Izvor: Politika, 27.Apr.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plati na mostu
Pametno je otići lekaru i pre bolesti
Na teško pitanje o razlozima kasnog odlaska kod lekara, postoji više odgovora, ali svi se mogu svesti na uticaj nivoa kulture u kojoj živi potencijalni pacijent, na psihologiju bolesnih ljudi i na mehanizme sprovođenja proklamovane organizacije zdravstvene zaštite. U svakom slučaju, zdravorazumski razlog posete lekaru jeste bolest, dok svest o potrebi povremenih preventivnih lekarskih pregleda i konsultacija postoji uglavnom u urbanim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sredinama u kojima se iodvijaju prosvetiteljske zdravstvene kampanje propagirajući skrining za određene starosne grupe. Izraz skrining odomaćen je svuda u svetu, i podrazumeva postupak „prosejavanja” kako bi se prepoznalo bolesno i izdvojilo od zdravog. U suštini, skrining je predviđen za zdrave osobe bez simptoma bolesti, ali u životnom dobu tipičnom za pojavu nekog poznatog zdravstvenog problema.
Svaki čovek u dubini svoje duše oseća potrebu da mu neko prorekne šta ga u životu očekuje – naročito sa zdravljem. Tako je odvajkada, osim što su se u prosvećenom društvu izmenile alatke za čitanje sudbine. Ranije se po sopstvenu budućnost odlazilo kod vračara ili egzotičnih Ciganki koje su je čitale na razne načine. Oni koji žive u skladu s vladajućom zdravstvenom kulturom, čitanje svoje sudbine prepuštaju lekaru, a kad se skrining završi, onda se razgovara o onome šta dolazi posle.
Kultura nije samo reč koja nam budi sećanje na mir i tišinu u muzeju, niti je oličenje elitizma, već nešto što, pored ostalog, daje smernice za očuvanje individualnog i nacionalnog zdravlja.
Nekada je poseta lekaru bila strogo privatna transakcija čiji su uslovi bili poznati samo doktoru, pacijentu i možda njihovim porodicama. Sve se promenilo nabolje otkad je 1883. ustanovljeno zdravstveno i socijalno osiguranje kao državna briga. Ali između lekara i pacijenta uplela se birokratija, stvari su u neorganizovanim sredinama postale prilično komplikovane pa su za dobro i pravovremeno snalaženje bolesnom čoveku potrebna predznanja. Ukoliko se ne računaju ozbiljne povrede i prelomi kostiju, i najobrazovaniji ljudi nekada teško nalaze puteve kojima se lako i bez ponižavajućeg čekanja dolazi do pravog mesta i pravog lekara. O odlasku na skrining, i to u punom zdravlju, retko ko se odlučuje bez sistematskog pritiska države i njenih preventivaca. Kad ispoljavamo razumevanje za urbane i obrazovane ljude koji se ni puškom ne mogu naterati na kolonoskopiju, imamo li razloga za prekorevanje nekog izmučenog nesrećnika koji je zbog karcinoma debelog creva i s dušom u nosu sišao s neke planinčine da bi ga onda doktor ukorio zbog „zakašnjenja”.
Skrining je srećom postepeno postao neka vrsta građanskog pokreta. Promoviše se preko medija, a medicinske eminencije obraćaju se javnosti i s odignutim kažiprstom upozoravaju publikum o prednostima vakcinacija, mamografije, kolonoskopije, određivanja specifičnog antigena za prostatu (PSA) itd.
Sva ta prosvetiteljska delovanja deo su kulture koja teško nalazi put do zabiti Galibabinca, Kopajkošare, Babušnice i da ne pominjem druga mesta „na kraj sveta”. Kad ljudi iz vlasti govore o ovdašnjoj medicini kao jednoj od boljih u Evropi (čuj boljih, valjda najboljih) onda zaboravljaju da trećina seoskog stanovništva živi u mestima gde lekara nema na desetine kilometara naokolo, a da u Evropi na jednu lekarsku ordinaciju dolazi 2.500 stanovnika. Od 21.000 lekara koliko ih imamo, većina je u gradovima, varošima i bogatijim selima, a dobar deo na birou za nezaposlene.
U velikom siromaštvu ima malo kulture, malo para i mnogo borbe za goli život. O prevenciji se misli kad je već kasno.
Pravo pitanje koje se nameće jeste: da li želimo da živimo zdravi i da ne budemo teret svojoj porodici i društvu? To pitanje iznuđuje odgovor koji glasi: pametno je otići lekaru i pre bolesti, jer on zna i da spreči i da leči. Ovaj diktum mnogo je važniji za siromašna nego za bogata društva, ali u realnom životu (osvrnimo se na domaća iskustva) stvar je obrnuta. Siromašna društva su rasipnička, jer ne plativši na mostu plaćaju dvostruko više na ćupriji.
*Profesor univerziteta, neurohirurg
Momčilo B.Đorđević
objavljeno: 27.04.2011
