Izvor: Blic, 30.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokušavam da budem bolji od sebe
Pokušavam da budem bolji od sebe Vlatko Stefanovski, proslavljeni gitarista i u poslednje vreme čest gost Beograda, nedavno je zajedno sa Miroslavom Tadićem, koncertom upriličenim u Centru 'Sava' svečano otvorio Prvi međunarodni festival klasične gitare-GitarART'. Dan kasnije obojica su se pojavili za 'katedrama' na stručnom predavanju organizovanom za studente u CKS 'Šumice'. Povod za razgovor sa Vlatkom Stefanovskim je i nedavno objavljeni kompilacijski CD, na kojem se pored muzike >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za film 'Točkovi', našla i njegova urađena za 'Nebesku udicu'. Sem pomenutog albuma, isti izdavač 'One'('Automatik') izdao je i 'Live in Belgrade', 'živi' zapis nastupa ove dvojice vrsnih muzičara sa prošlogodišnjeg koncerta održanog u Centru 'Sava'.
'Drago mi je bilo što je film prepun muzike i što ona zvuči kako treba. Urađena je u dolbi-seraund tehnici i bilo je pravo uživanje, pratiti film na premijeri. Kako da opišem rad na filmskoj muzici? To je bio prilično hermetički period u studiju. Mesec dana sam veoma intenzivno radio, skoro da nisam izlazio napolje. Trudio sam se da udovoljim strogim zahtevima režisera i samog projekta...
Da li ste imali potpunu slobodu kreiranja?
Naravno. Smatram da kada se režiser opredeli za određenog kompozitora, pretpostavljam da to radi zbog njegovog stila ili načina rada. Moram priznati da je moj stil veoma raznovrstan, pa me optužuju da sam previše eklektičan. Ali, šta da radim, živimo u takvom vremenu i podložan sam raznoraznim i to ne samo muzičkim uticajima. Dajem sebi slobodu da za razne prigode pravim različite vrste muzike. Pri tome, najlakše je potpisati se, odnosno staviti svoj autorski potpis na nešto. Ipak se oseti na neki način da sam to ja. Ne insistiram na tome da glumim sebe, pokušavam da svoju maštu osvežim nečim drugim. Kako? Mislim na muziku i instrumente, sprave, sintisajzere, semplere i ostale moderne igračake za pravljenje muzike. Glavnu temu iz 'Nebeske udice' mnogi prema slojevitosti i bogatstvu porede sa Badalamentijevom iz 'Tvin Piksa'?
Pokušavam da takve teme ne radim sa tri tona, već slojevitu melodiju. Najvažnija je melodija. Shvatio sam da i najveće filmove, pamtimo po 'soundtrekovima'. Racimo, Morikone, Nino Rotu koji je radio za Felinija... Film ne trpi da u njega guraš bas, bubnjeve, doboš. Moraš da poštuješ dijalog, početak, razradu, konačan red, moraš da nađeš svoje mesto u filmu, jer je on ogroman izvor informacija.Tajna muzike je u melodiji, ona je zakon. Ukoliko imaš song, pesmu, imaš sve. Takođe, mnogi su primetili da je muzika prilično 'beogradska', 'sa asfalta'? Ne zamerate na tome?
Ne, nikako neću zameriti na tome, to je dobro. Hvala na komplimentu. Konsultovao sam svoja mladalačka, beogradska sećanja, da bih snimio muziku. To su zvuci i slike_arhiva iz Beograda, koje ja pamtim. Neki moji dolasci ranojutarnjim autobusima, vozovima, odlasci popodnevni avionima...Svaki čovek koji putuje, ima svoju sliku grada i ljudi, svoje impresije i sećanja. Nisam želeo da u 'beogradski film' trpam neke skopske teme, to ne bi imalo smisla. To je jedna urbana melodija koja može da se 'zalepi' na svaki radijski ili televizijski program.('Nisi čuo, moram da ti pustim, baš je slojevita, traje, ima je..' objašnjava Vlatko svom kolegi Miroslavu Tadiću) Evo, on može da kaže nešto o 'lajv' albumu. Mada moram priznati, znali smo da je koncert snimljen, ali nismo da će biti i objavljen. Međutim, zadovoljni smo kvalitetom i odabirom numera.
Kako planirate da popularišete ovakvu, instrumentalnu muziku?
Bilo je više takvih pokušaja, uglavnom bezuspešnih?
Nije važno kakvom se muzikom baviš, već na kakav način. Dobra muzika je kao voda. Ona pronađe svoj put. CD 'Kruševo' se prilično tiho pojavio, a digao je veliku galamu. Prodaje se na Internetu, možete ga kupiti u Americi i ogroman je interes za taj album. To je nešto što je dobro urađeno i što bi ljudi voleli da imaju. Digla se takva fama, da mi danas možemo da sviramo koncerte za trietiri hiljade ljudi. To nije komercijalan projekat, zamišljen poput kampanje koja će da osvoji ceo svet. Nema veze, mi kada se sretnemo, tad sviramo, a opet je ogroman interes. Pretpostavljam i nadam se da je to zbog toga što se dobro bavimo tom muzikom. Pokušavam da budem bolji u odnosu na sebe, a ne u odnosu na druge. To je glavna finta. Prevazići sebe u određenom trenutku, jer muzika nije sportska discplina. Teško me je na koncertima izbaciti iz koloseka, verujte. Izradio sam tehniku koncentracije i kontrole i veoma je teško izbaciti me iz ritma. Nada Grujić
