Izvor: Politika, 12.Nov.2015, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari bi trebalo da slušaju filologe
Na Filološkom fakultetu u Beogradu održana tribina „Sačuvajmo srpski jezik”, na kojoj je bilo reči o problemima jezičkog identiteta i kvalitetu jezika u školama i medijima
Očuvanje jezika ozbiljan je državni zadatak, ali i stalan obrazovni poduhvat, koji se ostvaruje kroz jasnu jezičku politiku, počev od svih nivoa školovanja, do javnog i medijskog prostora. Neophodno je i osnivanje stručnog jezičkog saveta pri Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji bi se bavio isključivo negovanjem i unapređenjem srpskog jezika i ćirilice, kao obeležja srpskog identiteta i nacionalnih vrednosti.
Ovo su samo neki od predloga koji su se mogli čuti na prvoj, od ukupno tri tribine, na temu „Sačuvajmo srpski jezik“, organizovanoj na Filološkom fakultetu u Beogradu, u okviru projekta koji zajednički ostvaruju ova obrazovna institucija, Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i list „Politika“, uz podršku Instituta za srpski jezik SANU, međusekcijskog Odbora za srpski jezik Srpskog lekarskog društva i drugih istaknutih pojedinaca. Učesnici u razgovoru bili su profesori dr Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, i dr Aleksandar Milanović, takođe profesor na ovoj katedri, dr Miloš Kovačević, profesor srpskog jezika Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu i Gradimir Aničić, „Politikin“ lektor i predvodnik projekta. Pored brojnih posetilaca i studenata, ovaj jezički poduhvat pohvalio je i gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, koji je primetio da je akcija „Sačuvajmo srpski jezik“ zapravo komplementarna sa akcijom Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, Biblioteke grada i Filološkog fakulteta „Negujmo srpski jezik“.
– Već 111 godina „Politika“ izlazi na ćirilici, negujući srpski jezički izraz i zalažući se za standardnu jezičku kulturu. Kroz čitav 20. vek „Politika“ je smatrana uzorom dobrog jezika u novinarstvu, mnogi su se naši čitaoci obrazovali iz „Politikinih“ napisa, budući da je od svog osnivanja davala prostor našim najboljim piscima i posvećivala pažnju problemima srpskoga jezika. U toj tradiciji, prethodnih meseci, u svojih sedamdeset dnevnih izdanja, naš list objavljuje tekstove poznatih lingvista na temu „Sačuvajmo srpski jezik“. Na stranicama „Politike“ moglo je da se čita o tome kada je nastao srpski jezik, kada ćirilica, a kada latinica, kojim pismom smo pisali, a kojim danas pišemo. Iz kojih jezika imamo pozajmljenice, i koji svetski jezici imaju naše reči, kakvo je stanje danas u pogledu imena i norme srpskoga jezika. Istorija jezika neodvojiva je od našeg narodnog bića, kakve smo države imali, takav nam je bio i jezik – rekao je Gradimir Aničić, ukazujući na suštinsku potrebu promene odnosa prema srpskom jeziku, koji treba da bude podrobnije izučavan na svim nivoima obrazovanja, od osnovne škole do univerziteta, upravo zbog toga što se danas u našim obrazovnim ustanovama više uče strani jezici nego sopstveni jezik.
Profesori Brborić, Kovačević i Milanović pohvalili su „Politikinu“ akciju za očuvanje jezika, predložili su objavljivanje knjige u kojoj bi svi tekstovi iz novinskih izdanja bili objedinjeni kao trajni trag vremena, a budući da je ovaj jezički projekat izazvao veliku pažnju, zapazili su i to da bi početni entuzijazam u listu „Politika“ trebalo održavati i dalje, i po okončanju tromesečnog trajanja akcije. Profesor Milanović posebno je pohvalio programske tekstove o jeziku, o jezičkom programu i budućnosti jezika, kao i polemike koje su usledile posle nekih napisa.
