Izvor: Blic, 21.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvorio sam sef kneza Pavla
Otvorio sam sef kneza Pavla
Prikazivanje filma Zdravka Šotre 'Pljačka Trećeg Rajha' (distributer je 'Tak') počinje u februaru do kada će biti završena montaža i napravaljeno preko dvadeset kopija', kaže Dragan Nikolić govoreći o najnovijem filmu u kojem iga jednu od glavnih uloga. Razlog zbog koga se radi ovako veliki broj kopija, on vidi u tome što se 'verovatno računa sa velikom gledanošću'.
Nešto kao 'Zona Zamfirova'?
- Mi naravno, svi želimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da ovaj film ponovi uspeh 'Zone' iako glumci nemaju ništa od toga, osim što će nas videti ili neće, veći broj ljudi. Kako ta priča o dvojici simpatičnih lopova glasi u vašoj interpretaciji?
- Tu priču je napisao Ljuba Moljac koji je bio moja genereacija i moj drugar. Svojevremeno mi je pričao da su Glavonja i Kalauz, dvojica lopova o kojima je reč, autentični likovi sa Čubure koje je on navodno poznavao. Po toj priči, njih dvojica su tada, u vreme okupacije, shvatili da se ozbiljne pare nalazej edino u Nemačkoj jer je ona pljačkala celu porobljenu Evropu. Zato oni odlučuju da se uključe u borbu u 'svojoj oblasti'. Odlaze u Nemačku i tamo pljačkaju neku banku, odakle sa parama beže u Švajcarsku. Taj scenario je potom Zdravko Šotra menjao i dopisivao tako da je to danas priča o lopovima sa kojim su sve vlasti sarađivale. Glavonju, koga ja igram, najpre su angažovali Nemci, koji su se u vreme okupacije nastanjivali naravno, na Dedinju. U svakoj toj kući se nalazio i po neki sef koji je trebalo otvoriti, tako da njega izvode iz zatvora da obavi posao. Na kraju filma, njih dvojicu zbog saradnje sa okuptorom hapse partizani, nova vlast. Ali i oni traže uslugu jer Maršal traži da se otvori sef kneza Pavla. Ogovaraju vas tvrdeći da biste verovatno sledili put 'slavnih' čuburaca, poput Glavonje, da niste postali glumac?
- U vreme kada sam ja odrastao na Čuburi, i kada sam polagao prijemni na Akademiji, bežalo se preko granice bez pasoša, bilo je to vreme desperadosa, i iz današnje perspektive gledano, nekih romantičnih junaka, i ono se ne može porediti sa ovim današnjim. Ko zna šta bi se desilo sa mojim životom, i mojom karijerom, da nisam pložio prijemni na Akademiji; međutim, pošto sam položio, ne mogu da nagađam. Nekih mojih prijatelja više nema, neki odlično žive u nekim stranim zeljama, neki su postali gazde, što ja nisam, vode neki miran život, imaju svoje kuće, bašte, letnjikovce, zimovnike.
Jeste li, i u kojoj meri, sami 'radili' na stvaranju mita Gaga Nikolić?
- Već nekoliko godina razmišljam da se povučem na neko vreme i da objasnim neke stvari iz prošlosti. Ne pada mi naravno, na pamet da pišem memoare, ali imam želju da napišem knjigu čiji naslov već znam. Zvaće se 'Sanjao sam'. Hoću da napišem tu knjigu u kojoj će biti ono što mi se desilo, a možda ću ponešto i da izmislim. Moguće je da sam to i sanjao, a možda sam i kreirao taj mit o meni. Možda sam samo bio dobar dramaturg za stvaranje ličnosti Dragana Nikolića. Nemam liternih ambicija da sada napišem ne znam kakvu knjigu, ali prosto želim da 'bacim na papir' neke događaje, kojih je bogami bilo, koji su se desili a možda i nisu, i koji će verovtano biti zanimljivi ljudima. Prva moja laž - 'Lepi Gaga sa Crvenog krsta' - bila je kada sam nagovorio nekog ispicijenta da me tako poziva: 'A sad na scenu lepi Gaga!'. To je naravno bila laž ali mi sada, posle toliko godina, govore da sam lepši nego što sam bio. Da se ta priča o ružnom pačetu ostvarila. Naravno da ne verujem u to, niti me te priče o lepoti mogu zanimati, ali izgleda da se ta moja laž ostvarila. Izgleda da sam učestvovao u stvaranju tih priča o meni. Zašto je 'Frederik' vaša jedina 'živa' predstava?
