Izvor: Politika, 06.Sep.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvorena Ulica Mome Kapora
U srcu Vračara, nadomak Hrama Svetog Save, u delu nekadašnje Mačvanske ulice, otkrivena je tabla s imenom pisca i slikara
Momo Kapor je srcem opisivao Beograd, krojio priče o naravima i običajima, beogradskim komšijama, „malim ljudima” koje srećemo po gradskom prevozu... Svojim delima istinski je zadužio prestonicu. Zbog svega što je ovaj slikar, književnik i novinar, jedna od najznamenitijih ličnosti glavnog grada, učinio za naš grad, Beograd mu je još jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekao veliko hvala. U srcu Vračara, nadomak Hrama Svetog Save, u blizini Braničevske i Hadžimilentijeve ulice gde je velikan odrastao, juče je svečano otkrivena tabla sa imenom Mome Kapora. Bivša Mačvanska, od Tamnavske do Ulice Bore Stankovića, ponela je njegovo ime odlukom Komisije za spomenike i nazive ulica i trgova, a sve je počelo na inicijativu lista „Politika”, čiji je Kapor bio dugogodišnji kolumnista.
– Ovo je stvarno divan dan za redakciju našeg lista, jer koliko god da je Momo bio književni istoričar Beograda, i starog i novog, i pesnik nostalgije za Beogradom, on je istovremeno i jedan od onih ljudi koji su „Politiku” učinili onim što ona danas jeste – institucija u našoj zemlji. Ostaje mi da jedino zahvalim Momi Kaporu – poručila je Ljiljana Smajlović, glavna i odgovorna urednica lista „Politika”, na svečanosti povodom otkrivanja ulične table s imenom velikog umetnika.
Da ne postoji bolje mesto, deo grada u kojem Kapor treba da ima svoje obeležje, gde će buduće generacije moći da ga se sećaju, potvrdio je i Goran Vesić, gradski menadžer, koji je još jednom zahvalio „Politici” na predlogu da se jedna ulica imenuje po piscu i slikaru.
Ljiljana Kapor pored „Politikinog buketa” Foto (Nebojša Marjanović)
– Najprirodnije je bilo da to uradi „Politika” jer svi znamo da je to bila i Momina „Politika”. Pošto je vaša inicijativa naišla na veliko odobravanje, danas Beograd Kaporu može da kaže hvala. Srećan sam i ponosan, jer je Kapor bio deo naših života, svi smo odrastali uz njegove knjige, i kao što je on menjao nas i naše društvo, tako će i on, posebno otkako je ova ulica imenovana po njemu, moći da menja ovaj kraj. Promene počinju već od sredine novembra kada će sadašnju benzinsku pumpu zameniti uređena zelena površina. Sledi i proširenje Ulice Bore Stankovića, rušenje obližnjih baraka posle čega će taj deo Ulice Mome Kapora biti pretvoren u mali skver. To će biti mesto za održavanje kulturnih manifestacija – najavio je Vesić.
Šarm beogradskog života, pogotovo Vračara, čak pet decenija je bio nepresušna inspiracija za pisca i slikara. U ovom delu Beograda on je proveo najveći deo svog života, podsetila je Ljiljana Kapor, osnivač i direktorka Zadužbine „Momčilo Momo Kapor” i supruga pokojnog umetnika.
– Momo je veoma voleo Beograd. On se nalazi na njegovim slikama, u pričama i knjigama. Beograd mu se na ovaj način i odužuje, a imenovanjem ulice Momin krug se zatvara – poručila je direktorka zadužbine.
Momo je decenijama slikao, crtao i opisivao ulice Beograda, Čuburu, Neimar, Knez Mihailovu... Nacrtao je bezbroj znanih i neznanih likova, od prodavačica kukuruza do poznatih beogradskih lepotica. Ovekovečio je jednu epohu svojim radom, podsetio je Vladan Vukosavljević, sekretar za kulturu, a Beograd mu je zauzvrat poklonio svoje srce.
– U složenom krvotoku beogradskih ulica jedna mala, ali važna arterija dobila je ime po Momčilu Momi Kaporu. Ta arterija je važna zbog toga što se nalazi neposredno uz samo srce našeg glavnog grada, a to je Hram Svetog Save – naglasio je Vukosavljević.
Jednoglasnu odluku da se baš deo Mačvanske imenuje po velikanu pisane reči donela je Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova Beograda.
– Beograd nije veliki samo zato što je prestoni grad, već i zbog naziva ulica i ljudi koji su ga zauvek učinili takvim – podsetila je Jasmina Mitrović-Marić, predsednica komisije.
----------------------------------
Ulica Zuke Džumhura
Beograd će uskoro odati počast i Zuku Džumhuru, jugoslovenskom putopiscu, slikaru, karikaturisti, filmskom i TV scenaristi. Na inicijativu „Politike” jedna od ulica grada treba da ponese ime ovog velikana, a kako je najavio gradski menadžer prestonica neće zaboraviti ni glumca Bekima Fehmiua, kao ni mnoge druge koji su menjali naš grad.
– Verujem da će u budućnosti naše ulice mnogo češće nositi imena glumaca, sportista, književnika, ljudi koji su dali svoj život ovom gradu, bili njegovi hroničari. Tako ćemo kao društvo učiniti da sećanje na njih postane besmrtno – naglasio je Goran Vesić.
----------------------------------
Iz Sarajeva 1946. pravac na Vračar
Kapor je odrastao baš na uglu Braničevske i Hadžimilentijeve ulice, a poslednjih 17 godina proveo je u Nebojšinoj ulici gde se danas nalazi njegova zadužbina. Nema veće privilegije, govorio je Kapor, nego umreti u ulici u kojoj ste živeli kao dečak.
„Tu me je otac doveo kao klinca 1946. godine iz Sarajeva. Sankao sam se niz tu Braničevsku, vozio kolica po okolnim ulicama koje u to vreme nisu bile ni asfaltirane. Ostao mi je taj san da se jednom vratim u taj kraj i dogodilo se da smo kupili kuću u ulici niže, tako da sada opet istom ulicom idem u svoju omiljenu kafanu, kao i kad sam bio gimnazijalac. Kada dođem do hrama setim se da smo se penjali na njegove započete zidove koji su tada bili dva metra visoki”, govorio je umetnik.
----------------------------------
Kapor i dalje na stranama „Politike”
Kolegijum našeg lista podneo je 13. aprila predlog Skupštini grada da po Momi Kaporu (1937–2010), slikaru, piscu i novinaru, dobije ime jedna beogradska ulica. Uz isticanje njegovih zasluga za prepoznatljivost „kosmopolitskog duha srpske prestonice širom planete”, „Politika” je obrazložila i da šarm beogradskog života koji je najbolje iscrtavao rečima i olovkom Momo Kapor postaje jedna od najvećih znamenitosti našeg grada.
– Malo je pisaca koji su sa takvim entuzijazmom i neobičnim šarmom pripovedali i govorili o svom Beogradu kao što je to činio Momo Kapor – pisalo je u predlogu našeg kolegijuma.
Momo Kapor je decenijama bio saradnik „Politike”, u kojem se i danas svake nedelje objavljuju njegove odabrane priče.
