Izvor: Politika, 13.Avg.2010, 01:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politički obojeno
Nuklearne elektrane mogu biti građene na nekim mestima u Srbiji, koja se već više od 30 godina istražuju
Moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana je uveden u SFR Jugoslaviji u okviru opšte političke akcije u svetu, čiji cilj je bio pretvaranje nuklearne tehnologije u monopol što manjeg broja država. Kod nas je uveden i uz dodatni skriveni razlog: time je sprečeno započinjanje izgradnje druge jugoslovenske (hrvatsko-slovenačke) nuklearne elektrane u Prevlaci kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zagreba. Izgradnja ove elektrane bila bi praćena većim investicijama zemlje izvođača radova, pa bi to bilo prejako vezivno tkivo za očuvanje SFRJ, čiji je raspad bio uveliko planiran. Po „lepom srpskom običaju” moćni ljudi iz Srbije nisu uvažavali nikakve stručne argumente već su pohrlili da prihvate sve ideje iz „bratskih republika”. Moratorijum je Srbija nasledila i nije ga još ukinula, iako ga Hrvatska i Slovenija nisu zadržale. Neobična je pojava da u Srbiji postoje stručnjaci koji se danas zalažu za saradnju sa Slovenijom i Hrvatskom u nuklearnim tehnologijama, a da su istovremeno za očuvanje moratorijuma. Svakako treba moratorijum ukinuti, kao jedno od besmislenih nasleđa bivše jugoslovenske zajednice.
Danas naša javnost još barata podacima i svesno proturanim strahovima iz vremena usvajanja moratorijuma. U međuvremenu se stanje u svetu jako izmenilo. Sve jake zemlje u razvoju intenzivno grade nuklearke i planiraju nove, Francuska, Japan i Rusija nikada nisu ni smanjivale taj razvoj, a neke evropske zemlje postepeno menjaju ranije donete odluke o nuklearkama (Švedska, Italija, Nemačka). SAD su svoju proizvodnju dva komercijalna tipa elektrana prepustile Japanu, pa sada intenzivno rade na razvoju novih tipova reaktora za buduće doba, dok postepeno modifikuju fantastično moćan birokratski sistem i regulativu, koji je nastao sa ciljem da pojača monopol u vlasti nad nuklearnim tehnologijama, a sada je velika smetnja za pokretanje razvoja. Istovremeno je u SAD već uočen veliki nedostatak nuklearnih stručnjaka.
U okruženju Srbije postoji preko 20 nuklearnih elektrana u pogonu na manje od 500 kilometara od granice. Srbija ne može nikako ostati „nenuklearno ostrvo”, čak i da nikada ne razvija nuklearne tehnologije i ne gradi nuklearne elektrane. Srbija trenutno ima električne energije za nizak nivo privrede. Svaki planirani razvoj zahteva nove elektrane. Hidropotencijal je redukovan na skupe ostatke, lignit niskog kvaliteta je sve teže vaditi za postojeće i planirane termoelektrane (uz veliku degradaciju poljoprivrednog zemljišta), a oslanjanja na veoma skupe, nestabilne i neefikasne vetrenjače i solarnu energiju se svode na priče za decu svakom iole ozbiljnijom analizom. Većina argumenata u korist nekakvih velikih i alternativnih energetskih potencijala u Srbiji, zasnovana su na zastarelim činjenicama, brojnim neargumentovanim pretpostavkama i izrazito „navijačkom” (često politiziranom) stavu.
Mogućnost da Srbija započne razvoj svoje nuklearne energetike kroz regionalnu saradnju i delimično učešće u izgradnji nuklearne elektrane u Bugarskoj predstavlja izvrsno rešenje, a trenutak za započinjanje je verovatno najpovoljniji. Procenat učešća je u skladu sa ekonomskim mogućnostima i omogućava postepeno školovanje potrebnih kadrova za neke buduće nuklearne elektrane (u nekakvoj velikoj investiciji izgradnje elektrane u Srbiji u budućnosti, ekonomski moćnije zemlje bi „razgrabile” nekoliko kompletnih garnitura školovanih kadrova, pa bi taj deo investicije bio mnogo skuplji). Te elektrane mogu biti građene na nekim mestima u Srbiji, koja se već više od 30 godina istražuju, ali i ne moraju biti građene u Srbiji.
Nuklearna energetika tako bi se uklopila u obiman energetski sistem, koji je trenutno na najekonomičniji način povezan sa Rusijom i delimično sa Nemačkom, Francuskom i Kinom. Trenutno na svetskom tržištu, kao alternativa, postoje samo francuske nuklearne elektrane, koje su za nas i skuplje i praktično bi mogle da se plate samo jako skupim kreditima, bez gotovo ikakve šanse da se otplate kroz nekakvu ekonomsku saradnju u budućnosti. Nuklearna energija se pojavila na sceni na užasan način i praćena je uvek velikom dozom politike, kojom su sve odluke izrazito obojene.
Mr Dragoljub Antić, istraživač u Institutu Vinča
objavljeno: 13/08/2010
