Izvor: Blic, 27.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivam skrivene mehanizme moći
Otkrivam skrivene mehanizme moći
Svetski poznata umetnica Tanja Ostojić, svojim radom izloženim krajem decembra na bečkim ulicama, ne samo da je kritičku oštricu usmerila ka EU, već je isprovocirala i mnoga druga pitanja pa i mogućnost cenzure u savremenoj kulturi.
Posle senzacionalističkog teksta austrijskog tabloida 'Krone', uklanjanje sa bilborda njenog rada 'L´origine du monde' ('Stvaranje sveta') parafraze Kurbeove slike_arhiva, sa ženskim telom u postelji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa plavim gaćicama i simbolom EU, kao i radova Karlosa Airesa (koji je lidere SAD i Francuske i britansku kraljicu Elizabetu prikazao u pornografskim pozama), dakle radova dvoje od 75 zastupljenih autora i umetničkih grupa iz Evrope na 'EuroPart bilbord izložbi', dovelo je do još većeg interesovanja za iste. Svi učesnici ovog velikog projekta potpisali su zajedničku deklaraciju solidarnosti protestujući protiv uklanjanja radova i tražeći da se oni vrate u javni prostor. Inače, isti rad Tanje Ostojić nedavno je postavljen na fasadu izložbenog prostora Forum Stadtpark u Gracu. Tanja Ostojić, trenutno u Malmeu, za 'Blic' govori o tome šta je bio njen motiv da upotrebi simbol EU u ovom kontekstu:
'Između ostalog, zanimala su me i pitanja: Da li EU vidi sebe kao 'poreklo sveta'? Za koga je EU nedostižan san? Zašto neko mora da se prostituiše da bi stigao u EU ili da bi u njoj ostao?', kaže Ostojićeva, i dodaje:
'Zanimljivo mi je da skoro niko donedavno nije govorio o druga dva moja rada pod naslovom 'Nemoguća Integracija' koji su takođe uklonjeni sa istog rotacionog bilborda: na prvoj fotografiji sam odevena u maskirnu burku na ulici Mančestera, a na drugoj nosim crvenu takozvanu terorističku masku. Ovim radovima sam želela da postavim pitanje manjina u EU, podvlačeći apstrahovanu i demonizujuću sliku koju mediji kreiraju, kao i stereotipe u 'borbi protiv terorizma'. 'Nemoguća Integracija' je performanns osmišljen za feministički festival 'Prolog: New Feminism Rethinking Europe', čiji je prvi deo izveden na ulicama u Mančesteru, a drugi - u pozorišnom prostoru Korner Haus-a, svega dva dana pošto je nevinog mladića iz Brazila ubila britanska policija u Londonu, kao deo iritirajuće realnosti 'borbe protiv terorizma'. Ovaj performans, u okviru koga je i 'L´origine du monde' prikazan u formi slajd projekcije, izazvao je veoma zanimljivu diskusiju.'
Da li ste mogli očekivati ovakvu reakciju u javnosti, posle koje ste pristali da se bilbord ukloni?
- Moj pristanak nije bio tražen da bi radovi sa bilborda bili uklonjeni. Iz austrijskog parlamenta izvršen je pritisak na kustose da se naši radovi uklone. Moja izjava za javnost nije sadržavala izraze pristajanja, već sam govorila isključivo o političkim problemima koje ovaj rad podvlači i izrazila potrebu da u javnom prostoru postoji prostor za kritičku umetnost. Međutim, na CNN-u i u još nekim drugim medijima, izjava je odmah preinačena.
S obzirom na ozbiljan kritički sadržaj radova, reakcije javnosti su se svakako dale očekivati, međutim, medijski skandal je fenomen 'per-se', kao i dalji lanac reakcija koje je on proizveo: politički skandal, brojni objavljeni članci, javne debate, rasprave u austrijskom parlamentu, pritisci na kustose, cenzurisanje radova, oko hiljadu komentara čitalaca na on-line forumima u Austriji, lični komentari koji mi stižu e-mailom, deklaracija solidarnosti učesnika EuroPart bilbord-izložbe, dopis kustosa, vaši prilozi… Od tog materijala planiram da napravim jedan novi rad arhivskog tipa iz koga će se određeni mehanizmi moći kasnije iščitavati. Šta sve slutite kao pozadinu tako burne reakcije?
- Moj rad 'Stvaranje Sveta' je učinio vidljivim u javnom prostoru ono sto je inače skriveno: libidonalne obscene odnose između neo-liberanog kapitalističkog sistema, politike i institucije umetničkog tržišta.
Pozicija moći se štiti distancom i elitizmom, oslanjajući se pritom na skrivene pervertirane mehanizme koji su u sukobu sa važećim normama, prikazujući se u javnosti 'bez sokova'. Dakle, smatram da rad sam po sebi nije obscen, već da je tema kojom se bavi obscena, zato su reakcije tako žestoke.
Ono što dovodi do apsurda i hipokrizije jeste uklanjanje rada iz moralističkih razloga - a s obzirom da taj akt služi samo kao manifestacija zvanične egzekutivne političke moći - koja ne uspeva da služi svojoj funkciji, i s obzirom da se sadržaj multiplikuje i doseže i do najudaljenijih ćoškova društva. Pitate li se posle svega – da li radikalizam vaših umetničkih akcija, šokantnog efekta, ipak malo prekriva vašu osnovnu ideju, pa zahteva dodatna objašnjenja?
- Lično ne verujem u provokaciju radi provokacije, već verujem u konstruktivnu provokaciju koja može da pomeri ljude iz ustaljene pozicije u kojoj stoje, da bi im dala šansu da zahvate neku drugačiju tačku gledanja, da provociraju svoje mentalne kapacitete... U najboljem slučaju, da postanu socijalno i politički angažovaniji, humaniji, i da se opiru pervertiranom kapitalizmu. Radi se o strategijama identifikacije i konfrontacije koje primenjujem u svojoj umetničkoj praksi. Da li je danas uopšte moguće verovati u emancipatornu ulogu umetnosti u društvu, u šta je verovao Kurbe?
- Apsolutno. Poslednjih godina se da zapaziti da se vizuelne umetnosti, teorija i politički aktivizam ispomažu, informišući jedna drugu i adaptirajući koncepcije delovanja – iz čega proizilazi koncept taktičkih medija - koji je zasnovan na međusobnom učenju procesa iz različitih disciplina. Upravo u takvoj saradnji vidim budućnost. Ljubica Jelisavac
