budu nesagledive. Evropska komisija već je upozorila vlasti da će BiH još više zaostati za susedima u procesu evropskih integracija ukoliko se popis ne sprovede 2011.
Visoku politizaciju neće izbeći ni aprilski popis u Crnoj Gori koji predviđa da se građani izjašnjavaju o nacionalnoj i etničkoj pripadnosti kao i o jezicima prepoznatim u Ustavu CG.
Opozicija strahuje da će vlast pokušati da smanji procenat građana koji se izjašnjavaju kao Srbi, da će posebno pojačati pritisak na građane koji su se na prošlom popisu izjasnili da govore srpskim jezikom.
Asimilatorski procesi ne vode u budućnost već u prošlost, uzvraćaju opozicionari dokazujući kolika je i danas frekvencija upotrebe istorije na ovim prostorima.
Slede pozivi crnogorskim Srbima da se izjasne kao vernici Srpske pravoslavne crkve. Vladika Amfilohije već grmi s ove strane. Popis preti da poljulja unutrašnju dinamiku Crne Gore i dodatno destabilizuje ionako krhke odnose Beograda i Podgorice.
Ni građani Hrvatske neće biti pošteđeni politizacije kada u aprilu budu davali odgovore na 45 različitih pitanja, uključujući i ona iz intimnog života, kao recimo „Da li živite u istopolnoj zajednici“.
Mirnodopsko vreme učinilo je da više ne postoje pojmovi poput „izbeglica“ ili „prognanika“, ali pučanstvo traži da se utvrdi zašto se godišnje u Hrvatskoj rodi 41.000 beba dok umre čak 54.000 ljudi.
Koliki je broj Hrvata u BiH? Biskupi traže da se popis 2011. iskoristi kao poslednja prilika da bi se ustanovio broj žrtava komunizma.
Popisa će u aprilu biti i u Makedoniji. Upitnici i metodologija popisa su već pripremljeni i, kako je rečeno, ne očekuju se problemi političke prirode jer su ispoštovani utvrđeni standardi. Popisni obrazac će sadržati i pitanja o verskoj i etničkoj pripadnosti, na koja je odgovor – obavezan.
Tako će biti i u susednoj Albaniji. U sklopu popisa beležiće se nacionalni i verski sastav, sve u naporu na okončanju učestalih neslaganja po pitanju tih brojki. Stručnjaci tvrde da će se time mnogim Albancima omogućiti da prigrle grčko državljanstvo i iskoriste veće penzije koje Grčka plaća svojim manjinama.
Sve u svemu, mnogo statističkih istina i ne manje praktičnih problema. Slika Balkana 21. veka, u predvorju EU.
Boško Jakšić
objavljeno: 16.01.2011
