Izvor: Politika, 14.Maj.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobesnela ratnica u pohodu na vodu
Džordž Miler posle trideset godina snimio četvrti film iz serijala „Pobesneli Maks” – futurističko-apokaliptičku akcionu dramu punu buke i besa
Kan – Danteov pakao deluje kao čista naiva u poređenju sa paklom viđenim u četvrtom nastavku serijala o pobesnelom Maksu. Rana jutarnja projekcija u Kanu bila je prepuna ljubitelja ove legendarne filmske franšize sa rediteljskim, scenarističkim i producentskim potpisom Australijanca Džordža Milera, odnosno Jorgosa Milijotisa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pripadnika druge generacije iseljeničke porodice sa grčkog ostrva Kitera. Džordž Miler je lekar po obrazovanju i dugogodišnjem stažu, koji je svojevremeno ljubav prema filmu pretvorio u svoju životnu profesiju, režirajući 10 filmova (osim onih iz serijala „Pobesneli Maks”, i slavne filmove poput „Veštice iz Istvika”, „Lorencovo ulje” i animirano-igranih o prasencetu „Bejb”...) i osvojivši 15 nagrada, uz nominacije za Oskara.
Posle 30 godina od poslednjeg, trećeg filma – „Mad Max: Beyond Thunderdome”, iz serijala stvaranog od 1979. do 1985 – Miler se vraća sa futurističko-apokaliptičkim „Pobesnelim Maksom 4: autoput besa”, u kojem umesto legendarnog Mela Gibsona naslovni lik tumači Tom Hardi. Kao dobar poznavalac ljudske psihologije, strahova i frustracija, Miler tvori film o konstantnom ratu na (pustinjskom) putu između različitih grupa, a sa istovetnim ciljem – domoći se poslednjeg izvorišta vode pod kontrolom tiranina Džoa (Nikolas Hoult).
Ima u ovom filmu mnogo toga već viđenog u prethodnim nastavcima koji su takođe bili svojevrsna mešavina biblijskih „citata” (Nojeva barka), Kopoline „Apokalipse” i antičke grčke drame, ali jedno je vidno drugačije. Maks Rokatinski alijas Pobesneli Maks više nije junak u totalnom filmskom fokusu. Miler je veći prostor u ovom filmu dao moćnom ženskom liku Imperatorke Furioze, u tumačenju južnoafričke glumice i holivudske zvezde Šarliz Teron, čije smo mogućnosti izvanrednih fizičkih transformacija već upoznali zahvaljujući ulozi u filmu „Monstrum”. Imperatorka Furioza predvodi grupu izbeglica iz Citadele koju teroriše tiranin Džo, vodi rat protiv njega baš furiozno, a usamljeni Maks će joj se priključiti u akciji oslobađanja pet lepih otetih devojaka i učestvovati u eksplozivnim akcijama koje su čudo od modernih specijalnih efekata i ostalih tehnoloških umotvorina.
Akcija do akcije, uz mnogo buke i besa i adrenalinske zabave, pa izvolite! Lično, mnogo sam se lepše provela uz Garoneovu gotičku bajku stvorenu samo uz upotrebu klasičnih vizuelnih efekata, a ne i onih digitalizovano kompjuterizovanih. Ipak, Milerov trud je za poštovanje, jer je četvrti „Pobesneli Maks” s mukom nastajao čitavih 15 godina, scenografija je zbog teških kiša u Australiji (prvi put u 15 godina) u periodu snimanja bila izmeštena, delimično se snimalo i u Namibiji, vreme je curilo i dodatno koštalo, a i neprevaziđeni Mel Gibson je ostario.
Iz filma „Pobesneli Maks 4: autoput besa” (Promotivna fotografija)
Džordž Miler se, kako je to izjavio u Kanu, odlučio za glumca Toma Hardija zato što ga je gledao u filmovima „Vozač” Nikolasa Vindinga Refna i TV seriji „Pušer”. Još tada je pomislio: „Vau, ovaj ima izvesne veštine i dar!”, a kada ga je i lično upoznao, osetio je istu „vibraciju” kakvu je imao kada je u njegovu kancelariju „pre trideset godina ušetao Mel Gibson”.