- Igram još u predstavi 'Inominato' rađenoj u Crnoj Gori, koju doduše veoma retko igramo, mada je ona puna kad god god se nađe načina da se negde izvodi. Izleda da je obavila ono za šta je bila nemenjena, tako da je 'Frederik' još jedina živa predstava u kojoj igram. Da li je to malo s obzirom da vas publika voli? Večeras je recimo, sala puna.
- Ova predstava nije dobila neke naročite kritike, i to je neka druga tema, ali je sala uvek puna. I to nije jedini put. Kritičari, su ovu predstavu svrstali u bulevar, i pri tom imaju neki odijum prema bulevaru, kao vrsti pozorišta. Najbolja kritika po mom mišljenju je 'Mond' kritika, kada komšija pita komšiji 'jesi gledao predstavu, kakva je..'. Svi možemo ponekad da pogrešimo, pa i kritičari. Zoki Radmilović i Muci Draškić su recimo za 'Radovana' dobili očajne kritike a danas postoje oni koji se hvale da su gledali tu predstavu iako nikad nisu bili u pozorištu. Ipak, nema vas dovoljno u pozorištu?
- Ne mogu samo da se punim, da se zatrpavam nekim repertoarom, ovo mi je dovoljno i hoću da imam malo više slobodnog vremena, zaslužio sam valjda. Nedavno sam vratio jedan jako dobar tekst samo zato što nisam mogao ponovo da prolazim kroz taj proces pripremanja predastave, premijeru... Za vas kažu da imate tremu pred predstavu?
- I sa tom pričom se dosta mistifikuje. Imam tremu i mislim da je imaju svi glumci. Oni koji nemaju tremu nemaju emocija, nemaju je ni lutke i ginjoli, ali oni koji ih vode imaju. Ceo život bijem bitku sa tim i uvek uspevam da je dobijem. Naravno da me to uvek košta pemijere, ali premijera je ionako uvek najgora predstava, i ja premijeru odigram šezdeset posto lošije nego neku drugu predstavu. I to je tako. Bilo bi dobro kada ne bi bilo premijera. Znam da se to priča, da kolege pričaju da Gaga ima tremu, naravno da je imam, ali sam i u Parizu, i to na franuskom jeziku igrao dve velike uloge u predstavama 'Na dnu' i 'Majstor i Margarita'. Pa ne bi me valjda zvali ponovo da sam bio loš prvi put, to na zapadu nije običaj. U ovaj posao ulažem mnogo, celog sebe, meni je večerašnja predstava počela još jutros. Dva puta ste pomenuli novac. Da li je to razlog zbog koga snimate onu reklamnu TV seriju o kafi?
- Sve više glumaca snima reklame i drago mi je da sam se prvi odvažio i prihvatio taj posao. Ali to je po mom mišljenju nadokanada za ono što nam duguje pozorište, što nam duguje film, TV serije. To je možda neka naknadna pravda prema neplaćenim glumcima. To je više došlo kao neka božja pravda. Mada ja i tu reklamu radim krajnje ozbiljno. Šta mislite o tezi da će vas današnja mladež pamtiti po reklami kafe a ne recimo kao Prleta?
- Sada posle svega kroz šta sma prošao, najviše bih voleo da me niko ne prepoznaje a da se bavim ovim poslom, što je naravno, nemoguće. Međutim, ne smeta mi da me neki klinci znaju po Grand kafi. Nije mi smetalo ni kada su me zvali Prle, Džimi Barka pa mi ne smeta ni to. Postoji neka istorija, neka Kinoteka, pa će ti novi klinci videti o čemu je tu reč.
Željko Jovanović
