Izvor: Blic, 16.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pare ugrožavaju stvaralaštvo
Pare ugrožavaju stvaralaštvo
Kada sam pre par godina gledao film 'Glengeri Glen Ros' nisam izdržao do kraja već sam zaspao. Valjda sam bio pijan, ne sećam se. Onda sam nedavno, pre prve probe, ponovo pogledao taj film i ponovo sam zaspao - iako sigurno nisam bio pijan. Međutim, kada sam pročitao komad, video sam da je odličan', kaže naš poznati glumac Tihomir Stanić, objašnjavajući, na svoj način, komad Dejvida Memeta 'Glengeri Glen Ros', koji će premijerno biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izveden u okviru Belefa, početkom jula u BDP-u. I dodaje 'U tom filmu za koji mnogi kažu da je odličan, igraju poznati holivudski glumci i ja na primer, igram ulogu koju je igrao Al Paćino.'
U čemu ćete se razlikovati?
- Razlika je u tome što sam ja viši rastom i lepši od njega.
Ko čini ekipu ove predstave?
- Predstavu režira Alisa Stojanović, rediteljka sa kojom sam, tokom rada postao i prijatelj. Glavnu ulogu igra Đuza Stojiljković sa kojim je jako inspirativno raditi. To je glumac koji uvek iznova fascinira onom već otrcanom činjenicom da već na prvoj probi zna tekst, da je najspremniji. Baš u vreme kada su počele probe za ovu predstavu, čitao sam jedan tekst Soje Jovanović u kome ona kaže: 'A onda nam se 1947. godine pridružio Vlastimir Đuza Stojiljković. Facinatno je da on i posle toliko godina rada na probi izgleda kao ambiciozni početnik. I to je savršeno, rad sa njim je dragocen i za nas srednjake, a za ove mlađe pogotovo. Đuzin najdirektniji partner u predstavi sa kojim ima najviše scena je Gordan Kičić i njih dvojica deluju dosta zanimljivo. 'Ritam sekciju' srednjaka čine Goran Daničić, Boda Ninković, ja i Predrag Perović Denja.
Vaša prethodna premijera je bila 'Rodoljupci' u DP-u. Kako sada, kada je prošla gužva u vezi sa otvaranjem pozorišta, gledate na tu predstavu?
- Sticajem raznih okolnosti, nikada pre nisam igrao u tom pozorištu, mada sam intuitivno znao da ću igrati za otvaranje, i želeo sam da igram ovu ulogu koja mi je dodeljena. Iako nisam ničim uticao na to. Ponosan sam na činjenicu da učestvujem u toj predstavi. Mislim da je to značajna predstava.
Hoćete li, ipak, to precizirati?
- Reditelj je za otvaranje zamislio predstavu koja ni po čemu nije prigodna i svečarska i nije primerena tom svečnomo činu, već nekom kreativnom osećanju.
Upravo ste na Sterijinom pozorju, gde je formulisana teza da nam fale evropski cenjeni reditelji, nastupali u predstavi jednog takvog reditelja, Slovenca Tomaža Pandura. Zašto naši reditelji ne rade više van zemlje?
- Naši reditelji nemaju potrebe da idu bilo gde da rade zato što sticajem raznih okolnosti, počev od genetskih predispozicija, ovde imaju na raspolaganju najbolje glumce. Bilo bi glupo ići nekuda kad svi ovi koji dođu da rade ovde, kažu da su naši glumci najbolji. A što se tiče Pozorja, to hoću sam da kažem, ze mene lično Pozorje ne postoji od 1983. godine kada zbog 'Golubnjače' nije pozvana ni predstava 'Ravangrad', u kojoj sam ja, kao mlad glumac početnik, bio žrva nekih političkih igara. Tada sam video po kom principu se vrši selekcija, kako funkcioniše Pozorje i mislim da se tu i dalje ništa nije promenilo i da je ono i dalje jedna politička igranka.
Jedan ste od najznačajnijih glumaca srednje genercije, mnogi vaši ispisnici su na važnim mestima. Zašto i dalje tolerišete tu sitaciju o kojoj govorite, zašto ne učinite nešto?
- Dve godine, i to u veme bombardovanja, bio sam predsednik Udruženja, pisao pisma članstvu, pisao pesme, recitovao i ništa. Shvatio sam da se položaj glumaca, našeg esnafa uopšte, u bilo kom aspektu najbolje može popraviti tako što ću popraviti svoj status. Ako meni lično bude bolje, bolje je i esnafu, i što nas je više kojima je bolje, bolje je esnafu. Pre nekoliko godina sam, po cenu da ne učestvujem na jednom festivalu, insistirao da mi bude plaćeno. Oni su rekli dobro ali nemoj nikome da kažeš pošto mi ne plaćamo. Ja sam to rastrubio svuda i sledeće godine su svi bili plaćeni. Mislim da je naš osnovni problem lično pristajanje na neuslovnost bilo koje vrste. Ja znam da ne mogu nauditi televiziji Pink time što se ne pojavljujem kod njih, ali neko ko ne želi da se pojavljuje na toj televiziji može u meni da nađe uporište.
Znači li to da biste odbili da igrate u nekoj seriji da vas pozovu?
- Nemam ništa protiv ljudi koji se pojavljuju tamo, čak ni ne znam ko se sve pojavljuje jer ne gledam tu televiziju, i sve ovo što govorim ne znači da se i sam neću pojaviti jednog dana tamo. Ono što hoću da kažem jeste da lični čin ima neuporedivo veće dejstvo od onog koje se čini da ima. Pomenuli ste ljude moje generacije koji su na nekim položajima i našu borbu. Ja sam se od svih njih izborio za najveće privilegije. Ima li veće privilegije nego biti samo glumac. Na kraju krajeva, krajnji cilj svake profesije jeste biti samo to. Posle dvadesetak i nešto godina koliko se bavim ovim poslom, mene to i dalje ispunjava i ja od tog posla živim i za taj posao živim. Beograd veći od države
Mislim da će se vremenom ispostaviti, da je ovo jako značajna predstava za budući pozorišni život u Srbiji. Odnosno, ona to već jeste, samo što mi to ne vidimo. Nekada se sloboda stvaralaštva ograničavala komisijama, sada se to pak čini novcem. Ova predstava se izborila za taj princip slobode stvaralaštva, ona je znači rađena namenski, za otvaranje, i to pozorišta koje je nekada bilo državno i koje će izgleda ponovo biti. S obzirom da je Beograd veći od države, ono već jeste državno pozorište.
