Izvor: Politika, 11.Nov.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plaćamo popularnost fakulteta
Ogromne su razlike u visinama školarine
Prve studentske blokade bile su na Filološkom fakultetu, kasnije se pridružio filozofski. Studenti Filološkog fakulteta su počeli da protestuju pre svega zbog visine školarine, ali ne samo na našem nego i na drugim fakultetima. Školarina na filološkom je 119.000 dinara. Studenti su tražili da školarine na svim fakultetima ne budu iznad tri minimalne mesečne plate. Drugi razlog protesta je nezadovoljstvo izmenama zakona o visokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << školstvu koje su dovele u pitanje upis na budžet uz ostvarenih 48 bodova. Za studente sa tolikim brojem bodova uvedena je rang-lista i oni su se pobunili protiv rangiranja. Međutim, zakon je izmenjen u junu, kada studenti nisu bili na fakultetima i razumljivo je što protestuju na početku nove školske godine.
Na zahteve studenata Filološkog fakulteta uprava je reagovala tako što ih je uputila na Ministarstvo prosvete koje je zaduženo i za izmene zakona i za odluke o visini školarine. Jer fakultet određuje iznos, ali ministarstvo daje saglasnost.
U međuvremenu su se u priču uključile i studentske organizacije Beograda i Srbije čiji su predstavnici razgovarali s ministarstvom o ovim i još nekim problemima u visokom obrazovanju. Ministarstvo je posle toga uputilo fakultetima preporuke koje su oni mogli, a u skladu sa svojim autonomnim statusom, i nisu morali da prihvate.
Na osnovu ovih preporuka na Filološkom fakultetu je odlučeno da tri generacije studenata, upisane 2006, 2007. i 2008. ne plaćaju školarinu ako imaju pomenutih 48 bodova. Takođe, smanjene su i cene nekih administrativnih usluga (izdavanje uverenja).
Studentski parlament na Filološkom fakultetu prihvatio je ove odluke, mada školarina nije smanjena. Niti mislim da problem može biti rešen time što će blokadom jednog fakulteta studenti uspeti da smanje taj iznos. Na tome mora da se radi mnogo ozbiljnije. Ono što su studentske organizacije na tom planu uradile jeste da su počele da spremaju predlog novog modela finansiranja visokog školstva. I već postoje neki predlozi koje studenti vide kao moguće rešenje da bi školarine u celini bile smanjene.
A država bi, naravno, morala redovnije da uplaćuje fakultetima novac. Jer ministarstvo im ne uplaćuje za grejanje i za plate nastavnika i zato se dešava da neki fakulteti školarinama plaćaju komunalije.
Studenti Filološkog fakulteta su prekinuli blokadu ne zato što su zadovoljni odlukama uprave nego zato što su očigledno izgubili podršku svojih kolega koji ranije ili nisu dolazili na predavanja ili su učestvovali u blokadi ali su se od svega umorili.
Studenti koji su blokirali fakultet su, naime, fizički sprečavali svoje kolege, koristeći klupe i drugi nameštaj, da ne idu na predavanja. Blokirali su prilaze učionicama, ali su puštali profesore i asistente, jer nemaju pravo da sprečavaju nekoga da radi svoj posao. Ali svojim kolegama studentima nisu dozvoljavali da prisustvuju predavanjima. Jer, na Filološkom fakultetu je 12.000 upisanih studenata, od kojih neki mogu sebi da priušte da plate školarinu, a mnogi su i na budžetu. Oni nisu bili zainteresovani za blokadu.
U Srbiji se plaća studiranje najboljih, što bi bilo sasvim u redu da je ekonomska situacija drukčija i da roditelji imaju veće plate.
Ali ne verujem da se na ovaj način, protestima na pojedinim fakultetima, željene promene mogu postići. Jer velike su razlike u visinama školarine od fakulteta do fakulteta. Na primer, na Fizičkom fakultetu školarina je oko 50.000 dinara, iako se tamo troše razne hemikalije i koriste laboratorije, dok mi na Filološkom fakultetu nemamo tu vrstu troškova. S druge strane, kod nas je mnogo više studenata, pa i zaposlenih. Zato se nameće pitanje da li studenti visokim iznosom školarine plaćaju trenutnu popularnost fakulteta ili stvarne troškove studiranja.
Za vreme blokade na Filološkom fakultetu nije bilo fizičkih sukoba. Bilo je verbalnih rasprava pred klupama ,,zašto blokirate”, ,,da li je to način”, ,,mi upravljamo fakultetom” itd. Iza svega su bile odluke takozvanog studentskog plenuma koji nije priznavao studentski parlament i druga studentska tela. Plenum se zalagao za tzv. direktnu demokratiju, gde svako može da dođe i kaže šta misli. Odlučivalo se glasanjem i ono što se izglasa – to je odluka plenuma. Tako je doneta i odluka o blokadi.
Plenum, kao i blokada na Filološkom fakultetu više ne postoje, ali na filozofskom je očigledno druga priča.
Student prodekan na Filološkom fakultetu u Beogradu
Marina Kvržić
objavljeno: 11.11.2011.
