Izvor: B92, 01.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pepeo sirovina za gradnju puteva
Beograd -- Postoji način da nagomilani pepeo bude iskorišćen za izgradnju puteva.
U Srbiji se godišnje proizvede sedam do osam miliona tona elektrofilterskog pepela koji nastaje kao nusproizvod iz termoenergetskih postrojenja. Procenjuje se da trenutno u Srbiji ima oko 300 miliona tona deponovanog pepela. To je trenutno najzastupljeniji neiskorišćen otpadni materijal u Srbiji, piše Blic.
Rešenje tog velikog ekološkog problema trenutno se nazire u korišćenju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pepela u građevinskoj industriji, ali i za pravljenje specijalne vrste gline koja bi, sem pepela, sadržavala drugačiji otpad, kanalizacioni fekalni mulj.
"U putogradnji bi moglo da se utroši 10.000 tona elektrofilterskog pepela, ali bi u izgradnju brana, na primer, moglo da se potroši 100.000 do 200.000 tona pepela godišnje", objasnila je Nina Kordić, iz Instituta za materijale. Iz toga proizlazi da je potrošnja pepela u izgradnji puteva 10 puta manja nego, na primer, u hidrogradnji.
"Za pravljenje puteva pepeo se mora skidati vazduhom sa filtera, a ne vodom jer onda dobijate đubre", objasnila je ona i dodala da bi Evropska banka trebalo da odobri kredit od 25 miliona evra za projekat rešavanja tog problema. Međutim, korišćenjem u putogradnji rešio bi se samo problem s novonastalim pepelom, dok bi ostao problem s deponovanim.
"U ovom trenutku se radi na izradi studije za korišćenje elektrofilterskog pepela u putogradnji. Ali radiće se i drugi deo studije, koji bi trebalo da obuhvati i pepeo koji je deponovan. Studija se radi da bi pokazala da li taj materijal može da se iskoristi, a po onome što smo videli u svetu, može" objasnio je Dušan Čamagić iz Ministarstva za kapitalne investicije.
Međutim, problem deponovanog pepela mogao bi biti rešen proizvodnjom veštačke gline hidrostab, na čijem se razvoju radilo šest godina. Ta glina dobijena je u nemačkim i holandskim laboratorijama, a predstavlja jedno od najsavremenijih rešenja za ekološku izolaciju svih vrsta deponija, a ne samo pepela. S obzirom na to da se za glinu koristi i kanalizacioni mulj, to bi umnogome rešilo probleme s tim otpadom u Beogradu, Kragujevcu i drugim većim gradovima.
Deponija pepela može da se gomila do određene visine, nakon čega se mora praviti nova. Uz pomoć tog materijala bi postojeće deponije praktično mogle biti obložene i ukopane u zemlju, dok bi preko njih mogli da se grade novi objekti ili putevi.
Umesto pepela za izradu ove gline može se koristiti i drugi otpad, kao što je šljaka iz rudnika. Većina zapadnoevropskih zemalja je potrošila velike količine elektrofilterskog pepela za svoju građevinsku industriju, dok kod nas taj pepeo zauzima oko 1.400 hektara obradive zemlje. Vrednost te zemlje mogla bi biti veća od pet miliona evra.
