Izvor: Blic, 30.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovlašćanja visokog predstavnika u BiH
Danas se završava mandat visokog predstavnika u BiH Kristijana Švarc-Šilinga, koji je postao poznat kao prvi međunarodni nadzornik BiH koji je značajno ograničio mešanje međunarodne zajednice u vršenje vlasti u ovoj navodno nezavisnoj državi. Međunarodnu zajednicu u slučaju BiH predstavlja „dvadesetak samoizabranih zemalja", po rečima bivšeg britanskog ambasadora u BiH a kasnije i u Srbiji nj.e. Čarlsa Kroforda. Te države su učestvovale na konferenciji za primenu mira u BiH >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << održanoj u Londonu 1995, kada su uspostavile veće za primenu mira. Sa ciljem „ubrzanja reformi" u BiH, one su visokom predstavniku 1997. godine odobrile posebna ovlašćenja koja su postala poznata kao Bonska ovlašćenja po mestu sastanka Veća. Dakle, grupa drugih država je BiH nametnula pravilo koje je iznad Ustava i svih drugih zakona BiH i koje Visokom predstavniku daje „ovlašćenje" da donosi zakone umesto demokratski izabranih zakonodavnih vlasti ove države. Pre Šilinga, Visoki predstavnik Pedi Ešdaun koristio je Bonska ovlašćenja u značajnoj meri ne samo da donosi zakone već i da smenjuje one predstavnike vlasti koji su po njegovom mišljenju kršili duh Dejtonskog sporazuma. Zahvaljujući ovim merama BiH je dobila jedinstveni sistem posrednog oporezivanja, jedinstvenu odbrambenu i bezbednosnu službu, te jedinstveno tužiteljstvo. Administrativno objedinjenje grada Mostara uprkos suprotno iskazanoj volji stanovnika dve obale Neretve na održanim referendumima prikazuje se kao još jedan „pomak". Ešdaunu je snažno zamereno da nije pružio dovoljan podstrek izabranim predstavnicima BiH da preuzmu reforme u svoje ruke. Šiling je dobio mandat da postepeno zatvori kancelariju visokog predstavnika, te da mz bude predstavljena samo posebnim predstavnikom EU (od 2002. Visoki predstavnik obavlja obe dužnosti). Šiling u tome nije uspeo i zamera mu se da nije dovoljno koristio Bonska ovlašćenja jer je samo jedan „reformski" zakon donet (u oblasti prosvete). Na scenu stupa regionu dobro poznat Miroslav Lajčak, energičan i vešt slovački diplomata od koga se očekuje da uspešno posreduje u objedinjavanju Bosne nakon što je uspešno posredovao u odvajanju Crne Gore. Ključ problema je u tumačenju „reformi". Da li se evropski standardi traže standarda radi ili se oni koriste kao izgovor za izmene državnog ustrojstva BiH? Da li i demokratski predstavnici BiH koriste visoku politiku za nedovoljno činjenje po pitanju suštinskih reformi?
