Izvor: Blic, 26.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policajac sa pregršt emocija
Policajac sa pregršt emocija
Bora Tododorić je od one vrste glumaca neprevaziđenog šarma koji u svojoj bogatoj karijeri kao da nije odigrao malu ulogu. Odnosno možda je i bilo malih uloga ali one nisu izgledale tako. O najnovijem filmu 'Profesionlac' Dušana Kovačevića u kome igra glavnu ulogu, on kaže: 'O tom filmu se dosta govorilo u vreme kada nisam bio u Beogradu ali ja ne mogu da kažem ništa bliže dok ga ne vidim, iako čujem sve najbolje i o samom filmu, i o mojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ulozi. Imam neki svoj specifičan kriterijum, vrlo sam kritičan najpre prema sebi, pa onda i prema celom filmu zato ćemo sačekati.'
Sa kakvim osećanjem ste ušli u taj posao?
- Najpre, radeći na toj ulozi imao sam dobar uzor, Batu Stojkovića, koji je briljantno igrao tu ulogu u pozorštu. Ne vidim kako bi to moglo drugačije da se igra, barem onaj filma koji se dešava u kancelariji. Naravno film je, s obzirom na reminiscencije koje se u drami samo prepričavaju a ovde dešavaju, znatno drugačiji, tako da je i moja uloga reljefnija, bogatija. Nije više reč o klaustrofobičnom prostoru gde se, kao u predstavi, sve dešava u četiri zida, već se izlazi napolje, radnja se dešava, ne prepričava se, i zato se nadam uspehu ovog filma. Ali opet, kažem - sačekajmo. Drama 'Profesionalac' je igrana u mnogim zemljama bivšeg istočnog bloka i videlo ju je mnogo ljudi, šta je po vašem mišljenju njima bilo zanimljivo?
- Oni su imali sličan problem kao i mi. Problem policije i te metamorfoze koje se dešavaju i u policijskim sistemima, u društvu uopšte, ali i u ličnim sistemima, jeste opšti problem. Možda ne samo bivših istočnoevropskih zemalja. Moj je utisak da je to univerzalni problem koji zato ima publiku svugde. Postoji li, s obzirom na vaše lično iskustvo sa tom sredinom, nešto što je specifično za Češku i Prag, u tom, da kažem policijskom domenu?
- Nema neki bog zna kakav uvid koji bi bio značajan. Znam da tamo takođe postoji mafija da postoji korupcija u samoj policiji ali i u celom društvu.
Kažete 'takođe'; petpostavljam da se to odnosi na nas?
- Pa jel’, ne postoji? Nije valjda reč o mojoj imaginaciji, odnosno da se to meni samo tako čini. Nemoguće je ne očekivati da je taj policajac sada dobio šarm Bore Todorovića?
- Ne znam koliko je šarma dobio. Ja svog ličnog šarma nisam svestan ako ga, kako kažete, imam; ako je tako, onda ga verovatno prenosim na junake koje igram. Polilcajac o kome je reč, sigurno je dobio nekoliko komičnih valera koji mogu biti dragoceni za film. Ali, ako je i dobio neku vrstu humora, neku komični crtu, dobio je dosta i nekog, da ga tako nazovem, policijskog imidža. Naime, u trenutku kada taj policajac dođe kod junaka koga je pratio sve te godine, on je već evoluirao, promenio se i maltene se kaje zbog onoga što je radio. Međutim, obzirom na reminiscencije, i na taj 'flešbek' gde se ja pojavljujem u autetičnom policijskom ambijentu - sa policijskim imidžom, emocijama na kraju krajeva, čini mi se da i sam junak dobija na kompletnosti. Hoće li biti uskoro vaše nove uloge u pozorštu?
- Ovih dana počinju probe za predstavu 'Povratak' Harolda Pintera, u režiji Nikite Milivojevića koji je svojevremeno igran u Ateljeu 212 i gde sam i ja učestvovao. Sada razume se, igram drugu ulogu. Taj komad je vrlo efektan, toliko je morbidan da je na kraju smešan. I dalje se držite Zvezdara teatra?
- Ovo pozorište opravdano ima imidž dobrog pozorišta, ono ima svoju publiku bez obzira što se nalazi malo podalje od centra, u njemu rade prijatni ljudi tako da se ovde osećam kao kod kuće. Zato i nema razloga da tu nešto menjam. Kako ste doživeli promenu naziva zemlje?
- Još nisam preboleo raspad Jugoslavije, one SFRJ, i ja sam, ako smem da kažem jugonostalgičar. Naravno, ovi novi događaji koji se dešavaju na relaciji Srbija-Crna Gora, nisu prijatni i valjda će se za tri godine doći do nekog otrežnjenja. Možda su to bile dve države, i nije možda nego su stvarno bile, ali to je po mom osećanju isti narod, odnosno narodi koji se ne razlikuju radikalno. Bilo bi mi žao da dođe do otcepljenja. Meni je žao što se i Bosna otcepila, što su se otcepile Hrvatska, Slovenija, Makedonija; ja sam još u onoj Jugoslaviji a ono i ove više nema. Nagrada 'Pavle Vuisić' čiji ste dobitnik, ove godine će biti uručena na Festu, a ne u Nišu, zašto?
- Ja sam nagadu 'Pavle Vuisić' dobio u vreme održavanje Filmskog festivala u Nišu, i ona će ove godine prvi put biti uručena u na Festu. S obzirom da se tu nešto ispodešavalo, i da niški festival više ne pripada Udruženju filmskih glumaca, nego pripada ovima koji imaju veze sa privatizacijom, nagrada će biti uručena pred projekciju Samardžićevog filma 'Ledina'. Šta ta nagrada znači za vas lično?
- Kada čovek dobija tu nagradu, on je sigurno srećan i zadovoljan, ali ima pomalo i sete. To je nagrada koja kao da se dodeljuje za životno delo, nekako se prosto zaokružuje radni ciklus i mora se misliti na povlačenje, misliti kako da na primeren način odigrati još nešto i u pozorištu i na filmu, što ja naravno, planiram. Željko Jovanović
