Izvor: Blic, 15.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponovo ću biti „veliki izdajnik“
„Bilo je uzbudljivo i, moram reći, za mene neočekivano kako je medijski propraćena projekcija 'Optimista’ na festivalu 'Medfilm" u Rimu. Reč je o festivalu autorskog filma pretežno reditelja iz mediteranskih zemalja", kaže Goran Paskaljević koji upravo radi na novom filmu,"Medeni mesec", čije sniomanje bi trebalo da počne u aprilu sledeće godine.
Sudeći po italijanskim medijima, u Rimu ste izazvali veliku pažnju. Šta je to što ih je najviše zanimalo?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Ono o čemu često razgovaramo, a to je da smo tako blizu a da se tako malo poznajemo i da to mora nekako da se prevaziđe i promeni u okviru cele Evrope. Interesovali su se i za novi projekat, koji sam, pre par meseci najavio u „Blicu nedelje" .
Reč je o filmu „Medeni mesec"?
- Prošle godine bio sam gost filmskog festivala u Tirani. Izuzetno su me primili. Razgovarali smo i o mogućnostima za saradnju saradnju. I eto, Genc Perneti, njihov mlad i talentovan pisac je napisao scenario za film „Medeni mesec". Reč je o tri priče o dva mlada bračna para. Jedan par živi u Srbiji, drugi u malom mestu pored Tirane a i jedni i drugi razmišljaju da napuste svoju zemlju i odu u Evropu jer ne nalaze dovoljno razumevanja i mogućnosti za normalan život u svojim zemljama. Dakle, jedna priča se snima u Srbiji, druga u Albaniji, a u trećoj priči, koja se dešava negde u Evropi, njihove se sudbine prepliću. Ideja filma u jrednoj rečenici mogla bi da glasi: Albanci i Srbi su vrlo slični kad puni nade stignu u Evropu, a onda shvate da ih tretiraju kao građane drugog reda. Inspirativna tema i dirljive priče.
Nemoguće je izbeći politički kontekst u priči o srpsko – albanskoj koprodukciji?
- Mislim da je saradnja prava stvar i da ne treba trošiti reči na to koliko je bolja od sukoba i ubijanja. Sad u Italiji, pomalo u šali sam rekao da ću opet biti „veliki izdajnik", jer, sama pomisao da Srbi i Albanci sarađuju, budi reakcije ultra nacionalista sa obe strane, kojima nije interes da se situacija smiri. Oni iz konflikta uvek izvlače ličnu korist, pritom se busajući u grudi kao velike patriote. Lično verujem da će se dogovorom doći do rešenja kosovskog pitanja. Jednostrano proglašena nezavisnost bi, po mom mišljenju, donela tektonski poremećaji na celom Balkanu. Verujem da će biti razuma da se to ne dogodi. Čini mi se da ne shvatamo dovoljno jednu važnu stvar - postoji ozbiljna razlika između Albanije kao zemlje i Kosova. Albanija je prošla težak put, decenije izolacije pod Enver Hodžom i ono što oni sada žele, po mom mišljenju, nije nikakva velika Albanija nego njihovo pripajanje Evropi, a to je ono što i mi, nadam se, želimo. Vidite, u Albaniji živi 35 posto pravoslavaca (pisac Genc Perneti je oženjen pravoslavkom), ima 15 posto katolika i 50 posto muslimana. Ima puno mešovitih brakovi i ne obraća se mnogo pažnje na to ko je koje vere. Ono što ih istinski interesuje je poboljšanje životnog standarda i usvajanje evropskih vrednosti.
Hoće li problem Kosova biti kamen spoticanja za „Medeni mesec"?
- Može da bude ako, ne daj bože, dođe do neželjenog toka stvari. Ko će u takvoj situaciji da snima film? Ali ja verujem da do toga neće doći.
Postoji li zazor sa albanske strane?
- Nisam primetio u samoj Albaniji, ali već ima nekih negativnih reakcija od strane kosovskih Albanaca. Interes njihovih ultranacionalista nije da jedan srpski reditelj uspešno sarađuje sa umetnicima iz Albanije. No, prvu verziju scenarija dali smo filskom centru Albanije i dobili veoma povoljne reakcije.
Kad bi trebalo da počne snimanje?
- U idealnoj varijanti u aprilu 2008 godine.
U januaru idete u Njujork gde će biti upriličena retrospektiva svih vaših filmova?
- Evo spremam kataloge, DVD komplete za nekomercijalnu upotrebu desetak mojih filmova, koje ću podeliti tamošnjim novinarima. To je velika šansa za promociju srpske kulture. Muzej modernih umetnosti u Njujorku nikada nije pravio tu vrstu kompletne retrospektive jednom umetniku sa Balkana, i moram da kažem da sam veoma ponosan sbog toga.
