Izvor: Blic, 08.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pop industrija je puna poniženja
Pop industrija je puna poniženja
U sajber dizajnu novog CD-a Kojinog sastava 'Disciplin A Kitschme' utisnuta je i sugestija kako nije reč o još jednoj ploči nastaloj kao rezultat rada na kompjuteru. Koja je još osamdesetih stavio u funkciju prirodno ugrađen softver koji mu je omogućio da lansira originalnu svedenu, čak minimalističku rok formu iskonskog ritma sastavljenu od odsečnih deonica gitarski harmoničkog basa i reskog bubnja dopunjenih kratkim sugestivnim skandiranjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lingvističkih kalambura (uperenih ka onime i onima što danas naziva 'uklonjenom izraslinom') i trubačima. ....Kako da se ne vide psihološki pomaci. Oslobodili smo se tog stranog tkiva koje smo dugo imali kao izraslinu na telu, ‘fala Bogu, i sad je vreme da se radi. Sad ljudi mogu da nastave da se bave onim što su započeli pre trinaest godina. Problem je samo da li su zaista nešto i bili počeli. Ovde je to stvar mentaliteta pa je čak i u praksu ušao izraz 'odraditi' nešto... - kaže Koja navikao od 1992. kad odlazi u London na drugačiju, 'kapitalističku' atmosferu. Da li možeš da živiš u okviru britanske muzičke industrije. kako zapravo izgleda tvoj uobičajeni dan u Londonu?
- Jako teško živim u okviru te industrije, brate. To je najjača industrija ako izuzmemo onu ratnu i tipična je za celu ekonomiju. Evo pre nekoliko meseci prestao je da izlazi nedeljnik 'Melodi mejker' posle sedamdeset pet godina postojanja na tržištu. Znači preostao je samo 'Nju mjuzikl ekspres'. Oni su bili zajedno u istoj zgradi, pa je onda bilo ono 'Zvezda-Partizan', koga ćemo na naslovnu stranu, ok mi ovog, vi onog...To je sve bila igra, a sad više ni nje nema. Bile su to dve jedine britanske nedeljne muzičke novine. Engleska je konzervativna zemlja. Biznis je uređen tako kako jeste, nema širenja, čak se smanjuje mogućnost subverzivne akcije. Jer sve je to pop industrija puna malverzacija, poniženja u kojoj velike kuće funkcionišu kao laž, na prevaru. Tako je bilo i pedesetih. Znači kad izađe ploča nekog benda, poznatog ili nepoznatog disko kuće imaju svoje timove koji izlaze na teren, u radnje i kupuju ploče a to se iskazuje na kasama kao broj prodatih primeraka na osnovu čega se prave top liste. Kad u to upleteš i postojanje onog što je krenulo osamdesetih sa ritam mašinama, nastavilo se hip-hopom, DJ-evima i MC-ijem koji je repovao, nasuprot bendovima koji se još uvek 'bave' gitarama i okoji su osuđeni da sviraju kako im ukus kompanija preko tržišta diktira - vidiš da preostaje samo pop a tako je u Engleskoj uvek i bilo. Bitlsi su još uvek tamo sve! Roligstonsi nisu tako bitni za Englesku. Bitlsi, Kraljica, pop...mnogo puta sam pomislio kako je možda trebalo da odem, u Ameriku. Ali u Londonu sam i moje jutro počne tako što popijem kafu i pojedem kompjuter. Koliko dobrog je donela tehnološka komponenta korišćenja kompjutera u procesu muzičkog stvaranja kad je reč o rokenrolu?
- Čak i uz kompjuter ljudi uviđaju neophodnost upotrebe 'živih' instrumenata, pa tako Roni Sajz - najjača varijanta dramendbejsa u Engleskoj - kaže za svoju novu ploču da je 'organik', organska jer su bubnjevi prvo zaista snimljeni, pa tek onda lupovani što je bolji zvuk u odnosu na one fabričke koje imaš u svom softveru i koje mnogi od njih isključivo i koriste. Disciplina kičme se bavi novim stremljenjima u muzici ali na živim instrumentima. Ali kompjuter pomaže da se ako si u potrazi za informacijama izbegne onaj krug tzv. posrednika u okviru muzičke industrije, a možeš i da preskočiš neku od faza rada u studiju, jer prijatelju, u Londonu se sve mnogo plaća. Zato mnogo bendova malo vežba.
Celu deceniju živiš u Londonu, s redovnim dolascima u Beograd, ali ipak nisi učestvovao u jednoj fazi domaće rok scene kad 'angažovanost' bendova dolazi na cenu. Uvek kažeš da ti nisu emigrirao, zapravo...
- Meni je svejedno da li sam tamo ili ovde. U London sam odlazio i ranije. Znaš, moja ideja je bila da iz Oksford strita skrenem u Palmotićevu. Inače, rok muzičari su najčešće znali na kojoj strani bi trebalo da budu. Sasvim logično, u duhu rokenrola. To što se ovde dešavalo meni je izgledalo kao neko strano tkivo izraslo na telu koje je sad, fala Bogu, otpalo. U vašimm minimalističkim sloganima okamenjene su istine o civilizacijskim fenomenima 'disciplinovanja' kičme malog čoveka koga guše 'propisane norme', muzici kao antipodu rata i basu kao jedinom oružju koje ćeš ikada koristiti. Kako reagujete kad pojedine od njih postanu 'propagandno' oružje bez vaše saglasnosti?
- Bilo mi je prijatno kad je 'Buka u modi' bila hit protestnih šetnji. Ne znam da li znaš da je i Lepa Lukić imala hit 'Niko kao ja'...Ne možeš zabraniti ljudima da te kradu, ali najvažnije je ukinuti pirateriju. Kao da ste u poslednje vreme nešto otvoreniji ka medijima. Kako vam izgleda medijska slika kod nas?
- Moram sam da se otvorim, naterali su me ljudi, brate. Medijska scena kod nas je 'fascinantna' a to možeš jasno videti po tim televizijskim stanicama kojih je čini mi se na hiljade. Mnoge od njih izgledaju kao kad bi ti i ja sad uzeli da 'vrtimo' video trake. Sve te stanice liče mi na 'Zeleni zub' šou emisiju koju smo početkom devedesetih pravili na Studiju B, subotom. Kvalitet nije bitan, pričam nešto, a onda pustim neki spot. Milorad Pavlović
