Izvor: Politika, 06.Apr.2010, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POLITIČARI SU SVAKOJAKI
Kako danas ljudi reaguju na svoju nemoć u objašnjenju društvenih pojava? U koga veruju, imaju li poverenja u koga?
Na početku istorije bejaše nemoć objašnjenja prirodnih pojava… Tada nastaju religije. Vera u bića čudesne moći. Bilo je to, kažu, na srednjem stupnju divljaštva.
I u kasnijoj istorijskoj priči temeljni društveni fenomeni objašnjavani su religijom… Pre svega, Vlast je od Boga. A kada je tako sve je mnogo jasnije. Danas, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tvrdi nauka, vlast je od naroda. Dok se vlast legitimisala božanskim poreklom narod je u to verovao, kada se vlast počela legitimisati narodnom voljom, narod u to ne veruje. Verovalo se, ranije, sveštenstvu, tim službenicima religije, a veruje se i ovim danas jer nema dokaza da su oni raniji bili bolji od ovih današnjih. Slabo se, međutim, veruje u političare, te službenike politike i naroda. Verujte mi, kada bi narod pitali da li su političari službenici naroda ili sluge Crnog Đavola, većina bi rekla da su ovi uposleni kod Crnog.
Sve u svemu, danas, na srednjem stupnju civilizovanosti, mnogo je drukčije nego ranije, na srednjem stupnju divljaštva. Umesto da veruju, ljudi danas ne veruju, umesto da imaju poverenje, oni nemaju poverenje. Umesto da im se priča da je „rad u znoju lica svojega“ privremen i da će na onom svetu sve biti drugačije, ili neka druga socijalna bajka, neoliberali pričaju da je „rad u znoju lica svojega“ jedino rešenje (ako imate radno mesto), a da od boljeg sveta nema ništa!
Šta, dakle, biva danas? Kako danas ljudi reaguju na svoju nemoć u objašnjenju društvenih pojava? U koga veruju, imaju li poverenja u koga? Da li smo postali ljudi ne-verovanja (osim u vreme pomračenja sunca i uoči izbora) i ljudi nepoverenja? Retki su oni u koje verujemo, a broj ljudi, institucija, organizacija u koje nemamo poverenje mnogo je veći od broja onih u koje imamo poverenje?
Pitanje je, ako su ljudi u doba srednjeg divljaštva izmislili religiju kako bi objasnili neobjašnjivo, šta su novo izmislili, na početku trećeg milenijuma, da bi shvatili neobjašnjivo? Da li je to nauka? Sociologija, politikologija? Ako je u doba srednjeg divljaštva svima sve bilo objašnjivo pomoću volje neke natprirodne sile, da li su danas Jovanu Jovanoviću objašnjive društvene pojave pomoću nauka, pomenutih ili nekih drugih... Sve mi se čini da je onomad više mogla da objasni religija ili neka predreligiozna ideologija, nego što danas na početku Trećeg milenijuma može da objasni nauka.
Da priznam i da se pospem pepelom, radim koliko mogu i koliko znam tu negde na periferiji jedne od pomenutih nauka, već priličan broj godina. Jeste da su mi neke pojave jasne, ali je mnogo više onih koje ne znam da objasnim. Ne mislim na one velike i teško objašnjive, nego na neke, reklo bi se, male.
Evo primera. Televizijska vest od pre neki dan – u nekom planinskom selu seljanima je dojadilo da traže od nadležne elektrodistribucije da im početkom Trećeg milenijuma „dovede“ struju u selo, pa su odlučili da to urade sami. I uradili su o svom ruvu i kruvu. Bandere, žica i drugo šta treba. Ali ne lezi vraže, nisu nešto učinili kako propisi nalažu, pa elektrodistribucija neće da im „pusti struju“. Rekli: Ne može, i gotovo!
Zar ne bi bilo ljudski, da su seljanima rekli: Dobro je to što ste uradili, jeste da ima nekih falinki, ali to ćemo mi otkloniti, a za vaš rad i trošak na postavljanju mreže, smanjićemo cenu struje za toliko i toliko, sve dok vam traju bandere koje ste postavili. Ali, daleko smo mi od takvog rezona. Ne znam to da objasnim, kao što ne znam zašto postoji pravilo da stanovnici sela sami i o svom trošku grade puteve, „dovode“ struju“, prave vodovode, „uvode“ telefone... a stanovnici grada sve to dobijaju „na tanjiru“, osim ako ne žive u delovima grada koji su blizu seoskim područjima. Isto tako ne znam da objasnim pomenuto reagovanje državnih električara. Znam samo da ukažem na jednu od posledica tog „nesporazuma“. Ta posledica može da izgleda nevažna. Ali kad opisani slučaj uzmemo kao paradigmu odnosa uzmeđu građana i države, onda nepoverenje prema državi, politici i političarima – postaje razumljivo i objašnjivo. Verujem da je tu jedan od važnih razloga zašto većina nas misli da su političari loši i nesposobni, da su podmitljivci i lopovi, i uopšte, svakojaki!
Da završim, ne znam zašto prvi put otkad postoji država (država, nego šta!), nije asfaltirala 444 metra dug sokak, imena nepoznatog nam Jovana Subotića, u centru sela Velike Granice u opštini Mladenovac, kada je već asfaltirala sve druge ulice u tom selu; ne znam zašto „Lasta“ nema gradsku liniju do tog sela kada je centar Granica od centra Mladenovca udaljen dva i po kilometra, i kada „Lasta“ gradskim cenama vozi i prema tri do četiri puta daljih sela. To ne znam, ali znam posledice. Političari su loši i nesposobni, podmitljivci i lopovi, i uopšte, svakojaki!
sociolog
Srećko Mihailović
[objavljeno: 06/04/2010]
