Izvor: Politika, 11.Jun.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pajtićev let ispod radara
Umesto novog marketinškog premaza, DS-u je potreban novi politički etos zasnovan na skromnosti i solidarnosti
Posle izbora Bojana Pajtića za lidera DS-a preostaje nam da kažemo da je utrenutku duboke moralne krize Demokratskoj stranci nasušno bio potreban predsednik neopterećen hipotekama prošlosti. Bojan Pajtić to nije: bio je na čelu poslaničkog kluba DOS-a u vreme afere ,,Bodrum”, jedne od najsramnijih epizoda modernog srpskog parlamentarizma. Za još uvek pristojan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ugled u javnosti Pajtić može da zahvali činjenici da je Dragan Đilas bio glavna meta naprednjačkih napada. Ipak, Pajtićev let ispod radara neće dugo trajati jer će se uskoro sva pažnja političkih protivnika usmeriti na njega. A onda će se demokrate (prekasno) suočiti s činjenicom da im je neuporedivo veću štetu od baražne vatre naprednjacima sklonih tabloida nanelo sopstveno ponašanje na vlasti.
Demokratskoj strancije potreban predsednik sposoban da motiviše dezorijentisano članstvo na višegodišnju opozicionu borbu s neizvesnim ishodom. Čini mi se da Pajtić nije takav pokretač. On je pre politički tehnolog po meri partijske nomenklature navikle na vlast i privilegije koja sliku o stvarnosti formira na stranačkim treninzima uz pomoć istraživanja javnog mnjenja. Umesto novog marketinškog premaza na japijevskoj kulturi usađenoj u stranački mentalitet, DS-u je neophodan novi politički etos zasnovan na skromnosti i solidarnosti. Šanse političara s najdužim stažom na vlasti da uveri partijsku nomenklaturu u neophodnost opozicionarskog asketizma jednake su šansama najbogatijeg političara u državi da verodostojno zastupa levičarske ideje. Dakle, nikakve.
Prvi Pajtićevi nastupi u ulozi predsednika stranke pokazuju i to da nije bolji ideolog od biznismena Đilasa. Poput svog prethodnika, i Pajtić tvrdi da će DS voditi socijaldemokratsku politiku „trećeg puta”. Na prvi pogled, ovo je logičan izbor u Srbiji, zemlji s velikim brojem siromašnih i oštrim socijalnim razlikama, u kojoj Vučićeva vlada najavljuje da će sprovoditi oštru politiku štednje. Međutim, Pajtić bi iz depresivnog stanja evropske socijaldemokratije i uspeha grčke Sirize morao zaključiti da levičarska politika koja donosi glasove podrazumeva zauzimanje tvrđeg stava prema EU. Sprovedene bez prilagođavanja, briselske reforme mogu da ostave znatan deo stanovništva i bez ono malo zaštite koju imaju od države. Umesto da zato usvoji evrorealističku politiku, DS se i dalje grčevito drži evroreformističkog diskursa crpeći iz njega jalove optužbe protiv SNS-a. Ironično, teško da bilo šta Vučiću manje škodi, ako već i ne koristi, od kritike da je ispod evropske maske ostao nacionalista. Očigledno, Vučić trenutno bolje razume vetrove koji duvaju u Evropi pa koristi svaku priliku da, tamo gde to nije previše rizično, očvrsne svoju spoljnu politiku.
Na kraju, odlukom da se bori za opstanak vojvođanske vlade Pajtić je pokazao da nema ni politički instinkt često osporavanog Borisa Tadića. Jer on bi morao da zna da je pad vojvođanske vlade stvar političke fizike. Može se odlagati, ali se ne može zaustaviti. Srpska napredna strankanajverovatnije neće žuriti nego će po receptu uspešno oprobanom na Đilasu, otvarajući sva sporna mesta Pajtićeve duge vladavine, metodično kruniti rejting novog predsednika DS-a, puštajući ga da polako tone sa svojom vladom. Umesto što iscrpljuje sebe i stranku braneći neodbranjivo, Pajtić bi trebalo da se priseti hazarderskog poteza Borisa Tadića,koji je suočen sa sličnom stranačkom krizom 2003. godine odlučio da prizna aferu „Bodrum”, što se kasnije pokazalo kao ključ njegovog i uspona DS-a do pozicije gotovo apsolutne moći 2008. Ima li Pajtić takav gambit na raspolaganju? Ima. Može da podnese ostavku, raspiše pokrajinske izbore i pokuša da ostvari dvocifren rezultat na njima. Ako bi uspeo, onda bi uprkos pobrojanim nedostacima mogao da izraste u neprikosnovenog opozicionog lidera,jer bi privukao naprednjacima nesklone apstinente,a kod članstva vratio veru u uspeh. Nažalost po DS, Pajtić neće povući ovaj potez,jer se poput većine srpskih političara drži alanfordovskog pravila da je uvek bolje biti na vlasti nego u opoziciji. Pa dok traje.
Doktorand na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Miloš Šumonja
objavljeno: 11.06.2014.
