Izvor: Blic, 06.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Piramida vlasti se ruši odozgo
Piramida vlasti se ruši odozgo
Osamnaest godina Jovan Despotović je radio klao kustos u Muzeju savremene umetnosti. Zbog nesuglasica sa direktorom uručen mu je otkaz 1993. godine. Sledi spor dug dve godine, nakon koga je vraćen u MSU. U aprilu 2000. dobija drugi otkaz. Snalazi se. Piše tekstove u dnevnoj i stručnoj štampi, priređuje izložbe (za druge)… Trenutno, kao saradnik Centra za kulturnu dekontamnicaju radi na mega-projektu predstavljanja jugoslovenske umetnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Berlinu. I, budući da je rešenje o otkazu neosnovano, očekuje da se uskoro vrati u svoju matičnu kuću. 'Na mesto kustosa', kaže za 'Blic' - da ne bude nagađanja!
Na čiju inicijativu je došlo do izložbe u Berlinu?
- Nemačka Fondacija 'Hajnrih Bel', na čijem je čelu Đerđ Konrad, pozvala je CZKD da priredi izložbu naše umetnosti devedesetih. Autor koncepcije je prof. dr Irina Subotić. Ovih dana mali tim kritičara privodi kraju selekciju. Težnja je da se prikaže ono stvaralaštvo protekle decenije koje je odraz stvaranosti - koje učitava svu dramu vremena promena ideologije, pomeranja granica, etničkog čišćenja, katastrofe ratova, egzodusa čitavih naroda... Kakvu ste postavku zamislili?
- Dogovoreno je da se izložba sačini iz dva dela: umetničkog i dokumentarnog. U umetničkom delu biće zastupljeni Marija Dragojlović, Dušan Otašević, Mrđan Bajić, Dragan Srdić, grupa Škart i Led-art… Zatim video radovi Jelice Radovanović, Dejana Anđelkovića, Milice Tomić, Branka Pavića, na primer, fotografije Tomislava Peterneka, Goranke Matić, Vesne Pavlović, CD-romovi Dejana Anđelkovića, Zorana Naskovskog, Vide Jocić, grupe Apsolutno, kompjuterske umetnosti Čedomira Vasića, plotera i plakata Coraxa, Raše Todosijevića, Saše Stojanovića i mnogih drugih. Dokumentarni deo izložbe sastoji se od stotinu novinskih fotografija, zatim fotografija radova umetnika, poput Zvonimira Santrača, video-zapisa radova grupe Magnet, akvizitarijuma pokreta Otpor… Otvaranje je zakazano za 19. novembar. U čemu je izložba specifično srpska, odnosno evropska?
- Specifično srpska je samo utoliko što je nastajala u uslovima izolacije od sveta, sve goreg materijalnog položaja i institucionalnog pokušaja da joj se nametnu sadržaji sa tobožnjim nacionalnim predznacima. No, u značajnom delu, naša umetnost je odolevala tim retrogradnim procesima... Ona koja je u tome uspela, zasigurno će jedina ostati kao znak proteklog vremena - biti istoriografisana kao 'umetnost devedesetih'.
Vaše kolege iz MSU upravo su uputile pismo direktoru Radislavu Trkulji, sa bezbroj zamerki i optužbi, između ostalog i zbog 'provincijalnih izložbi' i privatizacije muzejskog prostora. O čemu je reč?
- Mogu samo pretpostaviti da su u pismu nabrojane 'zasluge' sadašnjeg direktora Muzeja (verovatno i članova Upravnog odbora) za stanje u kome se ova kuća nalazi. Izneti argumenti će valjda pokrenuti savest republičkog ministra za kulturu - makar koliko da je on 'privremen' - da zaustavi dalje propadanje ovog Muzeja. Njegove namere se moraju odmah jasno videti, a svode se na nužnost prvog poteza: da smesta smeni sadašnjeg direktora i članove UO (Momčila Antonovića, Dragoša Kalajića i Nikolu Kusovca), i da imenuje privremeno rukovodstvo koje će otpočeti revitalizaciju rada Muzeja. Šta vi lično mislite o Radislavu Trkulji i članovima Upravnog odbora MSU?
- Ako vaše pitanje cilja na deo njihove delatnosti koji se tiče Muzeja, ne samo moje mišljenje, već i opšte stručne javnosti, jeste da su oni za proteklih sedam godina uspeli da se uvrste u najveće štetočine koje su se pojavile u srpskom institucionalnom sistemu kulture i umetnosti. Ubrzo po njihovom postavljanju na ove položaje postalo je jasno da se piramida ne može rušiti odozdo, već odozgo - dakle od glave. Pa kako je taj vrh vlasti pao, polako se i ona ruši. Ranija militaristička, ksenofobična i autistična politika, od koje je obolelo celokupno srpsko društvo, neminovno će biti zamenjena civilnom, onom koja je okrenuta susedima i svetu, koja se sa velikom internacionalnom zajednicom ume da komunicira. Šta to konkretno podrazumeva u kulturi?
- Kultura u tom pogledu ima posebne zadatke: povratak ovog društva u civilizovani deo sveta. Znači, ništa nije prirodnije od očekivanja da se kadrovski obnovi (zameni) sadašnji sastav, ne samo upravljačkih organa u centralnim institucijama kulture, već i među onim njenim članovima (kustosima) koji nisu imali znanja, niti ideje o potrebi zaustavljanja tih destruktivnih procesa. Milena Marjanović
