Izvor: Politika, 19.Dec.2012, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Otelo” na žutom podu
Vojina Ćetkovića gledaćemo u stilizovanoj haljini, odori nalik na samurajsku, a Dezdemona Milene Živanović će izgledati futuristički, kaže Maria Jelesijević, kostimograf predstave „Otelo”
– Velika inspiracija je raditi kostim za Šekspirovog „Otela”, posebno ako ga režira Miloš Lolić. Ovaj posao sam dugo iščekivala, a kada sam ga napokon dobila u glavi mi se desio blagi presek – kaže kostimografkinja Maria Jelesijević, koja će obući glumačku ekipu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u dugo iščekivanoj i najavljivanoj predstavi „Otelo”. Premijera ovog Šekspirovog komada u režiji Miloša Lolića biće izvedena u nedelju, 23. decembra na velikoj sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.
Tako će darovita, ali i nepredvidiva Maria Jelesijević obući Vojina Ćetkovića koji tumači Otela, Nikolu Đurička u liku Jaga, mladu Milenu Živanović kao Dezdemonu, kao i druge članove ekipe: Branislava Lečića, Gorana Daničića, Radovana Vujovića, Dubravku Kovjanić, Ljiljanu Međeši, Nikolu Rakočevića, Dubravka Jovanovića, Stefana Bundala, Dejana Dedića i Baneta Jevtića. Scenograf je Jasmina Holbus, dramaturg Predrag Perišić, a kompozitor Nevena Glušica.
Maria Jelesijević je završila Fakultet likovne umetnosti u Beogradu i proteklih 10 godina se bavila modom. Radila je kao stilista u Francuskoj i živela na relaciji Pariz–Beograd. Kada je pozorišna umetnost u pitanju gotovo da je postalo pravilo da kreira kostime za sve predstave koje režira Miloš Lolić bilo da ih radi u Beogradu, Berlinu, ili Ljubljani. Do sada je radila kostime za predstave: „Sanjari”, „Druga strana”, „Bog je di-džej”, „Muška stvar”, „Velika bela zavera”, „Krvave svadbe”...
– Moda je jako interesantna ako možete da je provučete kroz prizmu: ostati u estetici 21. veka, a gledati Šekspira. U kostimu nastojim da primenim slikarske tehnike, da ih pretočim u modni dizajn. Kada je pozorišna predstava u pitanju kostim koristim kao simbol, izraz, iskaz na samoj osobi, a ne kao ukras, kao oblačenje, ili kao modu. Zato će ovoga puta Šekspirovi junaci biti obučeni u u haljine koje su kombinovane sa standardnim muškim elementima garderobe: pantalonama, košuljama. Ipak, akcenat je na nakitu. Kada je vojska u pitanju njihov scenski znak će biti štit, ali prikazan na simboličan način – objašnjava kostimografkinja.
Na samom početku rada Maria Jelesijević je u dogovoru sa upravom JDP-a u probnoj sali napravila svojevrsni modni bazar. Na švedskom stolu su se našli raznorazni materijali u svim mogućim bojama. Bilo je tu i konca, tilova, metalnih materijala, školjki.
– Vojina Ćetkovića gledaćemo kao Otela u stilizovanoj haljini, odori koja izgleda kao samurajska, ali je zapravo oklop. Nikola Đuričko u liku Jaga biće obučen prilično smelo, a Dezdemona Milene Živanović će biti u oklopima i izgledaće futuristički. Mnogo sam se plašila kako će reagovati Branislav Lečić kada mu predložim ideju za kostim. Međutim, on je bio oduševljen kada je video kako sam ga zamislila u liku Brabancija.
Danas se najčešće koristi moderan kostim na sceni. To postaje dosadno! Treba naći nešto između kostima i revijskog modela, odeću koja je svakodnevno nosiva, da ljudi mogu da se pronađu u tome, da budu u skladu sa vremenom, da se ne osećaju zastarelo, a da nose duh nečega – primećuje naša sagovornica,
S obzirom da je cela priča oko rada na predstavi „Otelo” obavijena velom tajne, da Miloš Lolić ne daje intervjue jer je maksimalno posvećen radu, ali i da je nemoguće zaviriti na scenu JDP-a, interesovalo nas je kakvo ćemo čitanje Šekspirovog „Otela” ovoga puta gledati:
– Lolićevo čitanje? Opet je specifično, više je intelektualno filozofsko razmišljanje. Samim tim i kostim izgleda drugačije. Više smo se bavili simbolima, bojama, značenjem forme, oblika...
Nemam osećaj da se bavim šivenjem kada radim sa Lolićem. To je više istraživački rad. Scenski pod će ovoga puta biti prekriven žutom bojom i to je za mene bio veliki problem, jer ta izrazito žuta boja, simbolično je razmišljao Lolić, vas drži budnim. Uspavljuje vas, iritira ili vam donosi nemir. Vi ste stalno u pripravnom stanju, a onda sve više i više ne možete da izdržite takvo stanje. Bilo mi je jako komplikovano da uklopim kolorit, jer žuta boja naspram drugih jarkih tonova je zapravo kič. Izgleda suviše plastično i plakatno. Zato sam se koristila jesenjim bojama zemlje koje su stapaju sa žutom. Namerno sam se odlučila za taj kolorit jer iz te žute treba da izađu boje koje je smiruju. Tu su tonovi maslinasto zelene, razne nijanse okera, od svetle boje peska, do boje cigle, zatim boje neba. Opet, treba napraviti sklad između žute i plave. To mogu da budu veliki kontrasti. Dakle to je bukvalno bilo toniranje koje ima i funkciju balansiranja – otkriva Maria Jelesijević.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 19.12.2012.
