Izvor: Blic, 02.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pohlepa za novcem ubija i kulturu
Pohlepa za novcem ubija i kulturu
Krsto Papić svakim je filmom izazivao posebnu pažnju kulturne, a zbog tema kojima se bavio i političke javnosti. Iako su neki njegovi filmovi ('Lisice', 'Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja', 'Život sa stricem', 'Izbavitelj') na ovaj ili onaj način anatemisani od strane političkih struktura, neki i napola 'bunkerisani', za njih je dobijao i domaće i međunarodne nagrade. Za film 'Život sa stricem' dobio je u Montrealu glavnu nagradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << međunarodnog žirija kritike, nominaciju za 'Zlani globus', a Davor Janjić nagradu za glavnu mušku ulogu. 'Kad mrtvi zapjevaju' na istom je festivalu uvršten u sekciju 'Svjetskih velikana', obišao je 25 festivala i dobio nekoliko nagrada, među kojima i Gran pri na Floridi (1999. godine). Na najvećem festivalu američke komedije u Aspenu (2000. godine) Papić je proglašen najboljim režiserom...Krsto Papić je nedavno završio snimanje novog filma (i tv–serije) 'Kraljeva ostavština', čija se radnja događa se u jednoj današnjoj tranzicijskoj zemlji u kojoj je na sceni divlji kapitalizam. Što možete reći o novom filmu i priči kojom se bavi?
- Sve ove promjene u postkomunističkim zemljama navele su me na to da napravim takav film. Radi se o fantastici, ali utemeljenoj na stvarnosti. Film ima i elemente horora, ali nije horor. Veoma ste kritični prema onome što se dogodilo u tranzicijskim, odnosno postkomunističkim zemljama?
- Poznato je da sam bio veliki oponent komunizmu i svakom totalitarizmu. Čitava je moja generacija imala ogromnu čežnju za demokracijom, ali kada je stigla, došlo je do jako velikog razočarenja. Čak većeg nego u komunizmu, jer je sa demokracijom stigao divlji kapitalizam, onaj koji je Gorki opisao u 'Artamonovima', Man u 'Budenbrookovima', ili Krleža u 'Glembajevima'. Znači, prvi kapitalisti su na neki način kriminalci, razbojnici. I to nam se sada pred očima događa i potvrđuje. U postkomunističkim zemljama došlo je do vladavine kriminala i mafije i da Marks ustane iz groba vidio bi koliko je bio u pravu i koliko je aktualan za sve one koji teže jednakosti i istinskoj demokraciji.
Koliko će takva vaša razmišljanja doći do izražaja na filmu?
- Ova politička dimenzija neće biti toliko vidljiva u filmu. Oprezan sam, jer ne želim da se film pretvori u kakav politički pamflet. Nadam se da će priča filma imati i neku metafizičku dimenziju, da će dirnuti u neke vječite odnose među ljudima stalno razapetim između dobra i zla. U filmsku ste priču uključili i ulogu medija u tranzicijskim zemljama.
- Pokušavam pokazati kako su građani u postkomunističkim zemljama posebno izmanipulirani medijima. U filmu postoje likovi režisera, glumaca, novinara, snimatelja, čitave filmske i tv-ekipe koje su u službi nekog mraka i zla - gospodare zlom i pomažu da ono pobijedi. Kada se može očekivati premijera?
- Završili smo snimanje slike_arhiva i sada predstoji dugi period obrade. Film smo snimali bez živih štakora na sceni, nismo ih kao u 'Izbavitelju' morali loviti. Svi štakori, sve čovjekolike i druge životinje bit će napravljene u kompjuteru. Taj će posao našem partneru u Briselu uzeti više vremena nego je nama uzelo snimanje. Vaš vanjski partner ulaže milion dolara u film?
- Da, toliko košta taj posao, i to nije tako puno, jer su kompjuterska grafika i specijalni efekti danas u kinematografiji jako skupi. Imao sam sreću da je čovjek koji je bio koproducent filma 'Život sa stricem' (Ben Stasen) u međuvremenu postao vlasnik i jedan od najvećih producenata tzv. trodimenzionalnog filma, da se njegova firma specijalizirala i za kompjutersku grafiku i specijalne efekte, a da mu se svidio scenarij i da je odmah odlučio da uloži milion dolara u film. Uvjet je bio da ja, odnosno moja firma 'Ozana', budem producent. Naš je dogovor trajao samo pola sata. U razgovoru za 'Blic' glavna glumica u filmu Lucija Šerbedžija izrekla je mnogo pohvala na vaš način rada i ustvrdila da ste film tako moderno izrežirali da su neki režiseri iz njene generacije ispali staromodni?
- Modernost nema veze s godinama. Sjećam se jedne Bertolučijeve konferencije u Londonu (kada je snimio prvi film, a ja sam na festivalu bio sa 'Lisicama'), na kojoj su ga propitivali o starim i mladim režiserima, a on je odgovorio da je to glupost, jer da je 'danas najmlađi režiser Bunjuel, koji ima 70 godina' (tada je snimao svoje vrhunske filmove)... A što se tiče Lucije, oduševljen sam njenom glumom u filmu. Jedan ste od rijetkih poznatih hrvatskih režisera, nešto starije generacije, koji još snima.
- Pa, hrvatska je kinematografija proživljavala jednu tešku krizu. Čitava jedna generacija režisera, posebno starijih - Bauer, Mimica, Bulajić, Berković, Babaja, a onda i moje generacije, u 10-15 godina nije snimila niti jedan film. A bili su u najboljim godinama. Od moje generacije snimamo još samo Vrdoljak (koji je nešto stariji od mene) i ja. A ja, kao najmlađi iz te generacije, prešao sam 60-tu! Zašto se sve promenilo?
- Pored glupavog rata, sve je to rezultat divljeg kapitalizma, u kojem je pohlepa za novcem tako strašna da kultura dolazi u poslednji plan. Zato mnogi umetnici jedva preživljavaju, bolje reći životare.
- Kod nas je postalo 'normalno' da umjetnik nema stana, da ima bijednu mirovinu, da živi kao pas, da je pijanac i klošar, i da mu kad umre drže govore. A da, recimo, jedan zastupnik uđe u Sabor tanak kao prut, a nakon godinu ili dvije izađe iz Sabora širok kao Orson Vels i sa nekoliko puta većom mirovinom. Mira Babić Šuvar
