Izvor: Blic, 23.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisci bi hleba bez znoja
Pisci bi hleba bez znoja
Profesorice, nisi ti ta koja zavodi: ti si već 'zavedena' i to na mestu koje nimalo ne liči na klupski separe ili hotelski apartman. Tako odjednom postaje savršeno logično tvoje nabacivanje i davanje ribe i ribine duše - napisao je kontroverzni pisac Zoran Ćirić u svom najnovijem romanu 'Smrt u El Pasu', sa Džimijem Hendriksom na koricama i likovima koji nose imena poznatih muzičara, fudbalera ili pisaca ('Narodna knjiga').
Govoreći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o ovom svom romanu, između ostalog je rekao kako će 'maznuti' još jednog 'NIN-a'.
'Obećao sam to kad sam primao nagradu Narodne biblioteke Srbije. Onako. Čika Dobrica je rekao da sam uz njega ja jedini živi pisac koji zaslužuje ta dva 'NIN-a'. A do čika Dobrice držim, zato što držim do dobre sinekure i zato što je čika Dobrica jedan marljiv pisac.'
Kako ste sami naveli, meksičko ludilo se vezuje za srpsku revolucionarnu praksu. Mislite po principu izdaje ili..?
- Po principu izdaje i po principu tih čudnih prevrata. To nisu obične izdaje, one su skroz sumanute kao kod staljinista ili trockista. Revolucionarno ludilo se bazira na jednom hipertrofiranom individualizmu, a Srbi su toliko veliki individualci da nema više kud. Počev od tolikih političkih stranaka, deoba, tri Srbina jesu pet stranaka... Dakle, nije toliko izdaja već taj čudni salto mortale koji govori o neverovatnoj količini energije, temperamentu koji posedujemo mi Srbi ili pak Meksikanci.
Mislite na destruktivnu energiju?
- Pa, uvek je radila ili mačeta, ili pištolj, ili kod nas kolac, sekirče, ili kubura. Znate, meni je u ovom romanu veoma stalo do tog srpskog konteksta, da krajnji rezultat ima srpsku aromu.
Šta konkretno podrazumeva ta odrednica 'srpska aroma'?
- To je pokušaj da se iskeziš smrti u lice duboko verujući da smrt ne postoji ili ako postoji da njeno lice nije ta vrsta užasa, nego da je ipak blaženstvo u odnosu na sve ove pravedničke manire koji svakog Srbina snađu u njegovom ovozemaljskom životu. Koliko srpska definicija života izmiče bilo kakvom političkom tumačenju, toliko se srpska definicija smrti izmiče bilo kakvom metafizičkom tumačenju. Život Srba je prilično rabadžijski, stalno nešto rmbače, fatalni su poklonici sile, mada nisu sila po sebi. U tom neskladu je embrion srpske šizofrenije koji uvek dovodi do raskola, ponekad glumi apokalipsu, a ponekad je prevaziđe bez želje da bude tako krvoločan.
U nekom trenutku ste izjavili da je PEN udbaška organizacija?
- Shvatite to kao jedan od mojih humorističkih ispada. Čitao sam povelju PEN-a na poleđini našeg najboljeg časopisa 'Pismo', prema tome sve je to u redu.
Nećete da komentarišete ili obrazložite tu svoju izjavu?
- PEN nam dođe kao ispostava Helsinškog odbora, sve je to lepo. Ljudi se bore za žute, crvene i bele i ne znam koje još boje kože postoje. Ali mi, s obzirom na ove ozonske rupe i tropske vrućine, više nismo tako beli, nismo ni turski crnomanjasti, postajemo sve kafeniji i sve zagoreliji. Mi smo, inače, zagoreo narod.
U seksualnom smislu ili..?
- Seksualni smisao obuhvata sve ostale smislove. Prema tome, bez te zagorelosti ne bi bilo ni ovog mog tako plodnog opusa.
Zašto ste sami za sebe rekli 'ubogi Ćirić u skorojevićkoj srpskoj sredini'?
- Kao što reče Mića Popović, nisam ja birao da se rodim kao Srbin. Radije bih da sam Amerikanac, ali se ne stidim toga što sam Srbin. No, ništa nije slučajno, nigde, pa ni u životu relevantnih pisaca kao što je Ćirić. Neka viša sila je imala na umu neku misiju čim me je smestila u ovu nedođiju. Viša sila me je smestila u Niš, a ja sam morao da izmišljam Nišvil, Rio Moravu da bih joj dao preko potrebni holivudski glamur i mit. Mada, Srbija jeste isuviše natopljena mitovima, ali oni bazde na nekrofiliju, na nešto ostrašćeno a neostvareno, na kompleks osvetoljubivosti koji se meni nimalo ne dopada. Jer, to je kompleks nedojebanosti, odnosno 'nedopravenosti' što bi rekli seljaci. To je jedan od temeljnih kompleksa ovog naroda, a još više srpskih književnika koji su više nego paradigmatični predstavnici svoga naroda.
Kad smo već kod srpskih pisaca, rekli ste da oni prave pauze da bi se bavili politikom?
- Mrzi ga da radi. Hoće leba bez motike, ali hoće i motiku da zadrži jer mu ona treba da klepi svoju konkurenciju, da raščisti teren da bi uz leba dobio i pogaču. Znači, motika nije za kopanje, nego za raščišćavanje, za uklanjanje ljudskih glava. A ostalo se postiže finim intelektualnim mahinacijama po principu uzdižite sebe, svoj duh i status, a naročito svoj bankovni račun.
Tatjana Nježić
