Izvor: Politika, 05.Avg.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podobne i podobni
Pitanje da li imamo ,,adekvatne” predstavnice u parlamentu po inerciji nameće i ono drugo: da li imamo ,,adekvatne” predstavnike
Možda bi mišljenja o značaju trećine žena među poslanicima Skupštine Srbije bila raznovrsnija da su u ovoj seriji svoje priloge objavili i muškarci. Ovako, iz ženskog ugla, uočili smo dve osnovne teze naših autorki.
Prva je da će povećan broj žena doneti nove, tolerantnije tonove u poslaničke rasprave i povećano interesovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za pojedine teme kao što su: socijalna politika, briga o porodici, deci, starima. U vezi s tim navedeni su frapantni podaci o procentualnom (ne)učešću lepšeg pola u radu parlamenta od 1990. godine do danas: prva višestranačka skupština izabrana pre 22 godine imala je u svom sastavu samo 1,6 odsto žena, ona formirana na izborima 2000. malo više – 5,6 odsto, da bi tek u prošlom sazivu 2008. bila registrovana petina žena. Na stranačkim kandidatskim listama ih je po pravilu bilo mnogo više, ali kad su rukovodstva stranaka određivala ko će od kandidata u poslaničke klupe – žene su uzmicale pred važnijim muškarcima. Ove godine u tom pogledu je sa trećinskim sastavom uspostavljen kakav-takav balans, pa se zaista mogu očekivati i blaga preusmeravanja u raspravama. Jer u jednom istraživanju egzaktno je utvrđeno da su ženske inicijative u skupštini posvećene: radu, porodici i socijalnoj politici, a muške: privredi i finansijama.
Druga teza s kojom smo se suočili tokom ove serije priloga kaže da na osnovu trećinskog učešća žena nemamo razloga da očekujemo krupne promene u radu parlamenta. I to, pre svega zato što svi poslanici, i muški i ženski, i ranije i sada, bivaju izabrani u skupštinu zato što su – stranački podobni. Ova stranačka podobnost se kod žena pogotovo prepoznaje jer one su u protekle dve decenije izuzetno retko ulazile u sukobe sa liderom stranke. One i inače na redovnim unutarpartijskim izborima gotovo nikada ne učestvuju kao protivkandidati postojećim šefovima, tako da je indikativan podatak o samo jednoj predsednici stranke od 44 stranke koje su ove godine uspele da uđu u parlament.
Uočena ,,podobnost” žena iskazuje se i u njihovim pozicijama u partijama. Neke od njih su članice predsedništva, pa i izvršnog odbora ili treće, četvrte potpredsednice, što takođe upućuje na zaključak o potpunoj dominaciji muškaraca u srpskoj politici.
To što žene imaju sporednu ulogu u skupštinama i vladama takođe nije slučajno, a zapravo je plod kandidatskog inženjeringa koji se svodi na izbor lojalnih članica, onih koje će biti odane svom šefu i svojoj poslaničkoj grupi. Ovaj ,,inženjering” dobija na značaju nedavnim ukidanjem poslaničkih blanko ostavki tako da nema sumnje da su postojeće stranačke delegacije u skupštinama prošle specijalnu proveru stranačke discipline.
Zato je zanimljiva teza, doduše nepotkrepljena podacima, o povećanom učešću nekadašnjih , ili doskorašnjih, ,,šefica kabineta” na mestima političkog odlučivanja, pa i među poslanicama. Otud i pitanje da li imamo ,,adekvatne” predstavnice žena Srbije u parlamentu s očiglednim odgovorom da nemamo. Ovo pitanje, međutim, po inerciji nameće i ono drugo: da li imamo ,,adekvatne” predstavnike, to jest muške članove parlamenta, i koliko je i među njima bivših ,,šefova kabineta” stranačkih lidera. A i jedno i drugo zapravo govori o tome koliko je naša država partijska. Nekada je bila jednopartijska, sad je višepartijska, ali opet partijska. I u toj državi izbor većeg broja žena, kao pre svega poslušnih sledbenika svojih lidera (a i lepotica, jer nedavno je jedan list organizovao izbor za ,,mis”, uz proteste nekih od njih), jedna je od faza koja svakako ne donosi suštinske promene u ovdašnji politički život. Mada je, naravno, logično da ih je u skupštini bar trećina, a ne tri, koliko ih je bilo 1990.
Od sutra nova serija: Kako reformisati reformu pravosuđa
Branislav Radivojša
objavljeno: 06.08.2012.
