Izvor: Blic, 17.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovde klinci ne znaju šta uzimaju
Ovde klinci ne znaju šta uzimaju
Disk džokej Marko Nastić, sa najvećim brojem 'bukinga' u inostranstvu (kad je reč o domaćoj tehno sceni), lista omote ploča bukvalno kao mašina za brojanje novca, ukoliko kofer nije maksimalno popunjen. Ako jeste, njegove ruke vade ploče uvis, svakih pet milimetara. Nalik džuboksu, odabira neku, razvlači u vazduhu, kao harmoniku, omot jednom, a u drugoj ruci bljesne crni, okrugli vinil. Volšebnom brzinom ploča je na gramofonu a ručica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << s iglom na njoj. Pravi DJ ima 'laku ruku' koja manipuliše isključivo pločama!
Marko Nastić započeo je svoj (tehno)život sa šesnaest kao 'kompetentni prodavac' u jedinoj prodavnici gde su polovinom devedesetih mogle da se kupe, tehnološki 'prevaziđene',-ploče. Kako je izgledala Laletova 'Happy people shop'?
- Nalazi se u Bloku 70. Nisam iz geta, tamo sam odlazio da radim. Polovinom devedesetih, dolazili su ljudi na druženje i 'miksovanje'. Tamo su bila dva jedina 'javna gramofona' u gradu. Kao i najveći deo moje generacije, nisam imao gramofon. Da li je i za vas didžej kultura zasnovana na manipulaciji ili miksu, isključivo ploča?
- Standard je vinil! To je najbolja stvar. Može nekome da izgleda prevaziđeno ali osim što poskupljuje naš posao ploče ga i postavljaju na tržište. Nekako je bolja atmosfera s pločama. One su zgodne za manipulaciju. Sada se pojavio na tržištu 'fajnelskreč', softver koji omogućava da se miksuje putem MP3. Nosiš leptop i uz softver dobiješ dve kodirane ploče. Puštaš sa MP3 a imaš dekoder na ploči…
Znači rođen je i tehno-plejbek?
- Otprilike. I meni to izgleda kao plejbek. Ali to je i izvesna budućnost, mada je softver još skup, negde oko dve hiljade dolara… Da li rejv industriju finansira lobi proizvođača ploča?
- DJ kultura održava industriju ploča. Maltene, jedino disk džokeji kupuju ploče, ali, mada ih samo u Engleskoj ima blizu tristotine hiljada, ne proda se više od petnaest hiljada primeraka. Ako je rokenrol postavio temu slobode pojedinca na dnevni red u prošlom veku, postoji mišljenje kako je tehno idealan za režime dvadeset prvog?Ipak, poznato je kako ste zajedno sa Dejanom Milićevićem, kao 'Teenage Tehno Punks', uradili didžej verziju turneje 'Nije ljudski ćutati'.
- Tehno možda nije 'opasan' po društvo ali može biti poguban za samog DJ-a. Gubiš sluh! Ja nisam koristio čepove za uši i to je sada mali problem. Stereotip je i rašireno uverenje kako su rejv kultura i droge u bližoj vezi nego u rokenrolu. Na rokenrol zabavama možda i ima više dopa. Ovde se misli na esid kulturu, čiji je komercijalno izdanje, 'ekstazi', preplavilo rejv populaciju!
- Svuda je tako, ljudi traže nekakav izlaz iz svojih egzistencijalnih situacija. A to je definitivno – klub. Tokom nedelje rade a vikendom se 'opuštaju'. Mada na Zapadu sve nekako izgleda kontrolisanije…Na Balkanu kad odeš u klub možeš da vidiš ljude 'na haju'. To je često poza ali i posledica lošeg života u kontinuitetu. Nedostaju fanzini i bilteni koji bi upoznavali mlade sa štetnim uticajem droge. Kod nas na Balkanu, u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji…droga je prisutna. Ali ovde ljudi i ne znaju šta uzimaju! Svuda gde sam van Jugoslavije nastupao ljudi su krajnje opušteni, zabava ima početak i kraj. Kod nas ljudi vole čvršći zvuk, neku agresiju koja, valjda, odgovara agresiji koju su preživeli. Zato mi je ta ekstazi slika malo hevi. Mnogi smatraju rejv vremenski ograničenom zonom u kojoj ne važe društveni zakoni i norme ako su u suprotnosti sa hipi idealima kao što su ljubav, mir ili jedinstvo odnosno crnačkim 'rispekt idealom'.
- Da, ali ovo je i biznis. Gostovao sam u mnogo evropskih klubova, uskoro idem u London, pa u Češku… Tehno se širi, vrti se krug. Radim bit miksing koji sam počeo sa dva, pa proširio na tri gramofona...Tako je svuda u svetu. U to je investiran novac i normalno da svako očekuje da se uloženo vrati. Međutim, kod nas je to od samog starta krenulo kao andergraund. Didžeji su zapravo producenti! Produciraju muziku, tako se promovišu i raste im cena. Posle raznih andergraund mesta po gradu rejv je održan i u bašti Centra 'Sava'. Da li je to samo letnji, sezonski privid da tehno scena preuzima primat na estradi?
- Mislim da je to samo privid. Folk scena ne može tako lako da se demontira. Ljudi to slušaju i vole…Tehno je ovde ipak andergraund. Cene za Centar 'Sava' bile su malo više, jer je reč o ekskluzivnom prostoru. Mislim da je svako ko je ušao u WC u Centru 'Sava' rekao: 'Vauuuu!'. Milorad Pavlović
