Izvor: Politika, 15.Mar.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled sa Krima
Treba doći u Jaltu pa shvatiti zašto su pre nekoliko godina Rusi naprosto poludeli za crnogorskom obalom. Reljef potpuno isti, brda i kamen, bele vile i stakleni soliteri, staze, palme i cveće, zelena trava i makija kroz koju su položene cevi za vodu u slučaju šumskih požara. Putevi su ovde ipak bolji nego na Crnogorskom primorju, od Simferopolja do Jalte ima više od sto kilometara solidnog puta kojima voze i gradski trolejbusi. Duž puta je i nekoliko odličnih restorana i vinarija sa karakterističnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poluslatkim vinima sa Krima.
Sama Jalta je prelep grad, šetališta duž morske obale, butici sa italijanskom odećom i obućom, picerije i kafići, gradska marina sa jahtama, belim uglačanim kamenim pločama obloženi trgovi, fontane i spomenici. Krim sa Jaltom i Sevastopoljem ruska je istorija, ovde je carska porodica Romanov često boravila baš u dvorcu Livadija, gde su se u februaru 1945. godine sreli Staljin, Ruzvelt i Čerčil. Ovde su „beli“ dali i jedan od poslednjih otpora „crvenima“ u Oktobarskoj revoluciji. Ovde su i spomenik i grob čuvenog ruskog admirala Nahimova.
Onda su 1954. godine ruski „crveni“ poklonili Krim ukrajinskim „crvenima“, koji su posle 1991. postali ukrajinski „beli“. A oni ne žele da se odreknu poklona što su ga dobili od „crvenih“.
Na šetalištu, na gradskoj rivi, pije se verovatno i najbolji kapućino u Jalti. Prema pučini Crnog mora okrenut je veliki spomenik Lenjinu. Dođe mi da mu viknem: druže Lenjine, kako te danas selektivno koriste, druže Lenjine mnoge tvoje ideje su propale, ali ona o samoodređenju naroda do prava na otcepljenje važi za neke, dok za druge ne važi. Nešto dalje je spomenik borcima Crvene armije, koji su izginuli braneći Sevastopolj i Krim pred nacističkim trupama u Drugom svetskom ratu. Šta bi oni, da mogu, odgovorili frau Merkel na njenu tvrdnju „da je Rusija enektirala Krim“? Možda bi je odveli da vidi one izbušene stene na ulazu u Sevastopolj i da se seti Vermahta na Krimu. I SS-egzekucija nad civilima na Krimu. Kako možete anektirati nešto što je oduvek bilo vaše, sa vašom istorijom i sa vašim stanovništvom, nešto što ste kroz istoriju krvavo platili? I sada vam prete da ćete opet platiti.
Kaže gospođa Merkel „da je sramotno uspoređivati Krim i Kosovo“. Sramotno je da bilo koji nemački političar danas uopšte i govori o Krimu. Jer, Sovjetski Savez je u Drugom svetskom ratu izgubio na hiljade svojih boraca u bici za Sevastopolj, Vermaht je teškim topovima mesecima divljački rušio taj grad. Da bi pre dva dana ulicama Rige u Letoniji prošla svečana povorka neonacista, obučenih u SS uniforme. A Letonija je u EU. I požurila je da prizna ekstremnu desnicu u Kijevu kao vlast. Jer ta desnica je ekstremno antiruski nastrojena.
Kako to da i posle skoro 70 godina od Jalte i Krimske konferencije nacisti u Evropi i dalje marširaju? Kome su oni danas potrebni, je li Hitler uopšte i pobeđen 1945? Je li to ta EU koja ćutke prelazi preko marševa neonacista?
Pijem kapućino na rivi u Jalti i razmišljam kako je srušen taj poredak Jalte. Je li Savezna Republika Nemačka anektirala Demokratsku Republiku Nemačku? Jeste. I to bez referenduma u DDR-u. A DDR je bila međunarodno priznata država. Niko na Zapadu nije zbog toga skočio. Jesu li se bivše jugoslovenske republike razišle posle referenduma, ali na republičkom nivou, i sve su vrlo brzo i međunarodno priznate. Da li su se mirno razišli Česi i Slovaci? Da li se bilo ko na Zapadu kada je reč o Jugoslaviji i njenom razlazu, kao i Čehoslovačke, i kasnije zajedničke države Srbije i Crne Gore, tome usprotivio? Nije. Je li neko na Zapadu tada rekao da su referendumi nelegalni i da neće biti priznati? Nije. Je li neko tada digao galamu zbog suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih tih država? Nije. Otimanje Kosova da i ne spominjem. Pa kako sada odjednom svi na Zapadu brinu o teritorijalnom integritetu Ukrajine i njenog problema sa Krimom? Jasno je i zašto. Jer, Ukrajina je najmoćnija geopolitička karta u igri protiv Rusije. Svi potezi Zapada oko Ukrajine usmereni su protiv Rusije i Moskva je toga svesna.
Nekada su ovde u Jalti Staljin, Ruzvelt i Čerčil sedeli u foteljama i ništa nisu držali u rukama. Sada licemerne birokrate i ministri EU, sve poskakujući, izlaze iz svojih limuzina u Briselu, i onda praveći se važni poziraju sa nekakvim fasciklama i papirima u rukama.
Nisam maliciozan, ali moram da kažem da Zapad sada žanje ono što je ranije onako bahato i sa silom beskrupulozno posejao. Frau Merkel nije za vojnu opciju oko Krima? Pa bila je jednom nemačka vojna opcija, znamo i kako je završila na Krimu. Možete Srbiji da pretite vojnom opcijom, ali ne možete Rusiji. Ovo je najveća ruska pobeda u poslednjih 70 godina.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 15.03.2014.
.jpg)
