Izvor: Politika, 18.Avg.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ples palih anđela
Prvi ekološki zatvor u Norveškoj, porodični aps u Španiji, borbe petlova u Venecueli, zatvorski turizam u Boliviji i bokserski ring u Meksiku
U svetu danas ima deset miliona zatvorenika, a sve zemlje beleže nagli porast broja ljudi iza rešetaka. Najlepše zatvorske dane provode robijaši u zatvoru „Kebu” na Filipinima, jer po nekoliko sati dnevno plešu.
Sa 1.500 osuđenih za ubistva, razbojništva i trgovinu drogom svakodnevno radi stručna ekipa koreografa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i učitelja plesa. Njihovim nastupima na humanitarnim priredbama sakupljene su velike sume novca, a snimci osuđenika u narandžastim pantalonama, koji među zatvorskim zidinama izvode spektakularne plesne tačke, imaju stotine hiljada pregleda na internetu. Proslavili su se spotom u kojem plešu uz muziku pesme „Triler” Majkla Džeksona.
– Dok većina zatvora u svetu dozvoljava prestupnicima šetnju, igranje košarke i dizanje tegova, upravnik zatvora „Kebu” Bajron Garsija odlučio je da uvede disciplinu na drugi način. On zatvorenike naziva „palim anđelima” i smatra da su muzika i ples pravi način za njihov popravak i povratak u društvo – kaže dr Zoran Stevanović, nekadašnji direktor srpske Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Njegova stručna knjiga „Zatvorski sistemi u svetu”, objavljena nedavno u izdanju Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, daje detaljan i originalan pregled zatvorskih sistema u Americi, Rusiji i većim evropskim zemljama, s mnogo zanimljivih podataka o organizaciji izvršenja krivičnih sankcija i načinu rada sa osuđenicima.
Knjiga je rezultat višegodišnjeg istraživanja, a prikazuje i najneobičnije zatvore na svetu, koji otkrivaju ogromne razlike u životu iza rešetaka.
Zatvor s pet zvezdica u univerzitetskom gradu Lebenu u Austriji je zgrada od nerđajućeg čelika, s minimalnim stepenom obezbeđenja, jer spada u takozvane otvorene zatvore. Ćelije su opremljene nameštajem modernog dizajna i svetlih boja, televizorom i kompletnom kuhinjom, a umesto rešetki imaju velike staklene prozore. Osuđenicima su na raspolaganju fiskulturna sala i teretana.
Na ulaznim vratima stoji natpis „Iz ovog zatvora niko nikad nije pobegao, niti je pokušao ili poželeo”.
U najotmenijem na svetu „Helden” u Norveškoj, nedaleko od Osla, osuđenicima je dozvoljeno da drže alkohol, ali bez preterivanja u piću. Imaju luksuznu biblioteku, muzički studio, košarkašku salu, teretanu i moderno opremljene ćelije, takođe bez rešetaka.
Norveška je otvorila i prvi ekološki zatvor na svetu, na ostrvu Bastoaj, s minimalnim stepenom obezbeđenja. Više liči na neko planinsko odmaralište. Ima solarne panele, sopstvenu proizvodnju hrane i reciklažu otpada. Tokom leta zatvorenicima je dozvoljeno kupanje u Severnom moru.
Nekadašnji manastir Kapučineri u San Marinu pretvoren je u luksuzni zatvor, koji na fotografiji izgleda kao zamak iz bajke. Ima samo šest ćelija na dva sprata, a obroke isporučuje obližnji restoran.
Španski „Aranjeuz”, u blizini Madrida, jeste porodični zatvor s Diznijevim likovima i dečjim zabavištem.
– U ovaj zatvor se smeštaju osuđenici koji imaju malu decu. Ideja stručnjaka je da oni provode što više vremena s mališanima, kako bi razvijali osećaj odgovornosti i brige, a deca su još mala i nesvesna da se roditelj nalazi u zatvoru – kaže dr Stevanović.
Na ostrvu Margarita u Venecueli postoji zatvor „San Antonio”, poznat kao mesto za žurke, gde posetioci mogu da kupe drogu.
– Unutar zidina oni puštaju glasnu muziku, osuđenice se šetaju u kupaćim kostimima, a na svakom koraku oseća se miris marihuane. Zatvorenici su naoružani. Često preko laptopa izdaju naredbe za ubistva i otmice. Ima ih dve hiljade i kaznu služe zbog trgovine drogom, a taj posao su nastavili i u tamnici. Bave se i organizovanjem borbi petlova – kaže dr Stevanović.
Još je neobičniji zatvor „Ceresko” u Meksiku. Tamo u proteklih deset godina nije zabeležen nijedan slučaj nasilja zato što je osuđenicima dozvoljeno da sve nesporazume rešavaju u – bokserskom ringu. Oblače rukavice i rešavaju probleme u dve runde boksa.
Najveći zatvor u La Pazu, glavnom gradu Bolivije, jeste „San Pedro”. U njemu zatvorenici sami kupuju svoje ćelije, ali zato moraju da rade. Prodaju namirnice, uzgajaju biljke ili rade kao frizeri, sve unutar zidina zatvora koji više liči na neko siromašno predgrađe. Ima pijačne tezge, dečja igrališta, restorane, zanatske radnje, a nema čuvare u uniformama, tako da predstavlja i turističku atrakciju. Ulaznica košta 35 dolara, od čega 70 odsto uzima policija, a ostatak zatvorenici.
Zatvor „La Sante” u Parizu je na lošem glasu zbog čak 124 samoubistva osuđenika tokom 1999. godine.
Zatvor s maksimalnim stepenom obezbeđenja na svetu je ADH u Koloradu (SAD).
– U ćelijama nema sunčeve svetlosti, uslovi su nehumani, a ima i torture. Sobe su od betona, sa ugrađenim nameštajem koji ne može d se pomera, a toaleti prestaju da rade ukoliko neko pokuša da ih ošteti, dok tuševi rade na tajmer da bi se sprečile poplave. Zatvorenicima je dozvoljeno da izađu iz svojih ćelija samo devet sati nedeljno, bez prava na bilo kakvu komunikaciju. Ovaj zatvor kao i drugi sa „super maks obezbeđenjem” namenjeni su najgorim prestupnicima, dok u „otvorene zatvore” idu uglavnom ljudi koji u prvi put učinili neko lakše krivično delo – objašnjava dr Zoran Stevanović.
Na listi najneobičnijih zatvora na svetu, kao najpretrpaniji, nalazi se i „Kresti” u Sankt Peterburgu u Rusiji. Kapacitet mu je 3.000, ali se u njemu stalno nalazi 10.000 zatvorenika, pa svakom sleduje četiri kvadratna metra prostora i tuširanje jednom nedeljno.
Titulu najmanjeg zatvora na svetu nosi „Sark” na istoimenom malom ostrvu u Lamanšu. Sagrađen je 1856. godine, ima jedna vrata i dve ćelije.
----------------------------------------------
Milioni iza rešetaka
Dva i po miliona ljudi u Americi živi iza rešetaka u 1.668 zatvora, što SAD čini prvom zemljom u svetu po broju zatvorenika u odnosu na broj stanovnika. Rusija ima 967 zatvorskih ustanova sa oko 900.000 zatvorenika.
Poređenja radi, Francuska ima 188 zatvora sa 68.500 zatvorenika, a Italija 199 ustanova sa 65.000 zatvorenika.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 19.08.2012.
