Izvor: Blic, 23.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plaši me kloniranje likova
Plaši me kloniranje likova
Film i strip su za mene oduvek bile paralelne strasti. Crtež sam otkrio kad sam bio sasvim mali, u isto vreme kad i film. Film me podstiče na crtam. Kad sam počeo da se bavim stripom, želeo sam da kroz njega pričam, a to je u krajnjoj liniji i funkcija filma. Moja pripovedačka kultura istovremeno je filmska i romaneskna. Književnost je takođe uticala na razvoj mog crteža. Sanjam o filmu kad crtam strip i obrnuto. Ipak mislim da je film malo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << inferiorniji po pitanju slobode u odnosu na strip, jer je industrija, podrazumeva bezbroj dogovora i namenjen je široj publici. Uslovljavam da zadržim apsolutno stvaralačku slobodu kad radim film i to nije uvek lako - kaže Enki Bilal.
Sa Bilalom razgovaramo na francuskom, jer mu je tako lakše, u pauzi između dve klape svog novog filma, kada je skoknuo do Beograda da kaže glavnu reč u žiriju za konkurs strip radova na temu 'Muškarac, žena, grad' . Deluje ležerno opušteno, na pitanja odgovara bez rezerve, sa određenom dozom stvaralačke širine, iskrenosti i sumnje koju kao svaki pronicljivi autor povremeno proverava… Da li držite do uticaja iz prošlosti?
- Ako mislite na moj strip, on nema nikakve veze sa francusko-belgijskom tradicijom. I to je dobro. I film bi trebalo da se oslobodi svoje prošlosti. Ako ostanemo u istom zatvorenom krugu, nikad nećemo ići napred. Oni koji se ne budu pomerili, pašće u zamku. Mnogima se to već desilo. Da li u filmu trpite uticaj fantastike?
- Ne bavim se žanrovskih filmom. Niti je reč o fantastici, niti o naučnoj fantastici. Teško bi se dao klasifikovati. Recimo da poseduje određeno nasleđe imaginacije. To je omaž svemu što se igra sa imaginacijom.
Šta vas je nagnalo da radite i sa realnim i sa virtuelnim junacima?
- Izazov je bio da se u slici ne vidi ko je ko, ko je glumac a ko crtani lik. Očigledno volite nove tehnologije?
- Ne vladam najbolje novim tehnologijama. Zanimaju me, ali smatram i dalje da je direktna veza čovekove ruke sa olovkom, hartijom , kredom i bojom, mnogo senzualnija. Zato nove tehnolgije prihvatam samo kao korisna sredstva. Umetnik treba da vlada sredstvom, a ne da dozvoli da bude obratno. Da li vas nove tehnologije pomalo plaše?
- Da malo me plaši činjenica da se lik može klonirati. Američki režiser Džo Zemekis je numeričkim putem oživeo glumce koji su s njim radili. Na primer Toma Henksa. Ipak mislim da svim vizuelnim umetnostima nove tehnologije ne pomažu. Slikarstvu mogu da naškode jer je ono prevashodno psihološki čin, dok video-artu mogu biti desna ruka. Da li se time gubi emotivnost, ljudskost, senzualnost?
- Rezultati su drugačiji. Uostalom, ja ne pričam storiju o Romeu i Juliji. Testirao sam glumce. Za mene je to delikatna uloga. Ko režiser imam utisak da glumcima predlažem nešto nedolično, jer iza svakog trodimenzionalno nacrtanog lika stoji glumac koji mu pozajmljuje glas i pokrete, čak i usana. Da li je bilo teško pronaći glumce koji pristaju da se utope u crtani lik?
- Za sada sam kontaktirao nekoliko glumaca. Svi su bili veoma uzbuđeni i nisu pokazali nikakvu odbojnost prema mojoj ideji. Njihova otvorenost prema novim iksustvima i meni je pomogla da prevaziđem određenje strepnje. Šta više, Žan Luj Trentinjan, koji je igrao i u mom prvom filmu 'Bunker palas hotel', oberučke je prihvatio da ponovo radimo zajedno. Biće obrijane glave, u numeričkoj verziji, i sa petnaest godina manje. O čemu je reč u filmu?
- Moje teme su otprilike uvek iste. Jedinke koje prevazilaze tehnologije koje su same izmislile. Ima i mitologije: egipatski bog Horus s ambicijom da bude oličenje humanosti. Ima i romanse: preuzete iz mog stripa 'Žena zamka', što će biti i naslov filma. U suštini u filmu će biti reč o genetičkoj diktaturi - transformaciji ljudskog tela. Mesto radnje je Njujork uzurpiran novim super snagama koje terorišu ostale. Koliko ste predvideli da traje izrada filma?
- Dve godine. I naravno ubrzo nakon toga, što se mene tiče, može biti prikazan i u Beogradu. Šta vas privlači u filmskoj umetnosti?
- Film je deo moje kulture. Strip i film mi omogućavaju da se slobodno izrazim. Svaki put je u pitanju nova avantura i to me uzbuđuje. Strip spaja reč i sliku. Nekad me ponese prvo tekst. Na primer, moj najnoviji album 'Čudovište' rodio se iz priče o nasilju na ovim prostorima. Reči su u ovom slučaju bile, za mene, dirljivije od slika. Rekao bih da bi bilo vulgarno strahote pretočiti u slike_arhiva…
Posle vašeg drugog filma 'Tycho moon', navodno ste izjavili da više nećete raditi filmove…
- A to sam izjavio! Nisam znao. Da li je tačno da ste svojevremeno takođe izjavili da je krajnje vreme da se pročisti vlast na ovim prostorima?
- Da to je tačno. A mislio sam i na Hrvatsku i na Bosnu i na Srbiju. Kako vam se čine rezultati ovdašnje nove vlasti?
- Mislim da je previše mlaka, mada mi moje viđenje Balkana iz Pariza ne daje za pravo da izričem rigidne procene. A da li je tačno da ste vi insistirali da prvo izlažete u Sarajevu, a tek potom u Beogradu?
- Nisam insistirao da prvo izlažem u Sarajevu. Samo zbog građevinskih radova u Francuskom kulturnom centru u Beogradu nije se dogodilo da moja izložba bude najpre ovde. Podsvesno, sada mi je drago zbog toga. Jer, Sarajevo je toliko propatilo u ratu i meni kao rođenom Beograđaninu, Dorćolcu, čini se da sam tim gestom njegovim stanovnicima ukazao poštovanje.
Kažete da će vaš novi film imati premijeru u Japanu. Da li je vaša saradnja sa japanskim producentom finansijski motivisana?- Na ovo pitanje odgovoriću vam mnogo prizemnije. Samo su pare u pitanju. I činjenica da su Japanci smeliji od Evropljana. Više se zanimaju za inovacije. Da li su vam postavljali određene komercijalne uslove?
- Ne. Da nemam potpunu slobodu, nikad ne bih prihvatio da zajedno radimo. Ako nije tajna, koja je suma novca u pitanju?
- Reč je o kolosalnoj sumi. Ne znam je. Film će biti veoma skup, mada tri puta jeftiniji od sličnog u Americi. Trenutno postoje budžetski problemi, ali ja se njima ne bavim.
Milena Marjanović
