Izvor: Politika, 01.Sep.2013, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političke dinastije koče Indiju
Nju Delhi – Njeno ime je Durga Šakti Nagpal, a ova 28-godišnja službenica administracije u državi Utar Pradeš za kratko vreme je postala simbol rastućeg nezadovoljstva Indije njenim političarima i administracijom.
Durga je radila ono što joj posao nalaže, ono čega se mnogi poput nje plaše: usudila se da iskoristi svoja ovlašćenja da bi slomila kičmu lokalne mafije koja se bavi trgovinom peskom. Umesto da postane lokalna heroina, lokalni političari, upleteni u biznis, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << suspendovali su je u roku od 40 minuta.
Ljutita javnost stala je na Durginu stranu. Slučaj je dobio nacionalni publicitet, potvrđujući još jednom da Indusi sve manje veruju kasti političara, optužujući ih da su korumpirani, povezani s raznim mafijama, da su izgubili kontakt sa životom, da su neosetljivi prema siromaštvu…
„Drskost kojom su pripadnici vladajuće partije u Utar Pradešu branili Durginu suspenziju – čak je predstavljajući kao trijumf demokratije – je šokantna”, piše jedan bloger u „Tajms of Indija”.
Ispostavlja se da u zemlji obećavajuće statistike – 65 odsto od 1,2 milijarde Indusa mlađe je od 35 godina, dok je četvrtina ispod 25 – mladost nije marker savremene demokratičnosti, efikasnosti ili odgovornosti u političkom životu.
„Nema generacijskog zaokreta ideja, nema novog jezika o tome kako se moć artikuliše u sistemu”, kaže Barka Dut, urednik televizije ND. „Čak jedva da je bilo pokušaja da se stvari rade drukčije. Tako, kada se stidljivost suoči s ukopanim, nepokretnim i stečenim interesima, rezultat je status kvo.”
Proizlazi da ajpod trendi tehnologije ne mogu da zamaskiraju krizu političkih ideja. Utamničeni okvirima stare parlamentarne demokratije ili ograničenjima svojih partijskih šefova, mladi političari uglavnom ne uspevaju da odgovore izazovima vremena. Zato je najmlađi ministar Utar Pradeša proveo nedelje braneći birokrate od Durge.
Najveću demokratiju sveta nagriza nasleđe feudalne prošlosti. Zemlja je suočena sa uzdizanjem novih „zamindara”, naslednih aristokrata koji su kao maharadže, radže, navabi, mirze ili čovduri kontrolisali ogromna prostranstva zemlje i imali pravo da naplaćuju poreze.
Sistem je ukinut davne 1950, u vreme prve zemljišne reforme, ali sada se vraća u izmenjenoj formi: zemljišne posede zamenila je politička moć koju novi „zamindari” u Parlamentu prečesto koriste za čuvanje svog skupog načina života i okrutno i sebično zaboravljaju na ljude koje bi trebalo da predstavljaju.
Prodor mladoturaka, kako zovu ovu generaciju poslanika Radža Sabhe i Lok Sabhe – Donjeg i Gornjeg doma – jeste nov fenomen.
Za razliku od prethodnika, koji su strašću, angažmanom i znanjem doprinosili da se Indija oslobodi i postane sila na mapi sveta, novi izdanci davno ustoličenih političkih dinastija počinju da ugrožavaju funkcionisanje Parlamenta i njegovu efikasnost.
„Upečatljiva razlika između parlamentaraca prošlosti i današnjih ’baba’ je da su ranije samo retki bili političari po naslednom pravu, ali svi su ogromno doprineli indijskoj politici”, smatra poslanik i bivši ministar Dineš Trivedi, podsećajući na vremena za oslobođenje Indije i prve decenije posle odlaska Britanaca. „Niko od njih nije iza sebe imao moćne političke familije.”
