Izvor: Blic, 04.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvorena je javna knjiga žalbi
Otvorena je javna knjiga žalbi
Nigde nije rečeno da srpski narod mora ostati van čudesnog procesa evropeizacije koji je u toku širom Srednje i Istočne Evrope, a čiji je magnetni pol Evropska unija, izgrađena oko njenih zemalja osnivača: Francuske, Nemačke i njihovih partnera. Bilo bi tragično ako bi na delu evropskog kontinenta koga je istorija, najpre tokom renesanse a potom prosvetiteljstva, obdarila blagodetima napretka, nova evropska renesansa u njemim institucionalnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (pravna država), društvenim (evropski socijalni model), ekonomskim (rast) i političkim dimenzijama (savremena demokratija) ponovo zaobišla Srbiju… Ovim rečima, doslovce, Mišel Fuše, profesor političke geografije na Univerzitetu Limijer (Lion), koji je doktorirao humanističke nauke na Sorboni, i već dve godine je desna ruka ministra spoljnih poslova Francuske, Ibera Vedrina, započinje studiju 'Evropska republika' (u odličnom prevodu dr Predraga Simića, izdanje 'Stubovi kulture') povodom čije je promocije, kao i diplomatskih susreta, bio gost Beograda.
Veoma inspirativna studija, 'prošarana' geografskim kartama tipa ‘države koje žele da uđu u NATO’, ‘partnerstvo za mir’, ‘neutralne zemlje’,’države članice EU’, ‘granice šengenskog prostora’, sa poglavljima koji zvuče gotovo habermasovski 'Promišljanje događaja', 'O dobroj upotrebi sumnje', 'Nova zrelost Evropljana' i stavom doista preuzetim od Jurgena Habermasa da ' Evropsko jedinstvo ne može značiti ništa drugo osim jedinstva u nacionalnim razlikama', poslužila nam je za kratak razgovor sa profesorom Fušeom u Skupštini grada gde je govorio za okruglim stolom. Profesor Fuše je jedan je od onih diplomata koji istoriju uzima u obzir i koji smatra da 'između istorije i geografije vlada politika'. 'Sloboda drugih žrtvovana je na oltaru dobrobiti prvih'... Sve počiva na pretpostavci da je Evropa dužna vlastitoj istoriji koju nije do kraja prežalila i koja je, možda, sputava da deluje u sadašnjosti'... 'Javna knjiga žalbi ili pre, ispovesti i pokajanja je otvorena i svako u nju može upisati jednu optužbu sumnjajući da će je bilo ko čuti'. Iako ste diplomata, govorite i pišete veoma konkretno i jasno. Koje su vaše poruke?
- Zapazio sam, putujući istočnom Evropom, da istorija evropske izgradnje uopšte nije bila poznata. U jednoj baltičkoj državi, na ulazu u zgradu u kojoj sam držao predavanje, video sam spisak međunarodnih institucija u koje je ta zemlja uključena. Bile su upisane zdravstvene organizacije, svetska banka, teološka asocijacija, Evropska unija… Protestovao sam. Jer, EU (koja broji 15 država) nije organizacija već pokret u kome pokušavamo da pomirimo naše evropske interese i interese suseda. Koja je razlika?
- To je proces u kome pregovaranja svakodnevno teku. Zato sam knjigu koja je povod našeg razgovora i napisao. Znajući unapred da taj proces neće nikad biti završen. Ako bi izgradnja te zajedničke kuće jednog dana bila gotova, to bi značilo kraj istorije!
Koji je rizik?
- Banalizacija te ideje. Na primeru Francuske: uslov uspeha je da ta ideja prolazi kroz sve institucije. Naš problem je da mobilišemo građane u tu svrhu. Evropski pokret ima strateški značaj. Da stvori mrežu, a u vašoj zemlji da deluje i na pedagoškom planu. Jugoslavija je u ešalonu zemalja na putu u Evropu. Šta to znači?
- Nemojte misliti da je Evropa čarobni štapić za vas. Simpatično je kad kažete: imamo mnogo problema i zato ćemo u NATO ili u Evropu. Dozvolite i ovo da kažem: neće vam Evropa rešavati probleme. Ona vam samo može ponuditi modele. To je i simbolično izraženo u Bijaricu prostiranjem crvenog tepiha pred novog jugoslovenskog predsednika… Koji su problemi unutar EU?
- Recimo: ne može Luksemburg (sa 300 000 stanovinika) da ima tri glasa u EU, a Nemačka (sa 80 miliona stanovnika) - deset. Tu nesrazmeru ćemo za dve sedmice promeniti na sastanku u Nici. Ako sunce inspiriše delegate! Šta je s idejom ‘Evropa od Urala do Atlantika’?
- Nju su smislili geografi Petra Velikog da bi Rusiju vezali za Zapad i odvukli je od Azije. Čuvajte se takve geografije! Vidite li Evropu kao Evropu država ili regija?
- Ah, to je pitanje za seminar. Neke zemlje su centralizovane, neke decentralizovane, a neke geometrijski centralizovane kao Španija gde kompetencije nisu iste u svim regijama. Ne verujem u regije… U šta vi verujete?
- Mislim da treba ići u pravcu decentralizacije, ali ne i ukidanja granica. Francuska ima 22 regije koje se sve više decentralizuju. U Evropi bi trebalo da gradovi i regije imaju više direktnih veza među sobom, nezavisno do država. Meni je logično da jednog dana Zagreb i Beograd ponovo sarađuju… Gospodine Fuše da li biste odgovorili na sledeće pitanje, ali ne kao diplomata, već kao čovek koji odlično poznaje Balkan, iako odbija da koristi taj termin. Kako biste rešili 'Kosmetski čvor'?
- Učinivši da vlasti u Beogradu i političke vođe koje predstavljaju Albance na Kosovu progovore između sebe, da bi se razumeli. Na koje predstavnike Albanaca mislite?
- Na Ibrahima Rugovu s jedne strane. I predsednika Koštunicu s druge. Njih dvojica treba da nađu načina da se sretnu i da jedno drugog saslušaju. Kao i da zajedno analiziraju probleme koji nemaju evidentntih rešenja ni za jedne ni za druge. Da li bi, recimo, Francuzi pomogli u započinjanju komunikacije?
- Niko od nas to nije tražio do sada. Milena Marjanović
