Izvor: Politika, 24.Sep.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popisivači će zaraditi do 70.000 dinara
Posle više od pola veka, od 1. oktobra do 15. decembra 2012. godine, Republički zavod za statistiku (RZS) sprovešće popis poljoprivrede, čime će biti obuhvaćena sva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Republike Srbije.
Poslednji takav popis je obavljen 1960. godine, a opravdanje za izostanak „prebrojavanja sela”, do sada je pravdan – nedostatkom novca.
– Ovogodišnji popis poljoprivrede košta 15 miliona evra, polovina sredstava je obezbeđena iz EU, a ostalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz budžeta – kaže Dragana Marković, načelnica odeljenja statistike poljoprivrede i šumarstva Republičkog zavoda za statistiku.
Prema njenim rečima, na ovom poslu je angažovano oko 6.100 ovlašćenih popisivača, koji će na osnovu liste domaćinstava sa poljoprivrednom proizvodnjom obaviti popis. Svaki popisivač je završio petodnevnu obuku, polagao je predtest, a potom i test.
– Biraće se najbolji i u toku je njihova instruktaža. Uslovi za popisivače su da imaju poljoprivrednu struku i da su iz mesta gde se vrši popis. Radiće se paralelno popisivanje porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i gazdinstava pravnih lica. U organizaciji popisa porodičnih gazdinstava učestvuje i lokalna samouprava – naglašava Markovićka, ukazujući da će svaki popisivač dobijati 600 dinara po pravilno popunjenom upitniku i da će, prema prvim procenama, moći da zaradi između 60.000 i 70.000 dinara za dva i po meseca.
Na naše pitanje, ko su popisivači poljoprivrede i da li je među njima bilo onih koji su vršili popis stanovništva i stanova, Markovićka odgovara da je reč uglavnom, o nezaposlenim ljudima.
– Među njima postoje i oni koji su vršili popis stanovništva – naglašava ona, dodajući kako će popis omogućiti pregled stanja poljoprivrede u zemlji, kako potencijale, tako i nedostatke i probleme koje treba rešiti.
–Dobijene informacije koristiće kreatorima poljoprivredne politike za donošenje odluka i kratkoročnih i dugoročnih strategija razvoja poljoprivrede.Davaoci podataka moći će bolje da planiraju poljoprivrednu proizvodnju, da se prijavljuju kod nacionalnih i evropskih fondova za podršku u poljoprivredi i dobiju saznanja o tome u koju bi poljoprivrednu granu trebalo investirati – precizira naša sagovornica. I napominje kako je posle dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, sprovođenje popisa poljoprivrede neophodna aktivnost na putu pridruživanja, kako bi se zaključilo poglavlje o statistici u pregovorima.
Prvi popisi poljoprivrede spominju se u 18. veku. Od polovine 19. veka, vrše se redovni popisi u Srbiji i u krajevima pod bivšom Austrougarskom, i tada je popisivana stoka.
Prvi opšti popis poljoprivrednih gazdinstava sproveden je 31. marta 1931. godine, a na osnovu Zakona o popisu stanovništva, poljoprivrednih gazdinstava i stoke. Ovaj popis je sproveden u okviru svetskog popisa poljoprivrede.
U posleratnom periodu prvi popis u poljoprivredi izvršen je 1948. godine. Sve do 1953. godine, svake godine je vršen popis stoke, a samo su u popisu 15. januara 1951. godine, pored stoke, prikupljeni i osnovni podaci o zemljištu, strukturi setvenih površina i poljoprivrednim mašinama i oruđima.
Popis poljoprivrednih gazdinstava 1960. godine drugi je opšti popis poljoprivrede. Sproveden je od 1. do 10. marta 1960. godine, a popis individualnih poljoprivrednih gazdinstava od 15. do 31. maja 1960. godine.
A. Apostolovski
objavljeno: 25.09.2012.
