Izvor: Blic, 04.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogledajmo najpre oko sebe
Pogledajmo najpre oko sebe
Salonu Muzeja savremene umetnosti, u toku je samostalna izložba multimedijalnog umetnika Zorana Naskovskog, koji živi i radi u Beogradu, a čiji radovi, češće nego on sam, putuju svetom. Najveću aktivnost na svetskoj sceni postigao je tokom 1999. i 2000. godine; između ostalih, rad 'Smrt u Dalasu' skrenuo je na sebe veliku pažnju, a pristigli su i pozivi za izložbe u Londonu, Gracu, Šefildu i Berlinu. Pred beogradskom publikom je projekat 'Crossover' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - rezultat višegodišnjeg Zoranovog bavljenja temom jednog od najpopularnijih sportova na svetu.
'Crossover' nije vaš jedini projekat vezan za košarku. Šta je to sto vas vraća takvoj 'ikonografiji'?
- Video rad o Majkl Džordanu uradio sam 1999, iste godine kada je on zvanično objavio da ostavlja košarku. U tom radu, Majkl Džordan je simbol savršenstva i kao takav, vrlo je blizak onome što zovemo umetnost. Posle njegovog odlaska, nakon šest titula, pobedonosnim pogotkom u poslednjim sekundama finalnog NBA meča sa Jutom, više ništa nije, niti će biti isto, pa čak ni njegov ovogodišnji povratak na NBA teren. Tada sam započeo i projekat 'Crossover' koji se odnosi na uličnu košarku u Srbiji i SAD. Lepota i kreacija su ono što me zanima, kao i specifičan život na tim terenima. Izvesno je da se svi elementi koji su bitni za umetnost nalaze na tim mestima. Priče oko raznih fenomena danas nisu dovoljne, pogotovo ne u oblasti vizuelnih umetnosti, pa je zbog toga u ovom projektu težište stavljeno na vizuelni sadržaj. Zašto baš košarku uzimate za metaforu savremenog života?
- Košarka je sport koji je po mom misljenju najbliži vremenu u kojem živimo, i to nije slučajno. Ona se menjala, prilagođavala je svoja pravila novim vremenima, tako da se na tom primeru najbolje može sagledati šta je savremenost. Pretpostavljam da ste pratili Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ako je tako, na kakva razmišljanja vas ono podstiče?
- Da nema izrazitih favorita... Ko dobije šansu, vrlo je brzo iskoristi. S druge strane, svedoci smo mnogih neregularnosti, i to ne samo na ovogodišnjem svetskom fudbalskom prvenstvu. Slične stvari se događaju i na mnogim drugim velikim manifestacijama. Međutim, ono što je uvek izvan standarda i što daje poseban šarm jeste brazilski fudbal. Uvek navijam za Brazil. Brazil je za fudbal isto što su Srbija i Amerika za košarku, jer to što vidimo nije samo igra, to je više od igre, to je način života.
Iako ste dovoljno prostora pronalazili za sebe kao umetnika i ovde i napolju, tokom proteklih godina, uvek ste javno iznosili kritiku po pitanju svega uočenog. Šta je to prema čemu danas treba da se samokritičnije odnosimo, a što je u vezi sa umetničkom scenom?
- Naš najveći neprijatelj do sada je bila građanska umetnost, koja je u konstantnom kašnjenju za svetom, otprilike trideset do pedeset godina, i koja reciklira iskustva Zapada, pokušavajući da to predstavi kao specifičnost naše umetnosti. Zapad često ima jednostran pogled, tako da su se u ukrštanju ta dva gledišta, dešavala česta razmimoilaženja. U poslednjih nekoliko godina, polako dolazi do nekih usklađivanja, ne samo kod nas, ali taj proces je dugotrajan, i u njemu će, možda, jednog dana doći do normalne komunikacije.
I u ovom slučaju, košarka daje dobar primer, primer kako se - kada se nešto na vreme postavi na zdrave osnove (što u našoj savremenoj umetnosti nije slučaj) - može pratiti, s jedne strane, univerzalna logika, a sa druge strane, zadržati neophodna specifičnost. A u životu?
- Život i ulica su danas nešto što se ne sme zanemarivati i zaobilaziti. Ako želite da vidite kako stoje stvari - pogledajte malo oko sebe. I ovaj vaš projekat upućuje na veze pojava na marginama sa zonama najvišeg standarda...
- Budućnost će, verovatno, biti neka vrsta 'freestyla-a', i zbog toga ništa ne treba apriori odbacivati i ignorisati. Živi se vrlo brzo, potrošnja je velika, a sadržaji koji se ne obogaćuju postaće dosadni i sebi samima i drugima. Projekat 'Crossover' ukazuje na obostrane uticaje, kako ulice na profesionalni sport tako i obrnuto. Vavite se pitanjima akcije, komunikacije... Šta je to što domaćem umetniku otežava komunikaciju sa sopstvenom okolinom i svetom?
- Mali broj ljudi pokušava da otežava komunikaciju, međutim taj proces se ne može zaustaviti. Napredak tehnologije omogućava da se komunicira na različite načine, a ako imate proizvod naćićete mesto da ga plasirate. Da li ste odahnuli, da li se neko, za promenu, zauzeo za vas u tim kontaktima?
- Bilo bi lepo da kod nas postoje normalne organizacije. Meni su, ovde, u par navrata prekrajali biografiju i to nikome nije smetalo. Nije bitno da li sam u pitanju ja ili neko drugi, to ne sme da se radi. Dejv Brubek je, sa suzama u očima, pričao u jednoj emisiji o džezu, da su po povratku sa fronta, na kojem je njegov bend nastupao u postavi u kojoj je bilo crnih muzičara, ti isti crnci morali da jedu u odvojenim sobama od belaca, isto kao i pre rata. Njegov otac koji je bio farmer pokazao mu je žigosanog crnog radnika, rekavši mu: 'Ovo ne sme da se radi'. Prekrajanje biografija i falsifikovanje radova ne smeju da postoje ukoliko Srbija želi da bude normalna zemlja. Ljubica Jelisavac