Na molbu da prokomentariše povećani jaz između Maksa i dosad najsnažnijeg ženskog lika u serijalu, koji tumači Šarliz Teron, Miler je izjavio: „U osnovi, ovo je priča o dva drumska ratnika, a jedan od njih je žena – Imperatorka Furioza. Još u startu sam postavio ovaj lik kao pravi okidač za priču i za film koji prkosi zakonima gravitacije i koji je zbog upotrebe specijalnih tehnologija izuzetno težak za glumce, jer je snimanje iscepkano. Šarliz Teron je kao bivša balerina i atletičarka, a izvrsna glumica, bila idealna za ovu ulogu, u kojoj su potrebne i izvesne fizičke veštine i pokretljivost. Uz to, balerine i igrači uopšte su veoma disciplinovani, a takva je i Šarliz, moj ’leteći ženski ratnik’ i vredan radnik...”
I dok je na filmskom platnu bezruka divlja ratnica, u festivalskoj palati u Kanu Šarliz Teron je prava dama i lepotica. U obraćanju sedmoj sili Teronova je, između ostalog, rekla: „Džordž Miler je ovim filmom domaštao svet koji voli i svako ko ga bude gledao doživeće nešto spektakularno i otkriti neke male, lepe dragulje unutar njega. Mislim da je lepota ’Autoputa besa’ u tome što je posvećen ljudima koji vole serijal o Pobesnelom Maksu, ali i novoj generaciji gledalaca koja nije uz njega odrastala. Stvorili smo neku novu vezu, za neku novu mladost. Međutim, stvorili smo i opominjući film, moralnu priču, alegoriju o zaštiti prirode i zemaljskih pejzaža.”
U glavnom takmičarskom programu danas će biti viđen mađarski debitantski film „Saulov sin” Lasla Nemeša, koji je još jedna filmska priča o strahotama holokausta, čiji je glavni junak jevrejski kapo u koncentracionom logoru, zadužen za spaljivanje leševa svojih sunarodnika u krematorijumu. Večeras se filmom „An” japanske rediteljke Naomi Kavase svečano otvara i takmičarski program „Izvestan pogled”. Započela je i „Nedelja kritike”, a sutra će i vanfestivalski paralelni program „Petnaest dana autora”. Sutra će se publika radovati i novom filmu Vudija Alena „Iracionalan čovek”, a festivalski izveštači biti u prilici da prisustvuju pres-projekciji filma „Panama” Pavla Vučkovića. U ubrzanom Kanu se filmski događaji smenjuju iz časa u čas, a zvezde pristižu u sve većem broju.
Fremo protiv „selfija”
Još pre samog početka 68. Kanskog festivala, njegov direktor Tjeri Fremo izjavio je da će se protiviti slikanju „selfija” na najčuvenijem crvenom tepihu, na stepenicama koje vode u veliku dvoranu Teatra Limijer. „Nisam za ’selfije’ jer će to usporavati ulazak u dvoranu i izazivati kašnjenje projekcija. Uostalom, na ’selfi’ fotografijama svi ispadamo ružno!”, rekao je Fremo.
Kako je prethodnih godina bio oštro kritikovan za zanemarivanje filmova rediteljki, Fremo je sada, kako to već izjavljuju „nezadovoljni muškarci”, otišao u drugu krajnost, aludirajući na činjenicu da su i glavni takmičarski, ali i takmičarski program „Izvestan pogled”, ove godine otvoreni filmovima rediteljki.
Inače, u Kanu je osetno povećana bezbednost. Još od 11. septembra 2001. i terorističkih napada u Americi, na Kanskom festivalu je uvedena praksa pretresa torbi i pregleda detektorima pred ulazak u svaku dvoranu, što trčanje sa filma na film dodatno usporava i povećava uobičajenu kansku histeriju.
.jpg)
