Izvor: Vostok.rs, 03.Jun.2012, 13:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plašim se da će Francuska doći do samoubistva III

03.06.2012. -

Konstantin Meljnik, 84-godišnja legende međunarodne i francuske obaveštajne službe, koordinator obaveštajnih službi Francuske u vreme de Gola, koji je odigrao ključnu ulogu u završetku Alžirskog rata u intervjuu koji je dao Aleksandru Artamonovu i Mihailu Kurakinu, govori o tome da mu je u karijeri veoma smetao ruski mentalitet, da komunizam nije ideologija koja liči na nacizam, već prava religija, da je KGB najbolja obaveštajna služba na svetu, i o tome zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << čega Rusija ne treba da se ugleda na Zapad...

Treći deo

"Glas Rusije": U svojoj knjizi "Špijunaža na francuski način" pišete da francuske obaveštajne službe nisu bile dovoljno efikasne i da izuzev Žorža Paka, kojeg ste lično poznavali, izuzev neke sitne ribe, Francuzi nisu imali mogućnosti da deluju efikasno. Međutim, ljudi od kojih sam učio – Žak Sapir, Elene Karer d’Ankos, vaši savremenici i saborci – govorili su o tome da su Francuzi istorijski imali jaku obaveštajnu službu u Africi s izvanredno uhodanim sistemom. A vi ste rukovodili svim tim. Da li smatrate da je ovo mišljenje opravdano?

MELjNIK: Vidim jednu stvar: krivo mi je da to kažem, ali Francuska nije vodila "hladni rat" u oblasti obaveštajne službe. Ona je, kako se kaže u Rusiji, zauzimala apsolutno neutralnu poziciju. Mislim da prosto nisu imali mogućnosti, kao država, da to sebi dozvole. Francuzi se nisu zanimali ni za šta osim za zaštitu Francuske od komunizma ili od agenata poput Žorža Paka. Međutim, nisu vodili pametnu politiku na ruskom frontu, zato što nisu imali dovoljno sredstava, nije bilo pomoći MIP, nije bilo podrške države.

U Africi je nastala potpuno drugačija situacija. Ovde se, s moje tačke gledišta, više ne radi o obaveštajnoj službi, već više o politici uticaja. Ipak je de Gol bio vrlo čudan čovek i zbog gubitaka u Alžiru se veoma rastužio, što je indirektno poslužilo kao uzrok razilaženja u našim odnosima.

On je želeo da sačuva francuski uticaj u Africi. Međutim, u Africi nije bilo prave obaveštajne službe.To je bila politika uticaja, gde je predsednik neke afričke zemlje, na primer, za savetnika imao čoveka koji je bio zaposlen kao šef francuske obaveštajne službe u inostranstvu. Za mene to nije obaveštajna služba. Politika uticaja je potpuno druga stvar. Ona ne treba da se odvija preko specijalnih službi. Ona treba da se odvija putem diplomatije, ekonomske pomoći i uticaja na lokalni sistem obrazovanja. Međutim, može se reći da je de Gol u Africi koristio specijalne službe za predviđanje mogućnosti novog talasa kolonizacije.Čak i ako je to u drugačijem obliku. Rezultat vidimo danas: on nije nimalo sjajan – Afrika je u užasnom stanju. Do ekonomskog razvoja nije došlo. Sav novac je otišao u Francusku preko velikih naftnih kompanija. Rukovodeći se sopstvenim sistemom gledišta, odnosno mojom takozvanom "ruskom glupošću" mislim da nijedna zemlja nema prava da eksploatiše ili prezire drugu. Kao što, na primer, Francuzi danas preziru Rusiju.Jake zemlje treba da pomažu drugima da postanu isto tako jake, bogate i razvijene.

U ovoj oblasti je bila ispravna politika Amerikanaca posle Drugog svetskog rata. Ja sam svedok tome. A posle Prvog svetskog rata Francuska je vodila užasnu politiku protiv Nemačke. I ova politika je dovela do nacional-socijalizma.

A posle Drugog svetskog rata ljudi poput Fostera Dalesa, ministra inostranih poslova SAD ili njegovog brata Alena Dalesa, započeli su politiku koja je postala radni plan Maršala. Naravno, rukovodili su se sopstvenim interesima. Ipak, Amerikanci su tada pomogli Francuskoj da sagradi ekonomski jaku zemlju.

Danas se politika Amerike potpuno okrenula: njih zanimaju samo sila i vojna osvajanja.Napisao sam članak za ruski časopis posle 11. septembra o tome da Amerika treba da se vrati svojim starim idealima i da pomogne arapskim zemljama i celom Bliskom istoku da sagradi novu ekonomiju, da se bavi obrazovanjem lokalnog stanovništva, da ponudi dugoročne investicione projekte. Već je vreme da počnu to da rade umesto da ratuju kao što još uvek čine! Isto tako se ponaša i CIA sa svojim logorom Guantanamo, ubistvima muslimana ili njihovim kidnapovanjem. To je užasna, loša politika, usmerena prema anarhiji i pobuni zemalja u kojima se sprovodi. U Zapadnoj Evropi su Amerikanci ranije vodili pametnu politiku.

Ako je reč o Rusiji ipak mi je krivo što Putin i njegov aparat ulažu nedovoljno napora za izgradnju nove ekonomije, novih puteva i zaustavljanje korupcije. Očigledno je da su ovi problemi ceh koji zemlja plaća za 17. godinu. Koliko je intelektualaca izgubljeno za vreme Drugog svetskog rata, zato što su najbolji ljudi pobijeni! Kako je sad teško! Sve nesreće Rusije počinju 17. godine.

