Izvor: Politika, 04.Dec.2012, 22:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogorelci
,,Požari u ovoj zemlji su kao neki narodni običaj”, kaže Stavrogin, lik iz romana „Zli dusi” F. M. Dostojevskog
Gorelo je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.Pozorište nije izgorelo. Dva Dejana, jedan Simović, drugi Pavlović, i Branislav Matić, radnici iz obezbeđenja, povređeni su u pokušaju gašenja plamena pre dolaska vatrogasaca. Alarmirao ih je Milan Sentić. U vestima o požaru nije bilo njihovih imena, prosto je navedeno da su povređena ,,dva” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radnika. Radnik, kako to bezimeno zvuči.
Da nije bilo njih imali bismo vranjsko zgarište. Pre nekoliko meseci, podsećanja radi, izgorelo je pozorište „Bora Stanković” u Vranju. A 1997. Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu. Pozorišta koja danas gore nisu kao ona sa slamnatim krovovima i od drveta iz Šekspirovog vremena.
„Požari u ovoj zemlji su kao neki narodni običaj”, kaže Stavrogin, lik iz romana „Zli dusi” F. M. Dostojevskog. Tu repliku izgovara Igor Đorđević u predstavi koju sam režirala u Narodnom pozorištu. Ta rečenica munjevito je zauzela prostor u mojoj svesti dok sam slušala vesti o požaru i nimalo bila iznenađena onim što čujem. Pa da, teorija sinhroniciteta ili metafora. Mudrujem.
Velika scena pozorišta posle predstave. Glumci su otišli sa pozornice. Prostor treperi od pozorišne prašine i duhova svih glumaca i živih i neživih koji su se ikad na toj sceni bacali u požar strasti scenske igre i vere da će ono što na sceni živi biti ne samo estetski dodatak ovom svetu, već i da će svet učiniti boljim. Tu su i sve veličanstvene uloge Ksenije Jovanović, i one koja je glumila bolesna sa kateterom skrivanim ispod scenskog kostima, a koja je umrla dan pre požara.
Da je te noći pozorište izgorelo, zgrada na Trgu Republike postala bi još jedna kuća duhova u kulturi ove zemlje, baš kao što su Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti koji nisu bukvalno izgoreli ali godinama ne rade. Ko im je kriv što nisu fudbalski klub Zvezda. Taj požar na sceni posle predstave, oko ponoći, planuo je samo nekoliko dana pošto je skupština izglasala novi budžet za kulturu za 2013. godinu koji predstavlja istorijski minimum od 0,58 odsto. I kao takav je ,,patriotsko ruganje” priči o kulturi kao identitetu naroda, i to baš u danima kad su tu istu vladu i skupštinu bolele haške rane presude Gotovini, Markaču i Haradinaju, i kad je požar pravdoljubivog gneva i straha za istorijski identitet minulih ratova i Haškog suda unutar te priče, zaboleo i prvu i drugu i četvrtu Srbiju. Taj pogorelski budžet dospeo je na novinske strane u nedelji kad su novinari pisali o novim nagradama na svetskim festivalima za filmove „Parada”, „Smrt čoveka na Balkanu” i „Klip”. Ta tri domaća filma do sada baštine oko pedeset nagrada na međunarodnim festivalima. Pisano je i o tome kako neće biti gradskog otkupa knjiga, a odavno ga nema za likovna dela... Knjige i slike „gore” i bez požara. I da ne nabrajam. Požar u Hagu progutao je pravdu za žrtve ratnih zločina, i za one koji su verovali da je dostižna na tom specijalnom evropskom mestu. To što je u domaćem pravosudnom pseudoreformisanom sistemu problematična, nema veze. U Hagu je izgorela crno-bela slika sveta, dominantno negovana u političkom životu Srbije.
U predstavi „Sudija” V. Moberga o korupciji u sudstvu, a u kojoj je divna Ksenija Jovanović potresno glumila gospođu koja pokušava da istera pravdu, pravda se na kraju predstave pojavljuje u kič varijanti, kao lepotica u beloj haljini sa čipkanim povezom preko očiju. Pravda se smeši i pleše uz muziku grupe „Kraftverk”, uz reči: „Ona je model, i ona izgleda dobro”.
U Hagu je u 17. veku umro filozof Baruh Spinoza. Njegova „Etika” istinska je evropska vrednost, a sve što je duhovna evropska vrednost nije identično vrednostima Evropske unije. I tu je ta naša progorelost. Verujemo ili se samo pravimo da verujemo da su humanističke vrednosti isto što i vrednosti današnje Evropske unije. Ili što bi Spinoza rekao:
„Dubina uverenja nije ni u kakvoj vezi sa njegovom istinitošću. Ja ne mogu da zamislim mir(unutrašnji),ponikao iz semena hipokrizije”.
Tatjana Mandić Rigonat
objavljeno: 05.12.2012
