Izvor: Blic, 29.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobeđivao sam i sebe i druge
Pobeđivao sam i sebe i druge
Kad glumački superstar, kakav je Dragan Nikolić, prima priznanje za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti, onda se gužva podrazumeva. Poput one preksinoćne u Muzeju jugoslovenske kinoteke. Interesantno da se u čitavoj gužvi nije moglo videti nijedno rediteljsko lice, sem Zdravka Šotre!
I taman kada je cela stvar trebalo da počne, nestade struje. Gaga, naravno, ne odustaje. Uz svetlost sveća, popeo se na jedan stepenik u holu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uz Radoslava Zelenovića i Milana Vlajčića, koji je autor knjige o njemu, bez predviđenog programa primio plaketu, zagrlio svoju Milenu, odnosno prvu damu jugoslovenskog filma, kako ju je oslovio, rekao par dirljivih rečenica i dobio dugačak, žestok aplauz. Govorio je, tako Gaga, kako svojevremeno, kada je kao klinac dolazio u Kinoteku, nije ni slutio da će se razboleti od najbenignije bolesti, od filma.
- Bežeći od života u san nisam ni slutio da će taj san postati deo mog života, toliko realnog i zastrašujućeg, da uplašen ponekad mislim da je to ipak bio samo san. Da, sanjao sam da ću jednog dana stajati ovde u hramu kinematografije gde će biti promovisana knjiga o meni (smeh) i gde će mi biti dodeljeno najveće moguće jugoslovensko priznanje iz oblasti filma. Međutim, nisam toliko bahat ni naivan da ne znam da je to samo san - rekao je Nikolić, a potom se poimence zahvalio kome je trebalo i citirao velikog pesnika rekavši: 'Ćeraćemo se još.'
Ovo je bilo više nego dirljivo...
- Mene jeste dirnulo. I što je još važnije, dodirnulo. Vi obično igrate zavodnike, mangupe, šmekere...
- Zašto da ne? Sa moje tačke gledišta, to je sasvim u redu. Treba biti i mangup i šmeker. Naravno, ukoliko znamo da koristimo te termine. Šta vi podrazumevate pod tim terminima?
- Mangup ili šmeker nema negativnu konotaciju, bar ja to tako vidim. Treba biti pravi mangup, sa velikim slovom M, po pitanju svega. To podrazumeva pozitivan odnos prema životu i u etičkom smislu. A podrazumeva i čast! Mislite li da je takvo shvatanje pojma mangupa prisutno i danas?
- Možda, negde na periferiji, a pošto sam ja tamo rođen, eto... Ovo drugo, ovo što nas okružuje, nije mangupstvo, nije ni hrabrost. A šta je?
- To je pitanje jačeg, ali u onom balističkom smislu. Dokle, može da traje ta karijera šmekera?
- Pa, kako ja sada za sebe da pričam da sam šmeker i da će to da traje doživotno? Ma, ne mogu. Vaš ratni drug iz 'Otpisanih' Voja Brajović igrao je i profesora fizike, a vi...
- E, igrao sam i ja naučnika u filmu 'Kičma'. I to jedan od mojih prvih deset filmova. Možda vi to niste zapamtili (smeh), ali sam igrao, dakle, i naučnika! Od brojnih likova koje ste odigrali, koji vam je lično najbliži?
- Nema tog lika. Od lika u filmu 'Kad budem mrtav i beo' Živojina Pavlovića utkao sam u sebe ono što je pisalo na špici.
Šta je pisalo, podsetite nas?- Pisalo je: 'Kad budem mrtav i beo, ja bih ipak hteo, da kakva-takva svetiljka budem.' Bez obzira na sve dodele nekih nagrada za životno delo, što nekako uvek liči na komemoraciju (smeh), ja ću se ipak truditi da još malo negde zasijam. Dosta ste radili u Francuskoj, kako ste se tamo osećali?
- Pa, u Francuskoj u bistrou Sare Bernar, to se tamo zove bistro, isti sam kao u bifeu Ateljea 212. Nema razlike. Čak i kada sam bio zvezda jedne tamošnje predstave, to mi nije teško palo zato što ni tamo, kao ni ovde, nisam pristajao da poverujem u to. Nego?
- Nadam se da sam se ponašao normalno. Šta vas je vodilo kroz sve te godine vaše karijere. U šta ste verovali?
- Verovao sam u sebe, u želju da pobedim... ali i da pobedim sebe. Ne govori li i poslednji film koji ste snimili, 'Lavirint' Miroslava Lekića, na izvestan način, upravo o verovanju?
- U pravu ste. I lično verujem u ono što radim, u ono kako se postavljam i ponašam. A igram čoveka koji se posle dvadeset godina vratio na svoje korene gde su ga sačekale neke nepredviđene stvari koje su ga ponovo ubacile u probleme. Snimanje je završeno tek nedavno, kakav utisak imate?
- Taj film mi znači onoliko koliko i njegov naslov. Jer, stvarno je lavirint, čak i za mene koji imam dovoljno tog filmskog iskustva. Jednostavno, ne znam šta sam uradio. Dešavalo mi se to i ranije. Recimo, nakon završenog snimanja filma 'Kad budem mrtav i beo' nisam znao gde sam, šta sam, o čemu se radi... pa mi se čini da bi moglo i ovde da mi se posreći. Priča se da ste baš vi održali duh ekipe svojim opaskama tipa: 'Ko mi je kriv što nisam učio za inženjera?'
- Dešavalo se to onda kada se svi u ekipi umore, a i ja takođe. A tu rečenicu sam izgovorio kada smo danima bili u vodi koja je imala jedva petnaestak stepeni, odnosno kad smo se smrzavali u lavirintu. Iskreno, ne znam da li bih baš mogao da budem inženjer, ali eto... Kada biste ponovo počinjali, da li biste išli istim putem?
- Kada bih ponovo krenuo, ne znam koje bih zanimanje izabrao, ali bih verovao... Verovao bih da sve može da se pobedi. Jeste li stidljivi?
- Jesam (smeh). Stidim se pomalo i što ovo pričam. Pa, šta ćemo?
- Pa, ništa... Eto, može ovako kao što je večeras slučajno ispalo da nestane struje, pa da se moja stidljivost manje vidi.Plaketa Jugoslovenske kinoteke
Plaketu Jugoslovenske kinoteke za doprinos filmskoj umetnosti preksinoć je doajenu jugoslovenskog glumišta Draganu Nikoliću uručio direktor Kinoteke Radoslav Zelenović. Ovo prestižno priznanje, prisetimo se, dobili su i Nikita Mihalkov, Andrej Končalovski, Teo Angelopulos, Liv Ulman. Tatjana Njezić
