Izvor: Blic, 03.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poenta je naći srodnu dušu
Vlado Georgiev ovih dana završava novi album koji će izaći do Nove godine. Nakon toga sledi jedna velika i duga turneja. A kada se i to završi, Barba planira da krene u još jednu avanturu. Popeće se još više (Himalaji su već odavno osvojeni), a svojim „harli dejvidsonom" otići će još dalje. U razgovoru za „Blic" jedna od najvećih zvezda na našoj sceni priseća se i trenutaka s početka karijere kada je za celovečernji honorar u klubu mogao da kupi samo dve paklice „marlbora".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Rado se sećam tog vremena. Danas, kada sam napravio sebi veoma pristojan život, vidim da je to u stvari bio jedan ružičasti period u mom životu. Iako je bilo teško, sa velikim zadovoljstvom ga se sećam.
Kako ružičasti?
- Ma, to je sve bilo super. Bile su mi sasvim dovoljne te dve kutije cigareta i neki sendvič. Valjda kada je čovek tako mlad i pun snage za sve, ne treba mu mnogo. Treba mu dobro društvo, neka lepa devojka i to je to.
Je l’ trebalo hrabrosti da iz sigurnosti roditeljskog doma krenete u jednu džunglu kakav je bio Beograd početkom 90-ih?
- Sigurno da je trebalo hrabrosti. Ali osetio sam se baš zatvorenim u Herceg Novom i izgledalo mi je da tako mogu da sviram i radim narednih 20, 30 godina i da se ništa neće promeniti. Jednostavno, odlučio sam da se pokupim i krenem trbuhom za kruhom. Bio sam jako mlad, samo 15 godina sam imao.
Šta ste izgubili od te komotnosti danas kada ste velika zvezda?
- Svi vi koji niste po televiziji i ostalim medijima sigurno mnogo lakše živite. Užasno ružna stvar je izgubiti privatnost! To je veoma nezgodno, jer vam u restoranu broje zalogaje, na ulici gledaju kako hodate... E sad, jedna druga, veoma bitna stvar jeste da ja na to uopšte ne obraćam pažnju! Trudim se da živim svoj život kao svi normalni ljudi. Svi smo mi isti. Samo neko je uradio ovo, neko nešto drugo... Neko ima puno dece, pa ga to ispunjava. Ne treba ništa i nikoga idealizovati. Mene zadovoljnim čini to što ljudi vole moju muziku.
Bilo je mnogo kriminalaca tada po klubovima. Jeste li imali problema?
- Bilo je svega. Ali to se sve pripisuje tom turbulentnom vremenu. U tom trenutku nigde i nikome nije bilo dobro. Mi smo uspeli da sve to prevaziđemo zbog našeg temperamenta i duha. I da krenemo dalje. I dalje mislim da smo možda i najpametnija nacija u Evropi. A najlepše žene sigurno imamo! (smeh) Sad, imamo svi svoje mane. Možda smo malo konzervativni, teže prihvatamo neke stvari, ali to je sve Srbija.
Jeste li na početku znali da ćete dovde dogurati?
- Ne. Verovao sam u to što radim i bio siguran da to neće proći nezapaženo. Ali daleko od toga da sam očekivao ovako vrtoglav uspeh. Verovao sam da ovde ljudi slušaju samo neke gluposti, turbo folk i tu katastrofu.
Smatrate li sebe zaslužnim za menjanje muzičkog ukusa ovog naroda?
- Da. Na kraju sam i to shvatio. Mada, ne mora mi niko reći hvala za to.
Uzor ste mnogim pevačima, kopiraju vas...
- Pa, na kraju krajeva, i ako me kopiraju, bolje da kopiraju to nego nešto što nije kvalitetno. Ovoga puta na novom CD-u idem stilski malo dalje, jer se pojavilo prilično puno ljudi koji kopiraju taj stil, neki ga zovu i „georgievizam" (smeh). Ne govorim toliko o pevačima koji pevaju takve pesme, već mi smeta što su aranžeri krenuli da ganjaju taj neki zvuk. Oni treba malo više da slušaju muziku i da nađu svoj stil, a ne da pokušavaju da stvore zvuk sličan mom.
Otkud ta potreba da osvajate planinske vrhove, drumove?
- Takav sam. Jednostavno, takav sam materijal (smeh). Tražim avanturu. Na taj način razbijam monotoniju u životu. Mislim da čovek koji stalno sedi u kući vremenom postaje letargičan i samom sebi beskoristan. Gubi interesovanje i gubi ambicije. Kad god osetim zasićenje od studija, jedne sredine, okoline..., samo se pokupim i odem. Ima tu i želje da vidim koliko mogu. Čovek treba da ima takmičarski duh, ali da se takmiči sam sa sobom. Da stalno ispituje koliko može. Ja se nadam da ću otići i više i dalje. Sada mi je plan da završim ovaj album koji toliko dugo i studiozno radim i da ljudima dam moje nove pesme... (smeh) zauvek. I da posle toga napravim jednu dugu i, nadam se, dobru turneju.
Žene vas prosto obožavaju...
- I ja njih!
Jeste li našli mirnu luku ili ste još uvek slobodni strelac?
- Mirna luka postoji. Ali i u mirnu luku može da dođe vetar, pa se brod odveže. Zato ne mogu ništa da govorim na duge staze. Mislim da moram još malo da ludujem. A trenutno jesam u jednoj mirnoj fazi i u mirnoj luci.
U mirnoj vezi.
- U mirnoj luci. (smeh)
Jeste li kao umetnik teški za zajednički život udvoje?
- Ja to ne znam. Sigurno da nismo isti kao ljudi koji rade poslove koje može raditi bilo ko. Sigurno nisam isti kao neko ko radi na šalteru ili u elektrodistribuciji. Naši životi su dijametralno suprotni. Treba naći srodnu dušu. To je poenta. Umetnicima je to teže. Retke su uspešne veze između umetnika i nekoga ko radi od 7 do 15 sati. Tu sigurno ima sukoba. Svakoj svojoj devojci sam rekao da mora konstantno da me deli sa muzikom. Neke žene saznaju da su delile muškarca sa drugom ženom, a mene svaka deli sa muzikom.
Sa bajkerima na Kosovu
Georgiev kao zaljubljenik u motore i jedan od osnivača „Harli Dejvidson kluba" u Srbiji učestvovaće u „Bajk rok mirovnoj misiji" u Kosovskoj Mitrovici u petak, 5. oktobra.
- Skup bajkera je u 10 časova ispred Skupštine Srbije. U Kosovskoj Mitrovici ćemo biti oko 18 časova. Koncert na kom će osim mene nastupiti i „Riblja čorba", „YU grupa", Đorđe David sa bendom... počinje u 19 časova na trgu. Očekujemo oko 700 motociklista. Osim nas iz Srbije, doći će i motociklisti iz Republike Srpske, Makedonije i Grčke. Izuzetno je važno da naglasim da iza ovoga ne stoji niko. Mi bajkeri smo se sami udružili i idemo na Kosovo u mirovnu misiju. Želimo da ljudima donesemo zabavu jer je, nažalost, nemaju baš mnogo - kaže Georgiev.
