Izvor: Blic, 26.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otuđili smo se od kućnog reda
Otuđili smo se od kućnog reda
Dijalog sa prirodom za umetnika poput Slobodanke Rakić-Šefer ostaje uslov bez koga u stvaralaštvu ne može. 'Umetnik je čovek, znači i sam deo prirode', kaže umetnica i dodaje 'deo prirode u gnezdu prirode'. Zato se njeno izučavanje prirode ne menja u zavisnosti od tehnike kojom se bavi. U poslednje vreme to su akvareli koje trenutno izlaže u Kragujevcu.
Saveti Galerija ULUS i Kulturni centar su vam odbili izložbe. Savet Galerije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << akvarela u Kragujevcu prihvatio. Kako to objašnjavate?
- U Udruženju likovnih umetnika Srbije kome pripada galerija ULUS mnogo je pakosti i ljubomore, a budući da ja ne pripadam nijednom klanu, odbili su me s obrazloženjem da se previše često pojavljujem na beogradskoj likovnoj sceni. Ne pripadam ni onima koji krčme državnu službu, niti onima koji unutar institucija (i ovog) sistema lete s jedne akademije na drugu širom zemlje, i kojima, jednom ustoličenima, niko neće da se zamera. Galerija akvarela u Kragujevcu je međutim jedina takve vrste u našoj zemlji. Meni je čast što u njoj izlažem. Nemam ništa protiv tzv. provincije. Zato i jesam ostvarila oko 60 samostalnih izložbi od Ljubljane do Skoplja. I dalje me zovu iz eks-Jugoslavije, ali to je teško izvesti dok se ne otvore granice. Danas je veoma naporno otvoriti bilo gde samostalnu izložbu, jer kad umetnik dobije termin u galeriji, čekaju ga troškovi oko štampanja kataloga, slanja pozivnica, transporta dela, opremanje slika... A tek za izložbu van granica zemlje, može se i zdravlje izgubiti od silnih prepreka. Za sada zato nemam želju da tome poklonim nijedan jedini svoj dragoceni trenutak. Da li su likovni umetnici poslednja briga ove vlasti?
- Slobodan sam umetnik dve i po decenije i nijedna nam vlast nije bila naklonjena. Zato je veoma malo nas koji smo ostali da živimo samo za umetnost i od umetnosti.
Jesu li akvareli rezultat te slobode ili možda lakši način da se stigne do kupca?
- Ova tehnika kojom sam se nekad upisala na akademiju privukla me je ponovo u vreme bombardovanja. Ono malo koncentracije što sam tada imala, izmamila mi je perunika koja mi je prvi put procvetala na terasi baš u vreme žestokih napada na obližnju Straževicu. Svojom toplom bojom mesa prkosila je avionima i bukvalno me pozvala da joj se obratim. Zbog skupog materijala za uljane slike_arhiva godinama nisam uspevala samoj sebi da budem mecena i za jednu i za drugu tehniku.
Na kupce nikad ne mislim unapred. Ja radim ono što umem i ono što volim. Publika veruje u moju iskrenost. Razume moje slike_arhiva. A to što svi koji bi hteli, ne mogu sebi da ih priušte, pitanje je našeg sve težeg života, a ne nedostatka afiniteta. Akvarel je kod mene nežna vizija, skoro dijalog između duhovnog života i jednostavne lepote sveta. To je poetski odraz optičkog doživljaja. Čini mi se da nema tehnike koja tom brzinom i sa tom lakoćom može da odrazi doživljaj, san, podsvest, dušu umetnika, kao što je akvarel. Na izložbi preovladavaju ptice i kokoške. Zbog čega?
- Pokušala sam da kroz njihovo ponašanje podsetim na naše ljudske odnose i osobine. Ima na njima i udvaranja, koketiranja, paradiranja, i pažnje i nežnosti, i ljubavi sa harmonijom. Trudim se da svaka moja izložba bude po nečemu zapamćena. Ovom jednostavno podsećam na 'kućni red' od koga smo se otuđili. Imate li utisak da su beogradske galerije sve manje naklonjene figuraciji?
- Već duže od godinu dana radim na posebnom ciklusu slika koji traži i logičko razmišljanje i iskustveno promišljanje. Te slike_arhiva bi trebalo negde u Beogradu da izložim, ali sada je za figuraciju skoro nemoguće dobiti termin. Na sceni su davno prežvakane dadaističke poruke s početka prošlog veka, a poneka izložba figuracije preostali je program još od starih saveta. Umetnost je komunikacija i nemam ništa protiv da kao takva postoji i za pedesetak ljudi. Ili kao što nedavno reče naša mlada konceptualna umetnica 'umetnost može da bude i privilegija za jednog čoveka'. U redu, ali ono najdivnije što umetnost pruža potrebno je mnogima, posebno danas. Te državne galerije svi plaćamo kroz poreske obaveze, a one petnaest dana zvrje prazne. Ciljna grupa je publika koja se pojavi na otvaranju. Život na zemlji je sve teži i nepodnošljiviji i uloga umetnosti jeste da deluje lekovito, iskreno, ohrabrujuće, da posepešuje nadu, vraća ljudima veru. Čovek mora da opstane, a da bi opstao mora da sačuva prirodu. Zato moje ptice pozivaju na sklad koji u njoj postoji. Šta vama vraća veru da nastavite da se bavite slikom?
- Potreba za slikom koja se eto konačno javlja kod naših industrijskih proizvođača. Na primer, ovih dana, 'Zastava' iz Kragujevca, prvi put pušta na tržište ulja za motorna vozila. Direktor ove fabrike me je ubedio da bi bilo lepo da se na ovim proizvodima nađu moje slike_arhiva, jer smatra da će pažnju javnosti više privući rešenje koje podrazumeva ljudsku ruku, a ne hladna isključivo kompjuterska animacija. Tako sam realizovala dve slike_arhiva sa delfinima koje u potpunosti odgovaraju nazivima ulja: 'Trkač' i 'Jahač'. Milena Marjanović