Ispričaću vam jednu malu anegdotu. Sad je čovek preminuo, i mogu to da ispričam. Prvi put kad sam sreo Šebaršina to je bilo na konferenciji za novinare SVR. Izlazi čovek i ja na osnovu fotografija odmah prepoznajem Šebaršina. Obraća mi se i kaže: "Konstatine Konstantinoviču!" Odnosno, kad me je video prvi put odmah me je prepoznao. A Šebaršin nastavlja: "Juče sam čitao knjigu Vašeg pradede S.P.Botkina o rusko-turskom ratu 70-ih godina..."Naravno, upitao sam ga zašto čita takve knjige. Odgovorio je: "Zato što čitam knjige pre ruske nesreće." Razume se, upitao sam ga kad je počela ruska nesreća. I što je čudno za načelnika KGB – odgovorio mi je: "17. godine." I toliko je nesreća bilo u Rusiji od ove godine da je to stvarno strašno. Međutim, jedina pozitivna stvar je Staljinov dolazak. A za mene je pozitivan faktor još vlast Putina. Zato što me podseća na de Gola.Međutim, kod njega nema jakog građanskog društva, nema jakog pravnog sistema, nema jake industrije osim prodaje nafte i nekih drugih mogućnosti. Treba shvatiti Rusiju. Zato je radio kao što je Vaš koristan, jer Vi objašnjavate kakva je to zemlja i kakve mogućnosti ima.

"Glas Rusije":Konstantine Konstantinoviču, pišete o tome da Vatikan nije imao obaveštajnu službu iako je sam po sebi Vatikan jaka organizacija.

MELjNIK: Dobro sam poznavao "Opus Dei". To nije forma obaveštajne službe. " >OpusDei" je instrument uticaja.Zato što ima uticaja na važne ljude u katoličkoj sredini. Imali su izvanrdnog čoveka, advokata Rimskog pape, s kojim sam mnogo radio, maestra Vjolea (napomena: "Opus Dei" je poseban red Vatikana, čiji su članovi formalno monasi, takozvani numerariji, a mogu da obezbede sebi alibi čak i tako što će se oženiti i živeti uobičajenim životom. Rukovodstvo Ordena, surnumerariji, obavljaju finansijske opracije, takođe prikupljaju podatke po celom svetu. Njima takođe pripada niz univerziteta, po nekim podacima čak i gradova, na primer, Pampluna. Osnivač Ordena je Hose Marija Eskriva. Orden postoji oko 60 godina i za svoje aktivnosti odgovara samo Rimskom papi).

Teško je reći da li je to obaveštajna služba ili nije... Mislim da su to specijalno formirane organizacije, kao što je "Opus Dei" ili "Rusikum". Međutim, oni nemaju ono što je specifično za obaveštajnu službu. Pomagali su Poljskoj Crkvi neposredno posle rata šaljući joj sredstva i knjige – Jevanđelje i druga izdanja koja su potrebna za služenje Liturgije. Međutim, za njih je to potpuno prirodna linija ponašanja. Kod nas na Zapadu postoji podela između društva i države, društva i obaveštajne službe, koja se bavi usko stručnom delatnošću. Kod njih u Vatikanu nema podele obaveza između delatnosti odgovornog za "Opus Dei" maestra Vjolea i delatnosti Rimskog pape. Drugim rečima, svi se istovremeno bave svim. Ali, tehnički je Vatikan najefikasnija obaveštajna služba na svetu.

"Glas Rusije": Imam za Vas sledeće pitanje: Da li verujete u savez Francuske i Rusije? I u to da će odnosi u buduće biti dobri, i da će se Francuska preporoditi, kao što je govorio de Gol, "u belu hrišćansku zemlju", koja je u očima Rusije uvek bila centar svetske civilizacije?

MELjNIK: Danas ljudi u Rusiji u mnogome vole Francusku i gledaju je kao primer za ugled, kao "uzvišenu" zemlju. Znate da je Francuska vrlo čudna zemlja. To je ponosna zemlja. Ona ima vrlo visoko mišljenje o sebi. A i francuska propaganda je vrlo efikasna. Međutim, ne treba se ugledati na Francusku.

Sećam se jednog razgovora s Šebaršinom pre nego što se ubio. Pričao je o tome da je bilo teških momenata za vreme Staljina, a za vreme Hruščova i Brežnjeva su bili manje teški. Ali nikad nismo videli (u Francuskoj – prim.red.) tako vulgarnu situaciju kao sad. I sad Francuska i dalje govori o tome kako je izvanredna zemlja. Ipak je to vrlo vulgarna zemlja.

Ipak, smatram da mržnja Francuske prema Rusiji ne treba da ima bilo kakvog uticaja na rusku politiku.Kao što na politiku Rusije ne treba da ima uticaja antiruska politika.

Ispravno je to što Putin nije otputovao u Ameriku, zato što je kod Amerikanaca živa psihologija hladnog rata. Međutim, situacije je vrlo teška u samoj Rusiji. Prelako je kritikovati Putina.

Često razmišljam o perspektivama ove zemlje. Smatram da je ruski narod jak i da će umeti da sagradi svoju budućnost. Ali biće mi žao ako malo rusko građansko društvo(napomena: građansko društvo po shvatanju francuske politikologije čine intelektualci i političari) odluči da je spasenje na Zapadu. Na Zapadu neće biti nikakvog spasenja.Ako hoćete, pogledajte Grčku, Španiju i Italiju, a sutra i Francusku! Stanovnici Rusije treba da shvate da treba da se bore kao u vreme Velikog otadžbinskog rata!Ceo narod treba da se prihvati svog razvoja, ali je to teško.

Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»

Nastavak na Vostok.rs...