Izvor: Blic, 27.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisaću samo ljubavne romane
Pisaću samo ljubavne romane
- Naoko šarmantna trućanja o ravnopravnosti polova i visokim dometima ženskog pisma samo su deo sveopšteg samozavaravanja. U realnom svetu - ako to još uvek postoji - stvari su postavljene drugačije: Tolstoj, ovenčan slavom, završava u Panteonu, a Ana Karenjina tamo gde joj je mesto - pod točkovima lokomotive. Možda je prednost muških hormona nad ženskim bila presudna. Starost se uvek neopaženo prikrade, preduhitri godine u kojima se smatra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preranom, a starac je, bar za mene, podnošljiviji prizor nego izborana starica - napisao je Svetislav Basara u svom najnovijem romanu 'Džon B. Malkovič', koji je objavila izdavačka kuća 'Narodna knjiga'. Reč je o delu - u kome junakinja menja pol i postaje junak - koje je svojevrstan nastavak njegove prethodne knjige 'Kratkodnevica'. Dakle, kako kaže kritika, ovo je štivo začinjeno za Basaru karakterističnim groteskno-humornim obrtima, poigravanjem sa važnim idejama iz socijalno - psihološke i političke sfere.
Na samom početku razgovora, dok još gotovo nismo ni seli, kontroverzni pisac, visoki funkcioner Demohrišćanske stranke i verovatno naš budući ambasador na Kipru je rekao kako ovoga puta neće da govori ni o politici ni o diplomatiji. Zvučao je prilično ultimativno. Možda je reč o novom Basarinom imidžu, a možda tako treba da se ponaša budući diplomata. No... A hoćete li da govorite o filmu 'Bumerang' reditelja Dragana Marinkovića, rađenom po vašem scenariju, koji je nedavno imao premijeru?
- Može. Likovi u filmu nemaju razrađene karaktere, kao uostalom ni mnogi koji su rođeni iz vašeg pera. Ne mislite li da je to popriličan problem kada ih treba preneti na filmsko platno?
- Zadovoljan sam kako se Dragan Marinković snašao u rešavanju tog problema. Naime, likovi podsećaju na pisca scenarija i na reditelja. Rečju, podsećaju na sve nas koji smo imali tu nesreću da proživimo poslednjih deset, dvanaest godina u zemlji Srbiji.
U kom smislu? Po čemu oni to podsećaju na sve nas?
- Po tome što smo svi mi u ovoj zemlji isti. Razlikujemo se samo po odelima. Jedina personalnost danas ogleda se u markama odela. Tako da ispada kako su bolji i karakterniji oni ljudi koji nose skupa odela, odnosno oni koji imaju para da kupe 'Armani'. A mi koji nemamo para za 'Armani'?
- E, a mi koji nemamo para, koji smo sirotinja što nosi 'Kluz' ili 'Beko', manje smo karakterni. Lično nisam imao para da kupim odelo marke 'Armani' pa sam morao da pišem o beskarakternim likovima. Jer, sve moje simpatije su na njihovoj strani. Zašto ste kraj scenarija napisali u tako katastrofičnom tonu?
- Pa, to je jedini liogičan kraj. Da bi mogli da snimamo film o drugoj kafani morali smo ovu prethodno da srušimo. I onako mi se njen enterijer nije ni malo sviđao. Zaslužila je da nestane u prahu i pepelu. A kako vam se sviđa ova nova kafana?
- Koja? Pa, nova...
- Nova još nije koncipirana. Upravo u vreme rušenja stare i stvaranja nove, još nekoncipirane, kafane vi ste se u svojim romanima, na izvestan način, okrenuli ljubavnim temama. Otkud to?
- Nijedna druga tema mi nije preostala, tako da sam se morao latiti takve teme. Pokazalo se da mi to ide od ruke. E, ubuduće ću pisati samo ljubavne romane. Možda i one čuvene, 'herc' knjižice. U vašoj novoj knjizi 'Džon B. Malkovič', koja je nastavak 'Kratkodnevice' i u kojoj junakinja uz pomoć plastične hirurgije postaje junak, uspostavljate, blago govoreći, vrlo čudne ljubavne odnose?
- Nije to ništa šta se događa u realnosti. Niste li u toj knjizi sveli ljubav na seks? - Ja!? Ma, kakvi...daleko od toga. To je knjiga koja vrvi od čistih, rafiniranih osećanja. Malo su, istina, nekonvencionalna i nesvakidašnja ali su vrlo jaka. Tu su emocije dovedene do svojih krajnjih granica. I sa teritorije tih emocija će se otcepiti one najgore. Kako vi gledate na te nekonvencionalne erotske veze? - A na koje veze vi mislite? U vašem romanu ima erotskih veza između dve žene i između dva muškarca...
- Auu, nemojte vi tako. Optužiće vas Svetlana Slapšak i Društvo za zaštitu lezbejki i pedera. O pederima i lezbejkama sve najbolje. Otukud takva izjava? To ne liči na vas.
- Takav je momenat. Moram da budem politički korektan. Dokle?
- Neću dugo biti politički korektan. U sledećem romanu ću obraditi romansu između jedne gimnazijalke i jednog vepra iz zemljoradničke zadruge, ili recimo iz 'BIM Slavije'. Zašto baš takva kombinacija?
- Zato što je svinjska. Jer, on je svinja. Da li je reč o nekoj paradigmi?
- A, ne! Emocije će to izgladiti. Ona će poljubiti tog vepra i on će se pretvoriti u intelektualca i homoseksualca. Tatjana Nježić