–Moramo voditi računa o institucionalnim mehanizmima koji će zaista očuvati srpski jezik i pismo. Takođe je jako važno stvarati elektronski korpus digitalizovanih, pretraživih, tekstova srpskoga jezika, sve ono što se sada ubraja u pojam digitalne humanistike, a što jeste budućnost čuvanja jezika – rekao je profesor Milanović, dodajući da je ključno pitanje srpskoga jezika u stvari problem identiteta.
Profesor Veljko Brborić primetio je da je srpski jezik ugrožen u Srbiji, kao i izvan nje. Da je u Srbiji ugrožen tako što se, uz saglasnost predstavnika srpske vlasti ne zove uvek svojim imenom, da u Crnoj Gori samo što još nije proteran i zvanično zabranjen zakonom, a da je na teritoriji Republike Srpske najmanje pod pretnjom. Profesor Brborić naveo je primer deklaracije Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore, u kojoj je jasno rečeno da je srpski jezički i kulturni prostor jedinstven i nedeljiv, da tip standardnog srpskog jezika, uz isti tip norme, važi za sav srpski narod i za sve prostore na kojima on živi.
– Neophodno je postići jedinstvo srpskih političara i filologa, da bi bio očuvano jedinstvo srpskog jezika, a preko njega i jedinstvo srpskog naroda bez obzira na to da li on živi u istoj ili u različitim državama. Ono što objedinjuje taj narod, što mu daje nacionalni identitet jeste, pre i iznad svega, srpski jezik kojim on govori, i kultura koja je na tom jeziku stvorena – citirao je pomenutu deklaraciju prof. dr Veljko Brborić, dopunivši deo teksta time da političari zapravo treba da poslušaju filologe i da poštuju nacionalne obrazovne i kulturne institucije kada su u pitanju srpski jezik i kultura. Pored toga, dr Brborić je medije ocenio kao najveću opasnost za srpski jezik zbog neodgovornog odnosa prema prema jezičkoj normi i ćiriličnom pismu.
Profesor Miloš Kovačević smatra da je glavni problem statusa srpskoga jezika njegov identitet. U svom izlaganju, profesor Kovačević je najpre objasnio komplikovane veze između jezika i politike, u kojoj jezik najčešće gubi, a kao najproblematičnije identitetske tačke srpskoga jezika danas naveo je pitanja statusa srpskoga jezika u Raškoj oblasti, a zatim u BiH i u Crnoj Gori. Takođe, naveo je i pitanje očuvanja ćirilice.
– Konačno treba postaviti pitanje: „Kome u Srbiji smeta ćirilica?“ Ako se u Srbiji rešite ćirilice, rešićete se, zapravo, srpske duhovne vertikale, odagnaćete svoju prošlost, po kojoj onda može da vršlja kako god ko hoće. Kada se pređe na tu stranu, otvara se Pandorina kutija u kojoj se identitet gubi ne samo u sadašnjosti, već i u prošlosti. Zbog toga Ministarstvo kulture mora da osnuje nešto slično onome što su uradili Hrvati, obrazujući čak pet komisija koje su se bavile nacionalnim identitetom Hrvata u Evropskoj uniji. A kod nas nijedno ministarstvo ne bavi se pitanjima jezika i književnosti, čak i u svrhu ulaska u Evropsku uniju – objasnio je profesor Kovačević, otvarajući ponovo i problem naziva Srpskohrvatskog rečnika SANU, izražavajući mišljenje da ovaj rečnik ništa ne bi izgubio ukoliko bi se zvao srpskim rečnikom, po zamisli tvorca Stojana Novakovića, a što je opet, zbog političkih razloga, kasnije promenjeno. Profesor Kovačević postavio je i pitanje zbog čega se ne pitamo kakva će nam biti jezička politika, nego se politika pita kakav će biti jezik, i odgovorio da tako nastaje „politikantski jezik“.
I sledećeg utorka, 17. novembra, biće na Filološkom fakultetu upriličena tribina, na temu istorije srpskog jezika.
