Izvor: Blic, 11.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poništavanje srpske istorije
Poništavanje srpske istorije
Vlada Srbije i Srpska pravoslavna crkva ne posmatraju na isti način obeležavanje 200 godina Prvog srpskog ustanka i državnosti Srbije, i to je osnovni razlog zbog kojeg patrijarh Pavle ne učestvuje u državnom odboru za organizaciju te proslave.
- Mi se u startu nismo složili s tim da se ovaj nesumnjivo značajan datum proglašava datumom kojim je ustanovljena državnost. Na taj način kao da se briše celokupna srpska istorija - rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je za 'Blic' izvor iz SPC. Sagovornik 'Blica', inače na visokoj poziciji u Crkvi, dodao je da je način na koji državni odbor priprema proslavu prilično ograničen i da uopšte nije u skladu sa datumom koji se obeležava.
- Čak su i komunisti, koji su 1954. organizovali obeležavanje Prvog srpskog ustanka, imali dostojanstveniji program - rekao je naš sagovornik.
Na čelu državnog odbora za proslavu 150-godišnjice bio je poznati književnik Dobrica Ćosić.
Naš sagovornik ukazuje da je posle te proslave Srbiji ostala jedna značajna institucija kulture, 'dok posle ove neće ostati ništa'.
- Ćosić je tokom priprema te proslave predložio da se izgradi Narodna biblioteka, koja je kasnije i napravljena u Karađorđevom parku umesto one koja je uništena u nemačkom bombardovanju Beograda. Posle ove proslave neće ostati ništa - rezigniran je naš sagovornik.
On ocenjuje da crkvi nije stalo do zaoštravanja sukoba i da je to osnovni razlog zbog kojeg javnost nije obaveštavana o neslaganjima sa državom i njenim odborom.
Predsednik Vlade Srbije Zoran Živković, koji je jedan od članova počasnog odbora proslave, nije želeo za 'Blic' da komentariše neučestvovanje Srpske pravoslavne crkve u odboru za proslavu 200 godina Prvog srpskog ustanka.
- Ja sada prvi put čujem za to. Nemam nikakav komentar - rekao je Živković za 'Blic'.
Da podsetimo, prema informacijama koje je 'Blic' objavio, patrijarh Pavle, iako imenovan za člana počasnog odbora, nije učestvovao u radu tog tela. Na prvoj sednici odbora zamenjivao ga je vladika Lavrentije, dok je odbor tokom prošlog leta obavešten da patrijarh i Crkva neće učestvovati u odboru za obeležavanje proslave.
Crkva, kako navodi naš sagovornik, sa skepsom gleda i na program obeležavanja godišnjice ustanka:
- Koliko se zna, jedan od učesnika umetničkog dela proslave je i mađarski orkestar iz Budimpešte. Ne treba analizirati njihovu umetničku vrednost, već se samo zapitati da li će na proslavu mađarske državnosti ići Beogradska filharmonija.
Jedan od kamena spoticanja između države i Crkve je uloga porodice Karađorđević u proslavi. Crkva je, kao veliki poštovalac monarhije, smatrala da je logično da Aleksandar Karađorđević bude na čelu odbora za proslavu godišnjice ustanka koji je podigao njegov predak. Prema do sada poznatom programu, prestolonaslednik Aleksandar je samo domaćin proslave na Orašcu.
- Crkva nije monarhistička, već samo smatra da treba veću ulogu u proslavi dati Karađorđevićima - navodi naš sagovornik.
U kabinetu porodice Karađorđević za 'Blic' je rečeno da će prestolonaslednik Aleksandar učestvovati u svim delovima državne, ali i crkvene proslave, kao i da će biti domaćin proslave na Orašcu. Kako nam je rečeno, zvaničnog stava i komentara kraljevske porodice o odvojenim proslavama nema.
- Kada se zna uloga sveštenstva u podizanju ustanka, mislim da nije trebalo preskočiti šabačku eparhiju, na čijoj se teritoriji odvijao najveći deo bune. Trebalo je pozvati vladiku Lavrentija da bude neka vrsta domaćina proslave, makar u delu proslave koja se održava u njegovoj eparhiji - rekao je izvor 'Blica'.
