Izvor: Blic, 03.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari su loši glumci
Branislav Lečić, poznati glumac, posle višegodišnje pauze ponovo igra u domaćem filmu. Trenutno završava snimanje „Na lepom plavom Dunavu" u režiji Darka Bajića, a po tekstu Nebojše Romčevića. Lečić igra nemačkog trgovca Horsta koji zbog poslovnih problema odlazi na brod koji plovi Dunavom, a dešavanja na brodu utiču na njegov život kao i na sudbine ostalih putnika.
- Moj lik govori engleskim jezikom sa nemačkim akcentom, što je dosta komplikovano, ali mislim da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su mnogi glumci sa ovim filmom razbili tremu i popeli se stepenik više. Horst je, u suštini, konzervativac koji doživljava razne lomove - priča Branislav Lečić za „Blic".
Poslednjih godina nije vas bilo na filmu. Da li je zbog politike gluma otišla u drugi plan?
- Četiri godine nisam ništa snimao upravo zato što sam bio angažovan u LDP-u, što sam se borio da Srbija dobije alternativu. Ljudi iz moje branše su se plašili da me uzmu pogotovo na filmu, zato što je to podrazumevalo dobijanje novca od države, a takva vlada koja mene doživljava kao političkog protivnika naravno da nije želela da da novac za to. Kod nas još uvek ne postoji ta svest, kod nas su političke partije još uvek plemena, klubovi, sekte u kojima se prelazi preko istine. Videli ste da su partije napravile koaliciju oko Koštunice da bi se, bavili sopstvenim interesima, a ne građanskim i to oseća celo društvo. Prosto nema promene koja motiviše, nema nade i svi razmišljaju kako da prežive i kako da pobegnu odavde.
Da li ste vi kao političar uspeli da se izborite da kultura dostigne viši nivo?
- To je nešto što sam želeo da napravim i kao ministar. Jedna od stvari koje su bile moj zadatak bilo je da dignem kulturne industrije koje mogu da i državi ponude dobit, odnosno, da pune budžet. To su filmska, muzička i izdavačka industrija. Za postavku tih industrija potrebni su i neophodni zakoni. Ja sam ih sa svojim ministarstvom napravio, nažalost, premijer je ubijen, pa nisam mogao da ih sprovedem u delo. Jedna od baza koje su mogle da predstavljaju veliki potencijal jeste „Avala film". Nažalost, to sada nije baza i „Avalu" ljudi koriste na potpuno drugi način od onoga što je gradnjom i formiranjem bilo predviđeno. Mislim da srpski narod zaslužuje da dobije daleko bolju i potpuniju kulturnu ponudu.
Da li su naši političari dobri glumci?
- Pa kako da kažem, za mene su svi manje-više provaljeni. Ja uključim svoj profesionalni rendgen i tačno znam od kog materijala je ko sazdan i da li su mu namere prave ili ne. To ne radim na način da nekog vređam, ali prosto vidim, takva mi je profesija. Bolest ego-tripa kod nas je suštinska bolest, ona je vezana za celo društvo, a najviše se emancipira u politici. Sujetni ljudi koji su došli do određenog mesta, oni doživljavaju ovu sredinu i svoj posao kao nešto što je večno dato i za njega se mora boriti tako što će se drugi kvalitetni ljudi sprečavati da budu blizu i da sutra budu kandidati za to mesto. Moramo da se iz toga izvučemo jer ćemo postati egzotična izolovana zemlja.
