Izvor: Politika, 26.Feb.2014, 16:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlog i stranci
Povodom teksta „Stranci da, korporacije ne”, „Politika”, 20. februara
Bilo je odjeka na tekst „Bolje stranci nego parlog”, u kojem sam tvrdio da nije štetno ako strani građani imaju posede u Srbiji. Ako je dopušteno da stranci investiraju i podižu (ili kupuju) fabrička postrojenja, zašto ne bi mogli da poseduju i obradivo zemljište?
Neki, čuo sam, odobravaju moje načelo da „nije važno ko poseduje zemljište već kako ga koristi”. Ali nekima se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to nije dopalo, pa ni Milenku Srećkoviću, predsedniku „Pokreta za slobodu” i uredniku časopisa „Fridom fajt info”. On tvrdi da je moj pogrešan pristup sadržan već u prvoj rečenici, dodajući da korist od zemlje „nemaju ni oni koji je poseduju i obrađuju”. Da imaju korist, kaže, „bilo bi više onih koji je obrađuju a manje onih koji dižu ruke od poljoprivrede”.
Dakle: moj pristup je pogrešan a Srećkovićev ispravan. On bi morao to da dokaže odgovorom na sledeće pitanje: ukoliko je zemljoradnja gubitnički posao, zašto je porasla cena zemlje? Zašto se na licitacijama, kad se državno zemljište daje u zakup, javlja jagma koja je blizu tuče i fizičkog obračuna. Zašto stalno raste broj poseda većih od 100 hektara? Istina, takva promena je vidljivija u Vojvodini, nešto manje u Srbiji.
Da li posednici kupuju nove hektare da bi uvećali prihod ili gubitak? Naravno, primenom nove agrotehnike danas može da se dobije visok prinos i prihod koji pokriva troškove, uz obezbeđivanje lepe zarade. To se postiže i u voćarstvu, povrtarstvu, stočarstvu, u svakoj grani poljoprivrede, ukoliko se u prastari zanat – zemljoradnju unese novo znanje i napusti stara, svaštarska proizvodnja.
Tvrdnje Srećkovića ne podudaraju se s podatkom da imamo na desetine seljaka koji visinom prinosa dostižu najbolje evropske farmere, čak i sa manjom budžetskom podrškom siromašne države. Davanje prava da kupuju i poseduju nekretnine, uključujući i obradivo zemljište, obaveza je koja nas čeka stupanjem u uniju Evrope. Nećemo moći da im uskratimo to pravo, uprkos želji nekih koji u tome vide opasnost po Srbiju i Srbe. Ako se pokaže da strani vlasnik ne koristi kupljeno imanje na dobar način – govor se raskida, pa i ako nije postavio pumpe za zalivanje ili nema rogate stoke. Novost da i stranci kupuju i poseduju zemlju nije štetna i opasna. Naprotiv, imaćemo koristi, i zbog demonstracije najnovije, produktivne agrotehnike, poređenja i takmičenja. Zato podsećam na narodnu izreku: „Što će biti jesenas – neka bude večeras”.
Novinar, predsednik pokreta BogataSrbija
Zaharije Trnavčević
objavljeno: 26.02.2014.
