Izvor: B92, 28.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pendrečenje i napredovanje
Beograd -- Slučajevi brutalnog prebijanja ljudi od 1991. do 2000. uglavnom zastareli.
Batinaši u policijskim uniformama iz Miloševićevog vremena nisu odgovarali za premlaćivanja građana od 1991. do 2000. zbog dugogodišnjeg ometanja tužilaštva i policije. Interesa za kažnjavanje policajaca koji su počinili te brutalnosti nije bilo u vreme Miloševića, ali ni posle 5. oktobra, u sve tri Vlade.
Zahvaljujući nedostatku političke volje, mnogi od tih slučajeva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su pravno zastareli, pa Miloševićevi batinaši i dalje bez posledica rade u MUP-u Srbije. Izvesne šanse za pokretanje postupka imaju žrtve koje su preživele torturu od 1996. jer za njih još ne važi apsolutna zastarelost. Ti ljudi moraju da se interesuju u tužilaštvima da li je i kako postupano po njihovim krivičnim prijavama. Ako su tužilaštva odustala od krivičnog gonjenja, žrtve mogu pokrenuti postupak po privatnoj tužbi.
Profesor Goran Ilić sa Pravnog fakulteta u Beogradu objašnjava da postoje dve vrste zatarelosti. Jedna je relativna i računa se od vremena izvršenja krivičnog dela, a druga je apsolutna, koja je dva puta duža od relativne i računa se takođe od izvršenja krivčnog dela, ali ako se preduzme neka procesna radnja u cilju gonjenja učinioca. "Ako je propisana kazna veća od tri godine, što je verovatno slučaj s batinanjem građana, relativna zastarelost je pet godina, a apsolutna zastarelost 10 godina. Batinanja građana sa demonstracija 1996/97. su na granici apsolutne zastarelosti, a sve pre toga je zastarelo", kaže Ilić.
Vladan Batić, nekada ministar pravde, tvrdi da u tadašnjoj vladajućoj koaliciji nije postojala jedinstvena politička volja da policajci batinaši budu privedeni pravdi. "Da je to moglo biti urađeno bilo bi urađeno, ali ja sam bio usamljen u nastojanjima da se pred sudom nađu predstavnici bivšeg režima koji su prekršili zakon i policajci koji su premlaćivali građane", kaže Batić.
Upitan zašto u vreme dok je bio ministar pravde sudovi nisu rešavali slučajeve policijske brutalnosti koji tada još nisu bili zastareli, Batić kaže da ne zna. "Znam samo da su razni slučajevi stigli do tužilaštva i stajali po fiokama, ali ja nisam mogao da utičem na Tužilaštvo.
Mirko Brborić, šef Biroa Unutrašnje kontrole MUP-a Srbije, kaže da je jedan broj policajaca koji je učestvovao u batinanju ostao u policiji i da je u mnogim slučajevima nastupila zastarelost. On kaže da je njegova služba otkrila desetak policijskih starešina koji su rukovodili akcijama premlaćivanja građana i zahvaljujući tome su napredovali u službi.
Vesna Pešić, direktorka Centra za antiratnu akciju, podseća da je zastarela tužba koju je podnela protiv tadašnjeg načelnika zemunske policije zbog brutalnog ponašanja u protestima 2. februara 1997. "Taj policajac se nikada nije pojavio na sudu i tužba je zastarela", kaže Vesna Pešić i ističe da ne može da ospori činjenicu da je njena tužba, kao i mnoge slične zastarela, ali da najveći problem predstavlja to što su takvi ljudi i dalje ostali na svojim položajima u policiji, ili su čak i napredovali.
Ona tvrdi da je ministar policije Dragan Jočić tokom svog mandata smenio oko 600 ljudi u policiji vrativši tako na posao mnoge stare kadrove iz vremena Slobodana Miloševića koji su bili izvršioci i nalogodavci premlaćivanja protestanata.
Slobodan Homen, funkcioner Demokratske stranke, kao lider Otpora je bio žrtva policijske brutalnosti, kada su ga na Terazijama pretukli i slomili mu nogu. On smatra da bi najefikasniji način kažnjavanja tih policajaca bio primena Zakona o lustraciji. "Zakon o lustraciji postoji, ali se ne sprovodi. Evidentno je da zbog političke volje Zakon nikada nije primenjen i da ova vlada nema nameru da ga primeni. Bojim se da je sada za to kasno", kaže on.
.jpg)