Vremenom su stvorene. Pre svega „vanšvad”, dinastička vlast porodice Gandi, koju je iza sebe ostavio otac nacije Džavaharlal Nehru: Indira, Radživ, Sonja, Rahul, Prijanka. Uz njih su, sledeći feudalni nepotizam, nastajale i druge moćne dinastije.
Danas u Parlamentu sedi veliki broj mladih i obrazovanih, a značajan broj je ušao na osnovu porodičnih veza.
Što je poslanik mlađi, veća je verovatnoća da je u koridore vlasti došao putem koji je ranije trasirala porodica. Ovo važi za dve trećine članova Parlamenta ispod 30 godina, koji su popunili mesta koja su ranije držali članovi njihovih familija.
Čak devet od deset poslanika Kongresne stranke mlađih od 30 godina izdanci su poznatih političkih dinastija. Slično je i u drugima partijama. Blizu 70 odsto žena u oba doma dolazi iz politički uticajnih porodica.
Indija računa na mladu generaciju, ali izgleda da junoše nacionalne politike manje vode računa o domovini a više o skupim uvoznim automobilima, dizajniranim odelima i brendiranim satovima.
„Većina poslanika devedesetih godina dvadesetog veka nije se ustručavala da za prevoz koristi minibus Parlamenta, a luksuzna kola na parkingu bila su retkost. Danas su tu be-em-vei, ’mercedesi’, ’audiji’ pa i ’rols rojsevi’”, primećuje Trivedi. „Bilo je vreme kada Parlament ne samo da je funkcionisao, već je bio važan. Danas je izgubio na značaju. Izgleda da smo izgubili dodir sa zemljom i vrednostima za koje su se žrtvovali borci za slobodu.”
Politika je postala porodični biznis. Zato, tvrde ovde, Gandijevi vode Kongresnu stranku kao privatnu kompaniju.
Breme koje Indija oseća zbog dinastičkog pristupa politici ne tiče se samo Parlamenta. Sin lidera Kongresne stranke Sonje Gandi, Rahul, ukoliko stranka pobedi na izborima sredinom 2014, mogao bi da postane novi premijer koji bi vodio ovu zemlju.
Ali, iako uviđa da u Indiji ima „mnogo ljutnje”, on se, u vremenima usporavanja rasta i opadanja poverenja stranih investitora, ponosi što je joga popularna u Njujorku i što indijske filmske zvezde prepoznaju po noćnim lokalima Španije.
Niko ne zna šta Rahul Baba misli o kritičnim pitanjima savremene Indije, iako je Kongresna partija uložila budućnost u svog sadašnjeg potpredsednika. Ćutao je kada je mladež očekivala da se izjasni povodom dramatičnih slučajeva seksualnog nasilja. Opredelio se za arhaičnu emotivnu distancu između sebe i naroda.
To što je mlađi od premijera Manmohana Singa ne znači ništa. „Da li političar ima 86 ili 42 godine, postaje nevažno”, kaže Dut.
Da li je i Indija žrtva krize liderstva o kojoj se toliko govori na Zapadu? Biće da jeste, jer se sadašnji političari ne ponašaju kao Džavaharlal Nehru, koji nije voleo da napušta Nju Delhi dok je zasedao Parlament, nije propuštao sesije pitanja i odgovora poslanika, bez obzira na to kojoj stranci pripadaju.
Danas, nagrizajući demokratiju, takva atmosfera iščezava. Sistem je pogubio gotovo svaku vezu s javnošću. Za mnoge političare raznosači čaja ili vozači rikši kao da ne postoje.
Kako verovati političarima kada vlada sve stranke okupi oko sebe u zahtevu da se promeni zakon kojim bi se oborila odluka Vrhovnog suda koja ljudima u zatvoru zabranjuje da se kandiduju na izborima.
Za razliku od mnogih talentovanih mladih Indijaca kojima se Indija ponosi – u biznisu, nauci, sportu ili obrazovanju – doprinos mladih političara postaje sve zanermarljiviji. Možda i zato što su u životu imali sve, sem navike da se bore.
Boško Jakšić
objavljeno: 01/09/2013
