Izvor: Politika, 19.Mar.2015, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pajtić bi istoriju Vojvodine na javnu raspravu
Novi Sad – Simboli Vojvodine nisu egzistencijalno pitanje za građane pokrajine zbog koga bi trebalo žuriti već u javnoj raspravi treba doći do rešenja koje bismo svi podržali, kaže za „Politiku“ predsednik Pokrajinskog odbora DS-a Miroslav Vasin, nakon što su poslanici te stranke u vojvođanskom parlamentu presudno uticali na to da za predlog skupštinske odluke o korišćenju i izgledu simbola i tradicionalnih simbola APV ne bude dvotrećinske većine koju nalaže Statut. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ta sednica Skupštine Vojvodine pokazala je da postoje, po rečima Vasina, veoma različiti pogledi na pitanje šta su tradicionalni grb i zastava.
„Demokratska stranka je upravo zato što je shvatila da nije bilo dovoljno rasprave odlučila da bude uzdržana u glasanju, s idejom da je o simbolima potrebna široka javna rasprava. U tu javnu raspravu pozvaćemo naučne krugove i predstavnike nacionalnih saveta u nekom narednom periodu, kako bismo došli do jedinstvenog stava koji bi svi podržali“, kaže Vasin, koji je i potpredsednik pokrajinske vlade.
On je ocenio da je javna rasprava o tim simbolima potrebna i zbog svega onoga što se tim povodom čulo u reagovanju Srpske napredne stranke, kako kaže, „u najboljem stilu devedesetih godina“.
SNS je naime reagovao povodom promene stava DS-a oko ove odluke za koju su prethodno glasali u skupštinskim odborima. Njom je predloženo kako će preciznije izgledati tradicionalni zastava i grb iz 1848. godine i njihova upotreba ravnopravno sa već postojećim simbolima.
„Glavni razlog za odbijanje podrške tradicionalnom srpskom grbu i zastavi iz Vojvodine leži u antisrpskoj političkoj suštini DS-a i njegovog delovanja“, saopštio je Savet SNS-a za Vojvodinu.
Vladimir Galić, poslanik SNS-a, podseća da je Savez vojvođanskih Mađara na sednici Skupštine Vojvodine glasao za tradicionalni grb i zastavu, a da DS nije: „Na šta to liči! To što se oni odriču sebe i svojih predaka, to je njihova stvar. Ovakve stvari šalju DS u istoriju. Ali neću da to i meni nameću.“
Galić se pita kako to DS zamišlja da se tradicionalni simboli koriste, ako su već odbili da to bude ravnopravno sa već postojećim: „Jednom godišnje, negde u podrumu?“
--------------------------------------------------------------------
Zašto grb iz 1848. godine
Grb iz 1848. godine je kao tradicionalni simbol unet u predlog odluke uz konsultacije sa našim najpoznatijim heraldičarem Dragomirom Acovićem, kaže za „Politiku“ poslanik SNS-a Vladimir Galić.
„Zašto baš 1848? Zato što se tada prvi put Vojvodina pominje kao Vojvodina, odnosno Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat. Taj grb govori o razvoju Vojvodine i za vreme, što bi rekao Mika Antić, barjaka Ka und Ka regimente. Vojvodina dakle nije nastala 1945, kako su to rekli ligaši i oni koji su 2003. godine usvajali Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava APV“, ističe Galić.
Ovaj grb iz 1848, navodi on, jeste simbol Josifa Rajačića i Đorđa Stratimirovića, grb koji govori o borbi za autonomiju tzv. ugarskih Srba.
„Govori nam i o Svetozaru Miletiću, o Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, o Matici srpskoj, njenom preseljenju u Novi Sad, o Zmaj Jovi, Lazi Kostiću, Jaši Tomiću. Ovo je jeste grb koji nam govori i o Ignjatu Pavlasu koji je predsedavao 25. novembra 1918. godine Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca, Slovaka, Rusina i drugih koji su odlučili o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji. Grb koji nas podseća da je 1918. u Novom Sadu postojala pokrajinska vlada i skupština“, naveo je Galić.
--------------------------------------------------------------------
Acović: Jasan mi je LSV, ali DS...
Heraldičar Dragomir Acović za „Politiku” podseća da su ga poslanici pitali kako bi mogao i trebalo da izgleda tradicionalni grb Vojvodine, a da je on u odgovoru pošao od toga šta Vojvodina u istorijskom smislu predstavlja, a ne od toga šta bi ko voleo da Vojvodina predstavlja.
„Ovo sada je potpuno fantastična situacija. Jasno mi je zašto je LSV protiv – protiv su svega što se povezuje sa Srbijom. Ali uzdržanost DS-a je nadir njihovog političkog delovanja. To je najniža tačka na koju se može spasti”, rekao je za Acović „Politiku”.
Koja se to šira diskusija sada traži, pita Acović, kada je ranije nije bilo oko simbola iz 2002. i 2004. godine.
„Način na koji su tada doneti bio je najnedemokratskiji i najdegenerisaniji, u smislu nakaznosti postupka”, rekao je Acović.
S. Kovačević
objavljeno: 19.03.2015.
