Izvor: Vostok.rs, 20.Avg.2011, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POSLEDNjA BITKA. 20. avgusta, na današnji dan, bi se predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću navršilo 70 godina
20.08.2011. -
20. avgusta bi predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević napunio 70 godina" Rodio se 1941. godine u Požarevcu. 1964. godine je diplomirao na pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta. Od 1969. radi u „Tehnogasu" prvo kao zamenik generalnog direktora, pa zatim kao generalni direktor. 1978. godine postaje predsednik Udružene Beogradske banke. Od 1983. je u Predsedništvu Saveza komunista Srbije. 1984. biraju ga za predsednika Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << a u junu 1986. – za predsednika CK SK Srbije. 1989. godine Slobodana Miloševića biraju za predsednika Srbije prvi put, a zatim još dva puta: 1990. i 1992. g. Predsednik Savezne Republike Jugoslavije je postao 15. jula 1997. godine.
Slobodan Milošević je bio prvi jugoslovenski političar koji je javno, pošto je otišao na Kosovo u aprilu 1987. godine, srpskom stanovništvu te pokrajine, terorisanom od strane albanskih separatista, izrazio podršku. Njegov svima poznati uzvik, izgovoren na Gazimestanu u junu 1989. godine: „Vas niko ne sme da bije!" je u optužnici Haškog tribunala docnije iskorišćen protiv njega. Međutim, tužilaštvo Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MTBJ) je grubo izvrnulo smisao njegovih reči, pošto je iz izgovorenog teksta uzelo samo jedan delić, izvrnulo ga, i preuzelo kao bazu za svoju optužnicu. Njihov „citat" glasi: „Čekaju nas borbe". Te reči tužilaštvo je pokušalo da iskoristi kao dokaz da je rat već isplaniran! U stvari, Slobodan Milošević je rekao: „Ravnopravni odnosi jugoslovenskih naroda predstavljaju neophodan preduslov za očuvanje Jugoslavije, za njen izlaz iz krize i tim pre neophodan preduslov za njen ekonomski i društveni prosperitet. Time se Jugoslavija ne izdvaja iz savremenog, posebno razvijenog sveta, pa ni od zemalja u okruženju, u kojima su sve karakterističniji međunacionalna trpeljivost, međunacionalna saradnja i nacionalna ravnopravnost.(") Uveren sam da će svest o slozi i jedinstvenosti Srbiji dozvoliti da postane ne samo država, već i država koja uspešno funkcioniše. Ima smisla da se o tome govori upravo na ovom mestu, na Kosovu, koji je nesloga davno, tragično i za čitave vekove odbacila unazad. Ta nesloga je zapretila i Srbiji, koju može da izvuče samo obnovljena sloga, te da joj tako vrati jedinstvo. Takvo shvatanje uzajamnih odnosa predstavlja elementarnu potrebu zato što se sudbina Srbije nalazi u udruženim rukama svih njenih naroda. Posle šest vekova mi smo danas opet u borbama i pred borbama. [Evo je – ovo je rečenica koju je tužilaštvo iščupalo iz konteksta.] U Srbiji nikada nisu živeli samo Srbi. Danas u njoj još i više nego nekada, ima predstavnika drugih naroda. To za Srbiju nije ništa novo. Iskreno sam ubeđen da je to njena prednost" (1).
Eto šta je Slobodan Milošević u stvari rekao. On je govorio o bitkama za ravnopravnost i za mirno zajedničko postojanje svih naroda Srbije!
Slobodan Milošević je Srbe štitio i kada se već našao u Haškom tribunalu. Pažnju „civilizovanog" sveta je skretao tada već ne na rezolutivni, nego stvarni genocid: „Samo u prvoj godini stranog prisustva na Kosovu i Metohiji izvršeno je pet hiljada terorističkih akata, ubijeno je i kidnapovano nekoliko hiljada ljudi. Porušeno je 150 crkava. Gospodo, kada bi negde porušili 150 džamija, sto pedeset katedrala ili 150 sinagoga – o tome bi ceo svet brujao!" (2)
Danas Srbe na Kosovu iz prvih redova srpske vlasti nema ko da štiti" Uostalom, ako se kaže da je S.Milošević na Kosovu štitio samo Srbe, to bi bila neistina. On je štitio sve građane Srbije, a Albance sa Kosova, možda, čak i najviše, jer su 1997. – 1998. godine po brojnosti glavne žrtve terora takozvane „Oslobodilačke armije Kosova" bili upravo Albanci. Ta stranica istorije kosovske krize još uvek je premalo poznata.
