Izvor: Politika, 12.Apr.2015, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pank po ukusu mladog Patka Dače
Slavni američki rok-bend „Mudhoney”, 4. juna prvi put nastupa u Srbiji
Lišiti „Mudhoney”, legendarni američki bend koji će beogradska publika najzad moći da vidi i sluša, njihove omiljene faz pedale, po kojoj su besomučno gazili, isto je što i ostaviti Džejmsa Bonda bez čudesnih spravica – tako se moglo pretpostaviti. Ali, kao što je agent 007 u poslednjoj inkarnaciji, prepušten svojim golim šakama, postao samo još smrtonosniji, i „Mudhoney” je zadržao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << probojnost nakon što se odlučio za čistiji zvuk gitare.
Drugi efekat krivljenja tonova „Mudhoney” nije ostavio iza sebe, pokazujući da ih je to ipak mnogo više definisalo. Taj se efekat nalazi u glasu njihovog pevača i gitariste Marka Arma. Urlanje je za rok pevača karakteristično koliko i DNK otisak za svakog čoveka i odaje njegovu pravu prirodu. Kris Kornel, vokal druge poznate grupe iz Sijetla – „Soundgarden”, bez obzira na savršenu glasovnu tehniku, imao je tarzanski vrisak, nalik lordu Grejstoku čija prefinjenost ne može da sakrije histerični mačizam osobe koja je odrasla kao predvodnik čopora gorila. Kurt Kobejn, lider „Nirvane”, naizmenično je očajnički vrištao i adolescentski se drao sa perverznim uživanjem u sopstvenom gađenju, nalik morbidnijem Tomu Sojeru dok svim klincima u kraju pokazuje svoju gadnu ranu na nozi. Pubertetsko je i sarkastično kreveljenje Marka Arma – slično bi zvučali Bivis i Bathed kad bi imali muzičkog talenta i ozbiljan koeficijent inteligencije.
Taj zajedljivi prezir se ne oseća samo u glasu i stihovima, nego i u melodijama „Mudhoney”. Ali, taj bend je uvek imao i mnogo više smisla za humor od svojih vršnjaka iz Sijetla, opterećenih velikoumetničkim i velikomučeničkim pretenzijama. Cilj im je bio naprosto da estetiku garažnog roka poguraju do krajnjih granica. Tako su zvuk oformili na istrzanim rifovima, dodatno „izlomljenim” neprekidnim nepravilnim prelazima na bubnjevima i maničnim solažama, uz bas koji je „čekićao” čvršće i preciznije od najbolje bušilice. Zbog svega toga su „Mudhoney” delovali pomalo kao pank bend kakav bi vodio izvorni Patak Dača, onaj koji je po agresivnosti i histerično dobrom raspoloženju više ličio na Džokera nego na pritupog podlaca i „bokserski džak” za Duška Dugouška, u šta je Dača kasnije pretvoren.
Uvek su bili i možda omiljeni bend ostalim muzičarima iz Sijetla koji su karijere započeli kasnih osamdesetih godina i postali poznati kao grandž scena – to ime je nehotice dao upravo Mark Arm. Ali, mada su išli na turneje zajedno sa „Nirvanom” i sastavom „Pearl Jam”, „Mudhoney” valjda nisu bili dovoljno turobni da bi se uklopili u ondašnju modu smrtno ozbiljnih bendova, pa nisu ni dosegli status zvezda. To im nije oduzelo ugled kultne grupe, jedne od najvažnijih u garažnom roku u poslednjih četvrt veka.
Prvi put će u Srbiji nastupiti 4. juna, u beogradskom Domu omladine.
V. Vukasović
objavljeno: 12.04.2015.
.jpg)
