Izvor: Politika, 03.Avg.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peglanje veša se plaća samo kućepaziteljkama
Jer, ipak, treba naše devojke naučiti i da skuvaju ručak i da operu veš, a ne samo da ispijaju kafe i gledaju serije
Moram se izraziti pažljivo i proračunato, jer ukoliko napišem kakvu uvredljivu reč, iako možda nisam toga svesna i iz krajnje dobre namere, obasuće me drvljem i kamenjem! Ženska prava, ženske organizacije, ženska posla i „neplaćeni posao u domaćinstvu”.
Dakle, u čemu je stvar? Vidim – vazda se raspravlja o učešću žena u vladi i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skupštini, u politici uopšte, u važnim državnim institucijama. Pošto sam žena, hoću reći ženskog sam pola, rod je kulturno određen, a nečija žena i majka ću biti kad rodim decu, trebalo bi po nekom glupom pravilu da se podignem protiv muške dominacije, da ih napadam, da im se suprotstavljam, jer su mi na svu sreću dati uslovi da lajem na muškarce (nisu me zlostavljali u porodici, pa mogu sama da odlučim na šta ću da se žalim i od čega ću da zarađujem). Samo, još to ne radim. Slažem se da postoji muška dominacija, što mogu potvrditi i pripadnici muškog pola, zašto bi negirali. Tako stvari stoje, istorija je pokazala kako se to odvijalo i dovelo do neravnopravnosti. Ono što je jako nepravedno i uzbuđujuće je to što se danas za prava žena zalažu one žene (neću da generalizujem, ali tako se čini) kojima je bilo omogućeno da se na odgovarajući način obrazuju, pa mogu zaključiti da ih bar nisu fizički zlostavljali u porodici, čim su mogle da studiraju na univerzitetima (poštujem svačiji trud i rad). Nezadovoljne su nekakvim političkim neomogućenim ili nedovoljno plaćenim pozicijama, a ne znam da li su se možda zapitale da li je dozvoljeno tamo nekoj ženi prvo da se školuje, a onda da sama odluči da li će stupiti u brak ili ne, da se pobuni protiv muške tiranije, da stupi u politiku i tako redom. Šta ćemo s njima? Kako da se za njih sazna i da se promeni nešto?
Sa druge strane, koji je kriterijum zlostavljanja žene u porodici? Ne bih rekla da je svaka četvrta žena žrtva nasilja. Neću da iznosim teorije zavere, ali sijaset takozvanih humanitarnih organizacija voli da sebi pravi posao, pa viču na sva zvona kako u Srbiji pobiše žene u porodici! Ne pokušavam da minimalizujem – nasilje je vazda bio veliki problem i ništavni deo ljudske ličnosti i ljudskog roda – ali ne bih ni da se složim sa svim što čujem ili vidim u medijima. Mediji su najbolje sredstvo manipulacije, pa tako koriste i ovu krajnje ozbiljnu stvar da od nje prave tragediju i opštežensku žrtvu pred svetom. Žene se zaista žrtvuju za decu i porodicu, ali je izlišno pričati o neplaćenom radu. Žene ostaju pored svoje dece, jer vodanje po sudovima mnogo košta, pa je bolje ne igrati se sa sudbinom, to jest mužem i sudom, ali ne bi one da učestvuju u političkim igrarijama koje pomeriše pamet i muškarcima i ženama u ovoj mučenoj zemlji.
Pričale su nama bake kako je njima bilo u brdima, a znaju i naše majke da se za ljubav prema detetu i peglanje veša plaća samo kućepaziteljkama, a ne majkama. Znamo i mi devojke od po dvadeset i nešto da je glupo i pričati u dvadeset prvom veku o neplaćenom poslu u domaćinstvu, jer, izvinite me, danas deo posla majki obavljaju obdaništa, psiholozi, edukativne emisije i ostala čuda tehnike i kulturnih dostignuća, pa je malo ponižavajuće pričati o takvim stvarima.
Mada postoji uvek i druga pogubna strana. Ono što su feministkinje dosad postigle da unaprede i dovedu do veće ravnopravnosti, veliko je kao svemir i poštovano kao božanstvo, ali preterivanja i vajkanja nekolicine dokonih nisu potrebna, jer ipak, treba naše devojke naučiti i da skuvaju ručak i da operu veš, a ne samo da ispijaju kafe i gledaju serije, imajući u vidu ovu halabuku oko ženskog pitanja i njihove osvete muškoj tiraniji, tako što će biti loše majke i žene, a dobre feministkinje. Jer, nažalost, neće mnoge na pravi način razumeti za šta se to žene bore; škola nije dovoljno školovala mlade da im objasni da treba biti majka, a ne ispijačica kafa, koja je igrom slučaja rodila dete.
Osim toga, ako ćemo pravo, mogli bi naučiti decu da prijave kad komšija tuče ženu, a ne da po srpski okrenu glavu i, kao njihovi roditelji, odmahnu glavom: to se nas ne tiče.
*Studentkinja
Jelica Petrić
objavljeno: 04.08.2012
