Izvor: Politika, 24.Feb.2015, 22:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Politika i umetnost u Kafkinoj kući

Na Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna nastup Srbije koncipiran je terminom proces, koji se odnosi kako na kapitalno delo Franca Kafke tako i na karakter društva i stvaralaštva

Češka, Franc Kafka, „Proces”, politika – ključne su reči kojima bi se ukratko mogao nagovestiti nacionalni nastup Srbije na Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i scenskog prostora, koje se u glavnom gradu Češke održava od 18. do 28. juna. Na ovoj najznačajnijoj svetskoj manifestaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posvećenoj scenskoj umetnosti, osnovanoj 1967, čiji je ovogodišnji slogan „Zajednički prostor: muzika – vreme – politika” (autor koncepta je Sođa Lotker) naša zemlja biće predstavljena u posebno zanimljivom prostoru – Kafkinoj kući.

Ljiljana Miletić Abramović, istoričar umetnosti i direktor Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, i Slobodan Danko Selinkić, arhitekta i profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, komesari našeg nastupa, najavili su da će Srbija učestvovati u dve kategorije: nacionalna postavka i studentska sekcija. U okviru podteme „Politika” termin proces bliže određuje naše predstavljanje i shvaćen je u najširem smislu reči – od direktne reference na kapitalno delo Franca Kafke, preko shvatanja stvaralačkih proseca u savremenoj umetnosti i kulturi do uspostavljanja odnosa prema procesima koji određuju društveni, politički, ekonomski i ideološki karakter današnjeg sveta. Prostori za nacionalnu postavku i studentsku sekciju nalaze se jedan iznad drugog (reč je o drugom i trećem spratu kuće), pri čemu su svedene dimenzije prostora u značajnoj meri odredile i koncept našeg izlaganja.

Mia David, arhitekta i scenograf, kustos nacionalne postavke, koja je birala umetnike putem javnog i pozivnog konkursa, odlučila se za deset pojedinaca i umetničkih grupa. Svi projekti inspirisani su pozicijom i značenjem politike u savremenom društvu, različitim politikama i političnostima, njenim odnosom prema umetnosti kao i procesima koji se u tom odnosu stvaraju, a ne svakodnevnim događajima.

– Za mene je najveći izazov bio sam prostor koji predstavlja sobu od 32 kvadratna metra, što je malo za klasičnu izložbenu postavku. Odlučila sam se zato za sledeći postupak – svaki projekat trajaće po jedan dan, a svi će biti u nekoj vrsti veze, niza, nadovezivaće se jedan na drugi, kao dug događaj, koji traje. Svaki autor na raspolaganju imaće vreme od deset ujutro do osam uveče, do kada će morati da realizuju svoju zamisao – da postavi, prezentuje svoj rad i vrši sve intervencije koje je zamislio, bilo da bitno menja prostor u odnosu na rad koji je izlagan pre njegovog ili da ga donekle koristi. Sve to će pratiti sigurnosne kamere, snimljeni materijal će biti odložen u arhivu, a biće omogućeno i publici da u posebnoj sobi pogleda sve što se dešavalo u danima koji su prethodili danu kad su posetili Kafkinu kuću – objašnjava kustos.

Razlog za odabir zanimljivog umetničkog sastava, u kojem pored većine domaćih autora ima i stvaralaca iz Hrvatske i Slovenije, kao što su dva, našoj publici dobro poznata reditelja Oliver Frljić i Tomi Janežič, leži u ideji naših komesara da je svako ko želi da predstavlja Srbiju dobrodošao, pošto umetnost nema granice.

– Kao neko ko je rođen u Jugoslaviji, iako nemam jugonostalgičarske emocije, ne mogu da govorim o identitetu ukoliko ne govorim o regionu. Sa druge strane, reč je o umetnicima koji veoma aktivno rade u Srbiji i neka od najznačajnijih dela ostvarili su u našoj zemlji, čime je ta veza još značajnija – dodala je Mia David.

O koncepciji kustoskog tima studentske sekcije govorila je Tatjana Dadić Dinulović, teoretičar scenskog dizajna.

– Nakon dvostepenog konkursa odabrali smo petnaest stvaralaca. Ideje vodilje bila su razmišljanja studenata o sopstvenom položaju u društvu ili, još preciznije, veoma lična, intimna razmatranja o tome šta žele da rade nakon studija. Činjenica da žive na tlu ne kojem su politika i istorija uvek predstavljale određujuću vrednost života, a da žive u vremenu u kojem su vrednosti razgrađene, odredila je kao ključno pitanje identiteta.

Ministarstvo kulture za učešće Srbije izdvojilo je 3,4 miliona dinara, što je trećina budžeta neophodnog za realizaciju projekta i tim su novcem obezbeđene elementarne stvari. Organizatori nastupa u Pragu su Muzej primenjene umetnosti u Beogradu i Centar za scenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

M. Dimitrijević

objavljeno: 25.02.2015

Nastavak na Politika...

Danas: Srbija u Kafkinoj kući