Izvor: Politika, 25.Avg.2015, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvara se Grimov svet
U nemačkom grdu Kaselu uskoro novi muzej posvećen sveukupnom radu braće Grim, čiji rad je imao veliki uticaj i na srpsku kulturu
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Već više od dva veka deca i odrasli širom sveta raduju se njihovim bajkama, a za petnaestak dana moći će i fizički da uđu u njihov svet u kojem žive Pepeljuga, Crvenkapa, Snežana, Ivica i Marica, ali i reči ispisane u prvom nemačkom rečniku. U gradu Kaselu na severu nemačke pokrajine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hesen, 4. septembra biće otvoren novi muzej posvećen radu braće Jakoba i Vilhelma Grim u kojem će posetioci moći za trenutak da osete kako su živeli i kakav je bio svet imaginacije ova dva nemačka najpoznatija pripovedača.
Na ulazu u muzej pod nazivom „Grimov svet” (Grimvelt) posetioce će dočekati projekcija svih 318.000 reči koje su Jakob (1787–1863) i Vilhelm (1786–1859) prikupili u prvom rečniku koji objavljen u Nemačkoj.
„Svaka reč biće samo nakratko prikazana. Čak i tako, trebalo bi posetiocu 100 dana da vidi sve reči od A do Z”, rekao je Eke Bonk, umetnik koji je zaslužan za ovu umetničku instalaciju.
U toku promotivne ture, direktorka „Grimovog sveta” Zuzane Felker objasnila je da muzej ima 26 zasebnih izložbenih prostorija, a kuratori Anemari Hirliman i Nikola Lep su neonskim slovima obeležili svaku od njih. Tako će muzej biti kombinacija, s jedne strane, originalnih artefakata od pre dve veka, kao što su autentična dokumenta i orman iz kuće braće Grim, i s druge strane, popriličnog broja modernih umetničkih radova, poput ekskluzivne instalacije koju je uradio kineski umetnik Aj Vejvej. Ovaj kineski disident nedavno se preselio u Nemačku i postao je svojevrsna zvezda ovdašnjeg umetničkog neba, pri čemu mu mnogi univerziteti nude da kod njih predaje, a galerije i muzeji se utrkuju ko će pre da izloži njegova dela. U „Grimovom svetu” biće predstavljeno pet velikih obojenih korena drveća, što je njegovo delo pod nazivom „Obojeni koreni 2009–2015”.
„U jednu ruku, braća Grim su bili sakupljači bajki, a drugu ruku, veoma pedantni akademski radnici”, kaže Felkerova i dodaje da je cilj „Grimovog sveta” da posetiocima objasni kompleksnost njihovog rada.
Izgradnja ovog muzeja koštala je 20 miliona evra, a grad Kasel očekuje da će on godišnje privući oko 80.000 posetilaca godišnje. Pre tri godine, Nemačka je brojnim manifestacijama obeležila dva veka otkad je u ovoj zemlji objavljena prva knjiga „Dečje i porodične bajke” braće Grim. Za dva veka ova knjiga je objavljena u bezbroj izdanja i prevedena na 170 svetskih jezika, zbog čega se uz Luterovu verziju Biblije smatra za najpoznatije delo istorije nemačke književnosti.
Štaviše, njihov uticaj je bio raznolik pa su tako njihove bajke u vreme Hitlerovog Trećeg rajha korišćene za propagandu, zbog čega su ih savezničke snage zabranile kada su okupirale Nemačku na kraju Drugog svetskog rata. Nasuprot tome, Volt Dizni je njihove bajke koristio kao osnovu za svoje filmove, poput „Snežane i sedam patuljaka”. Danas mnogi roditelji, pak, smatraju da njihove originalne bajke sadrže previše nasilja, seksualnih konotacija i da uopšte nisu politički korektne tako da se sada uglavnom u prodaji mogu naći adaptirane i ublažene verzije Grimovih bajki.
Braća Grim imali su uticaja i na srpsku kulturu i obratno, zahvaljujući njihovom poznanstvu sa Vukom Stefanovićem Karadžićem, koji je kao i oni beležio dela narodne usmene književnosti. Grimovi su od Vuka Karadžića čak i naučili srpski jezik da bi kasnije na nemački preveli nekoliko srpskih narodnih pesama, pripovedaka i bajki, pa i Vukovu gramatiku. Tako su dela srpske narodne književnosti postale dostupna svima na nemačkom govornom području, a Jakob Grim je u predgovoru Vukovu zbirku dela narodne umetnosti napisao da je to delo dostojno divljenja.
Zahvaljujući tome što su braća Grim u nemačkim književnim krugovima govorili o lepoti srpske poezije, za nju se zainteresovao, ne samo romantičarski pesnik Klemens fon Brentano, koji je nekoliko srpskih pesama objavio u almanahu „Putešestvije pesnika”, već i sam Johan Volfgang Gete, na čiji podsticaj je srpska narodna poezija prevedena na nekoliko jezika.
N. Radičević
