Izvor: Blic, 20.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Padamo na šarene laže
Padamo na šarene laže
Za Boru Dugića kažu da je mag frule. Vrhunski umetnik. Diplomirani matematičar koji čarolijom svoje muzike već godinama svetom pronosi blago srpskog folklora. A Srbe vraća zaboravljenim korenima. Srdačan je, otvoren i bez ikakve pretenzije da bude veličina. Izbegava da govori o Vukovoj, Oktobarskoj nagradi, zlatu na svetskom festivalu u Moskvi, ovacijama publike na svim meridijanima... Radije bi o novom CD-u. Rat ga je dosta omeo, ali snimanje se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << privodi kraju.
'To je ozbiljan projekat sa nekoliko kapitalnih numera. Dve sam snimio u saradnji sa sinom koji na Berkliju u Bostonu studira muzičku produkciju i inžinjering' kaže za 'Blic'Bora Dugić .'Ujutro' je džez balade rađena živim instrumentima, a 'Ponoćni delirijum' kompozicija u modernom aranžmanu sa vrhunskom tehnikom. Opet eksperimentišete?
- Naravno, bez istraživanja čovek ne može da pronađe sebe. Put do cilja nikad nije prav i bez stranputica. Moje eksperimentisanje ne potiče iz nezadovoljstva. Ja jednostavno otkrivam nove dimenzije sebe samog. Srbe frula asocira na pastire i opanke, a vi je sada kombinujete sa najmodernijim elektronskim zvukom?
- Mi svom opanku, iz kompleksa, računajući da je prevaziđena stvar, ne dozvoljavamo pristup u civilizaciju. Upravo zbog te opterećnosti nismo otkrili novo, a odrekli smo se starog. Plutamo između uvezenog, navika i nečeg što hoćemo, a ne znamo jasno ni šta je to.
U muzici je to najočitije, ali kao da smo izgubili identitet na svim planovima.
- Lako prihvatamo tuđina i tuđe jer smo se odrekli svoga. Mi imamo vašarski sindrom. Bezvrednim hranimo svoju maštu. Padamo na šarene laže. Značili to da kao narod nemamo čvrsto ukorenjene vrednosti?
- Ne. Mi samo ne poštujemo svoje vrednosti. Nismo uspeli da ono najlepše u nama sačuvamo kao konstantu što je veoma važno. Vreme i prostor se uzajamno uslovljavaju, a mi sebe nismo našli u tom preseku. Mi geografski pripadamo Evropi, ali zaboravljamo da joj se moramo približiti i kroz druge aspekte. Ako svoju istorijsku sklonost ka pogibiji ne zamenimo natalitetom, nerad radom, mi namamo šansu u odnosu na okruženje koje je te probleme davno rešilo. Ali, ako se katarza desi na vreme možemo da postanemo Hazari novog doba. Imamo li mi još vremena?
- Ako mislimo da smo privilegovani soj ljudskog roda koji vreme može da vraća napred i nazad zavaravamo se. Ta iluzija i ove dragocene trenutke može da potroši i odvuče nas u još veće beznađe. Balkanski prostori nose neko metafizičko prokletstvo. Balkan ima takav heterogeni sastav da i sam đavo ne da bi našao destruktivniji odnos snaga. U svemu tome pobediće samo trpeljivi, mudri i oni koji imaju samopoštovanje. A samopoštovanje se ne uklapa u filozofiju lake pogibije. Čovek je vrhunska vrednost i, po meni, svaki život, a naročito onaj koji pripada mom nacionu, mora biti sačuvan. Parče kamenjara nije vredno života. Teritorija se pametnije osvaja. Još je Biblija rekla da će zemlja pripasti onima koji se razmnože. Živa sila pritiska i osvaja prostor. Neki su to izgleda shvatili pre nas?
- Srbi jesu mudar narod, ali nemaju strpljenja. Kratkog smo daha, uvek nam nedostaje poslednji potez. Naš fazon je da ništa ne radimo i čekamo da se nešto desi. Da nam imaginacija bude veća od nerada. Ponekad se to dogodi i zablistamo, ali u principu nismo navikli da stvari dovedemo do kraja i zaokružimo. Odnos prema radu je osnovna stvar jer određuje naš položaj u okruženju, određuje materijalnu bazu iz koje se opet razvija kultura, duhovna nadgradnja i, uopšte, način života. A to se na kraju očituje kroz ophođenju među ljudima. Rekli ste jednom da i beba u naručju majke reaguje na zvuk vaše frule jer je taj instrument utisnut u kolektivno nesvesno Srba. Da li će frulu za nekoliko generacija zameniti zurle?
- Ne znam koliko je vremena potrebno da se zapisi kolektivnog nesvesno promene, ali to ne bi smeli da dozvolimo. To bi značilo gubitak tradicije, identiteta, vraćanje unazad. Država mora da podrži umetnike koji čuvaju tradiciju. Kultura ne sme da bude briga entuzijasta i talentovanih pojedinaca kao što je to danas. Kad sve to imate uvidu nije čudo da je vrhunska umetnost potpuno besplatna, što u operu ne možete dovesti publiku, a vašari su puni. Maja Đoti
