Izvor: Politika, 20.Jul.2012, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Planiranje srpskog zlata
Kada smo juče najboljeg matematičara na planeti pitali šta je potrebno da bi se vratio u Srbiju kada završi studije na Oksfordu, on je „kao iz topa” odgovorio: „Nije bitna plata, već uslovi rada, da mogu da se usavršavam u inostranstvu, idem na seminare…”
I eto odgovora svim onim mudracima koji godinama pokušavaju da nekako zaustave odlazak brilijantnih mladih umova iz Srbije.
Prvi preduslov je da društvo i država promene odnos prema obrazovanju, nauci i kulturi: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se profesor uvažava, da se ceni znanje i diploma, da vlada ne izdvaja najmanje para za obrazovanje i da taj novac ne troši uglavnom na plate, da tema dana ne bude pitanje o Jeleni Karleuši na prijemnom ispitu, već uspeh naših matematičara u svetu...
Drugi je da država planski šalje mlade ljude na specijalizacije, stručne obuke, doktorske ili postdoktorske studije u inostranstvo, posebno za ona polja gde nemamo obrazovnog kadra, sa ugovorima da se vrate i rade određeno vreme u Srbiji, da primene to znanje koje su stekli. To je stari obrazac koji je Srbija primenjivala još 1839. godine.
Treće, neko već jednom mora tačno da odredi koliko će nam za deset godina biti potrebno informatičara ili hemičara, neko mora da olakša i pojevtini proces nostrifikacije svedočanstava, neko mora da sredi škole, fakultete i studentske domove...
I četvrto: korupcija. Mladima i talentovanima, i ne samo njima, muka je više od indeksa, diploma i posla preko veze. Oni traže da se zapošljavaju po kvalitetu, da onaj ko vredi to može i da pokaže, a ne da presuđuje novac, partijski ili rodbinski ključ.
Naši čitaoci su u brojnim komentarima predlagali da mladom Teodoru fon Burgu država kupi stan, drugi su rekli da nema ni govora o podršci eliti kada je država svoj odnos pokazala ukidanjem Ministarstva nauke i kada naši đaci za svako takmičenje preko granice moraju da obijaju pragove ne bi li sakupili pare za avionske karte.
U čitavoj priči o odnosu države prema talentima, neko se dosetio da optuži i medije, koji u udarne vesti stavljaju ono što nije lepo lice Srbije. „Politika” je najbolje đake i studente stavljala na prvu stranu i uvek će to činiti. Kako smo juče čuli, uz šalu dok su momci okićeni medaljama sedeli u našoj redakciji, neki od njih i neke nove nade, sledeće godine u ovo vreme, pamet i boje Srbije braniće u Kolumbiji. Fond za takmičenja je oformljen, a direktor Matematičke gimnazije nam je rekao da mu je do sada najdraža anonimna donacija od 200 dinara, verovatno nekog đaka.
Zato, dok se bira sastav novog nacionalnog tima (jer četvoro od šestoro momaka iz ove pobedničke ekipe nastavlja školovanje u inostranstvu), ’ajmo da drešimo kesu dok je vreme i pozovemo kompanije, pojedince, bivše đake…
A država neka već jednom prelomi i prvo talente novčano podrži, onda zlato zadrži u zemlji i na kraju (ili početku) počne da planira sledeće medalje. A sigurno će ih biti – da se kladimo u 200 dinara.
Sandra Gucijan
objavljeno: 20.07.2012.