Slobodan Milošević je umro u ćeliji Haškog tribunala 11. marta 2006. godine. Proživeo je samo 64 godine. Ali uspomena na njega će u istoriji ostati zauvek. I to ne samo u istoriji Srba i drugih jugoslovenskih naroda, već u svetskoj istoriji. Zato što je on svoju glavnu bitku vodio sa svetskom globalističkom vlašću („svetskim nitkovlukom" – prema izrazu filozofa A.A.Zinovjeva). Ta njegova bitka je zapisana na pedeset hiljada stranica stenograma sudskog procesa. Istina, mnoge stranice su prazne. Prazne - kao dokaz straha onih koji su započeli „proces veka". Haški tribunal je sudom hteo da dokaže svoje optužbe, ali je Miloševićeva lična odbrana bila toliko jaka, da je sud bio prinuđen da koristi tajne svedoke, koji su iskaze davali iza zatvorenih vrata. Zato su hiljade stranica stenograma procesa – prazne. Pa šta – i prazne stranice za istoriju predstavljaju svedočanstvo"
Bez obzira što je zvanično suđenje Miloševiću prekinuto 14. marta 2006. godine, u stvari, proces još uvek traje. Tako je 19. jula ove, 2011. godine, Apelacioni sud MTBJ osudio bivšeg sekretara za štampu Haškog tribunala, Florans Hartman. Kao baza za krivično gonjenje svog bivšeg zvaničnog predstavnika poslužilo je njeno publikovanje informacije o tajnim stenogramima Visokog saveta odbrane Jugoslavije, koji su, kao, sadržali nepobitne dokaze o krivici jugoslovenskih vlasti i lično S.Miloševića (kao predsednika Saveta) za zločine, izvršene u toku rata u Hrvatskoj i Bosni. Providna u toj odluci je izjava, da Tribunal, iako poseduje takva dokumenta, više ne može da ih koristi kao dokaze. A apsurdnost je u tome, da su dokumenta dobijena od novih „demokratskih" vlasti Srbije, ali pod uslovom da moraju ostati potpuno tajna, jer bi njihovo obelodanjivanje povuklo novi proces protiv Srbije u sasvim drugom sudu – Međunarodnom sudu OUN, po optužnici Bosne. Pa eto – u toku procesa protiv Hartmanove Tribunal je sam obelodanio te stenograme. (3)I šta smo tamo našli? Naravno – nikakve dokaze za krivicu - ni Miloševića, ni najvišeg rukovodstva Jugoslavije. Ali zato – koliko je samo godina ta bajka živela i bila negovana? A kao iz inata – Hartmanova je ipak – osuđena. (4)
Sada već bivši glavni tužilac procesa, britanac Džefri Najs, je u skorašnjem intervjuu potvrdio da vlasti SAD poseduju snimke radio zapisa telefonskih razgovora Slobodana Miloševića sa Ratkom Mladićem, koji se odnose na događaje u Srebrenici i da je on, Najs, proveo pola života kako bi od halapljivih amerikanaca izvukao tu dokumentaciju. Ali, bez obzira na sve napore – bezuspešno (5). Kako vidimo – taktika tužilaca Miloševića ostaje ista: kao - dokazi postoje, ali su toliko „tajni" da niko ne sme da ih vidi! Svemu tome bismo mogli slatko da se nasmejemo, da sve to nije stvarno jako tužno.
Sudski proces Slobodanu Miloševiću je dobio neočekivani nastavak i u vezi sa još jednim pitanjem – o uslovima njegovog držanja u zatvoru, jer je „Vikiliks" objavio depeše američke ambasade o susretima sa direktorom zatvora MakFadenom, koji je lično prenosio diplomatama informacije o predsedniku Jugoslavije. Glavni borac sa Tribunalom u Hagu, profesor V.Šešelj, koji se i sam nalazi u haškom zatočeništvu već devetu godinu, podneo je tužbu protiv MakFadena, za koga je zahtevao sudsku odgovornost. 18. jula sud je doneo rešenje po njegovoj tužbi. Izjavio je da, mada postupci MakFadena ne predstavljaju kršenje člana 77 Pravila procedure Tribunala, postoji osnova za istragu od strane OUN. Tako MakFaden, iako ga Tribunal nije kaznio, nije ni oprao konačno od njegovih prljavih radnji. (6)
I tako, bez obzira što je sudski proces protiv Slobodana Miloševića, reklo bi se, davno završen, on u stvari još uvek traje. Pošto nisu uspeli da osude predsednika Jugoslavije direktno, preduzimaju se pokušaji da se on osudi posredno – kroz procese drugima (Milutinoviću i ostalim, Perišiću, Stanišiću i Simatoviću, i nizom drugih). .. Ali Haški tribunal neće uraditi ništa. Pokušaji su im previše providni. Siguran sam da će istorija uspeti da se razračuna i sa lažima, i sa praznim stranicama stenograma"
* * *
Slobodan Milošević je sahranjen u bašti rodne kuće u Požarevcu. Imao sam priliku da budem u toj bašti i da se poklonim njegovim senima. Stojeći pred njegovim grobom zahvaljivao sam mu za neustrašiv život i za njegovu poslednju bitku sa svetskim zlom, za život koji je položio za sve nas.
(1) Reči S.Miloševića iz 2002 godine se citirajupo izdanju: Mezjajev A.B.:„Proces protiv Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu, g. Kazanj,2006. s.33.
(2) Reči S.Miloševića iz 2004 godine se citirajupo knjizi: Rižkov N.I., Primakov Je.M., Mezjajev A.B., drugi: "Govore svedoci odbrane", M., 2005. S.72.
(3) Tekstovi stenograma se mogu naći na: http://www.sense-agency.com/home/icty.59.html
(4) IntheCaseAgainstFlorenceHartmann. Judgement. 19 July 2011
(5) Prosecutor v. Radovan Karadzic, Decision on the Accused's Motion for Access to Ex Parte Filings In The Slobodan Milosevic Case (Srebrenica Intercepts) 28 February 2011.
(6) Prosecutor v. Slobodan Milosevic, Decision on the Initiation of Contempt Investigations,18 July 2011.
Aleksandar Mezjajev,
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, fondsk.ru
.jpg)
